Građevinski fakultet godišnje od građevinskih kompanija dobije od 200 do 400 zahteva za zapošljavanje mladih inženjera, a problema nemaju ni studenti Saobraćajnog ili Mašinskog fakulteta. Međutim, šta je sa studentima društveno-humanističkih nauka? Apsolventkinja na Fakultetu političkih nauka Saška Simić za „Vreme“ kaže da nije zamišljala da će pronalazak posla „ići ovoliko teško“
Studenti Mašinskog, Građevinskog, Elektrotehničkog, Saobraćajnog fakulteta lako nađu posao u struci čim završe fakultet, piše RTS. Studente Matematičkog fakulteta sa odseka za nastavnike traže dok su još na studijama.
Međutim, šta je sa studentima društveno-humanističkih nauka, studenata koji su upisali fakultet koji vole, svesni da sa tom diplomom neće brzo pronaći posao.
Politikološkinja na tržištu rada
Apsolventkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN) Saška Simić za „Vreme“ kaže da kada je upisavala fakultet nije toliko razmišljala gde će se zaposliti. Upisala je ono što je želela, a FPN je bio jedina opcija.
Ipak, nije zamišljala da će pronalazak posla ići „ovoliko teško“ jer je u toku studija stekla različita radna iskustva.
„Od kraja prošle godine nisam našla ni jedan posao u struci, pa sam smanjila očekivanja“, kaže naša sagvornica.
Međutim, kao neko ko ima iskustvo sa praksi i u privatnom i u državnom sektoru, u radu sa nevladinim organizacijama mislila je da će potraga za poslom ići malo drugačije. Ali, nije bilo tako.
Sa Saobraćajnog pravo na radno mesto
Za razliku od studenata sa Fakulteta političkih nauka, studenti Saobraćajnog fakulteta ne moraju da brinu o tome da li će nakon diplomiranja naći posao jer je potreba za saobraćajnim inženjerima u Srbiji velika, tvrde na fakultetu. Već na prvoj godini studentima se pruža mogućnost da idu na profesionalnu praksu.
„Ja sam obavila praksu u Centru za istraživanje nesreća. Imamo konkurse koji se objavljuju, i mi se prijavljujemo sami. Tu su profesori da nas usmere, da nam kažu da li je to dobro za nas, da li možda negde drugde da konkurišemo, ako nas oni vide u drugom nekom svetlu i to je od velike pomoći“, kaže studentkinja Saobraćajnog fakulteta Jana Kuljić.
Svake godine Saobraćajni fakultet upiše 350 studenata, u roku završi njih oko 220, a već pri kraju studija počinju da rade u struci, kažu na fakultetu.
Bez objašnjenja
Simić kaže da FPN jeste takav fakultet koji pripremi studente u smislu veština, kao na primer analitičnosti u radu, kritičkog razmišljanja i da je to dobro. Međutim, to nije nešto što kod nas prolazi kod poslodavca.
Primetila je da svako traži neko iskustvo, ali „ako meni niko ne da priliku ja ne znam gde ću to iskustvo da steknem“.
Kaže da nakon što nije primljena na različite prakse ili poslove nije dobila nijedno obrazloženje zašto je konkretno odbijena, već uvek neki opšti mejl u kome piše da je neki drugi kandidat više odgovarao.
„Desila mi se situacija za posao gde sam nakon odbijanja zatražila odgovor zašto su me odbili i nikada ga nisam dobila“, priča naša sagovornica.
Građevinski fakultet godišnje od građevinskih kompanija dobije od 200 do 400 zahteva za zapošljavanje mladih inženjera. A i prošle godine najpopularniji su bili fakulteti koji školuju informatičare. U ovom sektoru 2016. godine radilo je oko 56.000 ljudi, a prošle godine 110.000.
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
