Tri odlučujuća faktora

...

Kreditni rejting relevantan za zaduživanja jedne zemlje određuju svetske rejting agencije kao što su Standard & Poor’s, Fitch ili Moody’s. Njihove ocene za Srbiju su trenutno prilično povoljne. Fitch nas procenjuje kreditnim rejtingom BB+, što je standard u regionu. (Isti rejting ima Severna Makedonija, dok Hrvatska ima još bolji – BBB+.) Moody’s daje ocenu Ba2. Ove kategorije znače da zemlja nije potpuno bezbedna za ulaganja, ali ni previše rizična. Nalazi se u “spekulativnoj kategoriji”, što znači da postoji umerena šansa da neće biti u stanju da vrati dugove. Sve tri agencije procenjuju situaciju u Srbiji kao stabilnu, a za odluku investitora da kupe državne obveznice to je najvažnije.

Sama Rezolucija EP, to jest tvrdnje o izbornim manipulacijama koje se u njoj iznose, po sebi ne utiče na kreditni rejting. Slične rezolucije Evropski parlament je već donosio za neke druge države koje organizuju problematične izbore. Jedna od njih je Turska. Iako Evropski parlament izražava sličnu zabrinutost za regularnost izbora u Turskoj, u ocenama kreditnih agencija takvi stavovi nisu relevantni pogotovo ako opozicija prihvati rezultate i na kraju uđe u skupštinu (prihvati verfikaciju mandata). Turska, recimo, po Fitch-u trenutno ima status B, ali ne zbog spornih izbora, već zbog visoke inflacije, čestog mešanja izvršne vlasti u rad centralne banke (što destabilizuje javnu politiku) i komplikovane geopolitičke situacije.

Na sličan način se u poslednjem Fitch-ovom izveštaju za Srbiju od 9. februara 2024. gleda na kritike Srbije povodom izbornih neregularnosti. Izveštaj ukazuje na to da su poslednji parlamentarni izbori učvrstili vlast Srpske napredne stranke, te da uprkos kritikama, izborna pobeda SNS-a sa Aleksandrom Vučićem na čelu garantuje da neće doći do promene javne politike zemlje. Posvećenost vlade ekonomskom rastu, fiskalnoj odgovornosti i naporima za integraciju u EU ostaje čvrsta, što sugeriše stabilnost i kontinuitet u makroekonomskim politikama i strateškim ciljevima Srbije.

Šta ako se, međutim, prihvate neki od zahteva koje Rezolucija predlaže ili se sprovedu sankcije koje se predviđaju? Potencijalno, ovo može da utiče na tri faktora koji se tipično gledaju kada se donosi procena o kreditnom rejtingu. To su ekonomski, fiskalni i politički faktori. Da bi se status neke zemlje pogoršao, sva tri treba da se umereno pogoršaju ili da se makar jedan pogorša jako, a drugi da ostanu isti. Neki od faktora koji spadaju u prve dve grupe su recesija, inflacija, veliki javni dug (koji je teško vratiti), veliki budžetski deficit (koji ne može da se smanji) itd. U proceni ovih faktora često pomaže MMF, koji trenutno situaciju u Srbiji ocenjuje kao povoljnu. U poslednjoj Oceni od 21. decembra 2023. MMF zaključuje kako se, uprkos globalnim izazovima, privreda Srbije oporavlja. Stopa inflacije je sve niža, fiskalna konsolidacija se nastavlja, deficit na tekućem računu se smanjuje, a devizne rezerve rastu. Budžet za 2024. godinu je, po ovoj oceni, fiskalno odgovoran. Pozdravljaju se investicije za infrastrukturu i poboljšanje rada javnih preduzeća u energetskom sektoru. Smatra se da program ispunjava ciljeve i unapređuje fiskalnu stabilnost i izglede za rast.

Može li Rezolucija da destabilizuje političku situaciju u Srbiji ako se prihvati njen glavni zahtev da vlada dopusti istraživačke misije? U nju tipično spadaju politička stabilnost (redovan politički proces, koji se odvija kroz institucije), upravljanje i kontinuitet javne politike. Rezolucija ne može da dovede u pitanje ove aspekte jer se u njoj traži da Vlada Srbije prihvati nezavisne istraživačke misije koja bi utvrdile da li je bilo manipulacija na prethodnim republičkim i beogradskim izborima. Međutim, Rezolucija faktički samo apeluje; dokumenti Evropskog parlamenta nemaju pravno obavezujuću snagu nad institucijama Srbije. Ostaje da Vlada Srbije prihvati ili ne prihvati istraživačke misije, a ona više nema razloga da ih prihvati budući da je opozicija ušla u skupštine i prihvatila verifikaciju mandata. Šanse da se misije prihvate bile su veće da je opozicija uspela da destabilizuje političku situaciju. Recimo, šanse su bile najveće 24. decembra uveče. Danas su jako male. Tako je bilo 1997. godine kada je opozicija tri meseca protestovala na ulici zbog izbornih neregularnosti. Vlada Srbije je prihvatila istraživačku misiju Filipea Gonzalesa jer je imala problem koji nije hteo da se skloni s ulice. Današnja vlada nema takav problem.

No, čak i kada bi Vlada Srbije prihvatila ovu misiju, pitanje je da li bi to moglo da dovede do političke destabilizacije. Misija može da dođe i utvrdi neregularnosti, a onda Vlada organizuje nove izbore, koji mogu da prođu pod fer uslovima. U tom slučaju, destabilizacija može da se izbegne ako svi prihvate rezultate ponovljenih izbora.

Ako pak do istraživačke misije ikada dođe, a potom i do neslaganja između vlada i misije oko toga šta se desilo, to jest misija utvrdi neregularnosti, koje vlada ne želi da otkloni, Evropska unija može da uskrati novčana sredstva koja po njenom budžetu pripadaju Srbiji u okviru IPA fondova (sredstva koja zemlja u postupku pridruživanja EU koristi za institucionalne reforme). Tu se vraćamo na ekonomske i finansijske faktore koji bi u tom slučaju mogli da dobiju malo drugačiju (negativnu) ocenu. O detaljima može da se priča ako do toga dođe.

Autor je profesor FPN-a u Beogradu