Sramota nas je vaše sramote

Došao je i taj dan kad su svi Ćaciji, sa majicama “I ja sam Ćaci”, i oni za koje se i bez majica videlo da su Ćaciji, organizovali najveći miting u istoriji Ćacija. No, trebaće im bar semestar, ako ne i godine, da dostignu energiju, solidarnost i zajedništvo koje su studenti izlili na ulice.

Dakle, ispred Skupštine velika bina, bile još dve, veliki radni natpis “Ne damo Srbiju”. Ispred su bili beli čadori, plastične stolice, na ulicama štandovi turističkih organizacija raznih Ćićevaca, beli šatori sa besplatnim roštiljem, a bilo i kiflica, projarica, štrudle, vanilica… I sve je bilo u mobilnim ogradama, od Terazija do Pravnog fakulteta. I bio je najveći broj u istoriji mobilnih TOE TOI toaleta, i bilo je svega i besplatno, u tolikim količinama da su pojedici tovarili pakete sokova i vode, naramke plastičnih stolica i odnosili u svoje štekove.

Prvog dana, u petak, počeli su, pod prisilom, da pristižu zaposleni u javnim preduzećima i državnoj upravi, približavali su se pešaci iz Novog Sada, Kosovari koji su putovali peške na četiri točka, plaćeni u devizama, bili su nadomak Beograda. Tog dana je kod Vlade Srbije razapeta najveća zastava Srbije, 200×10 metara, pod koju su stali svi prisutni, na čelu je bio ministar Mali, sa gospođom u cirkus tačkastoj garderobi, stigli su pred Skupštinu gde ih je dočekao lično Ćaci br. 1, koji rekel da čuvaju Kosovo, i rekel da ovaj skup predstavlja kraj terora koji je Srbija pet meseci trpela…

Tog dana je radila bina, bilo muzike, bilo trubača, javio se Dačić u ostavci, premijer u ostavci je dodelio diplome za 30 “studenata koji hoće da uče”, na koje mnogo ponosan, postavljeni su štandovi na kojima su građani mogli da pišu Predsedniku, bio i štand gde su mogli da predlože ime Pokreta za narod i državu. Ovim putem predlažem da se Pokret zove – a što ne bi moglo – “TOI TOI”.

U subotu su počeli da pristižu autobusi sa plaćenim dobrovoljcima, iz gradova širom Srbije, Republike Srpske, Kosova, Severne Makedonije… Radili su vozovi, radili autobusi i kombiji, na ispomoć stigli i autobusi iz Moldavije. Muzike, pljeskavica, TOI TOI mobilnih toaleta bilo za sve. Ovde da se upiše da mandatara Vlade Ćure Macuta, tako mu tepaju, ne bilo, sastavljo ekspertsku Vladu, te da je predsednica Skupštine, iako je nisu pustili na binu, uzela pehar, medijima je na licu mesta izjavila: “Ko se lača mati, od mača će i pa je l!”

Glavni program počeo glavnog dana, muziku pušto lično Pink Željko, nastupio pijanista Baja Mali Knindža, pa se pojavio voditeljski par koji su činili Žensko i muško Lazar. Prvo se javila, u pink kompletu, studentkinja iz Niš, koja izrecitovala da su pod udarom mržnje prema državi i da nastava počinje u utorak. Zatim je muško Lazar zborio o tradiciji i istoriji, i javio da kolone idu prema Beogradu. Žensko je predstavilo profesora, koji isto iz Niš, a ovaj je izdeklamovo: “Poštovani predsedniče Republike Srbije, moje ime je Miroslav…”

Bio duet koji otpevo pesmu Ne dam, ne dam cvrčka, niti mrava… a Žensko je najavilo Gospodina i Brata Milorada Dodika. koji je podviknuo da je ovde da poruči da predsednik Vučić ima podršku RS, i da osim Vučića niko ne može da povuče Srbiju napred… Desio se trenutak najvećeg srama, beščašća i zloupotrebe tuđe nesreće, prisutnima su se obratili otac ćerke nastradale pod nadstrešnicom i majka teško obololelog deteta kome je država obezbedila lekove. Orban je preko videobima poslo poruku “Živeo predsednik Vučić”, muško Lazar je zatražio da upale lampice, da se vidi koliko ih ima… Pa je Lazar, ili su to bili voditelji u duetu, naglasio: “Obratiće nam se onaj koga smo svi čekali, već dokazana istorijska ličnost”… Sevnule su baklje, RTS se direktno uključio, na binu je istrčao Ćaci br. 1.

Kako je stao na binu, naklonio se, oni koji su trebali da viču, vikali su: “Aco, Srbine”, opet su planule baklje, a on se zahvalio prisutnima sa svih strana i meridijana, i reko da imamo najveće plate i penzije u istoriji, da imamo najveći rast… Pa reko da ne daju Srbiju onima koji hoće da je unište, koji terorišu druge i zabranjuju slobodu okupljanja onima koji drugačije misle…

Zatražio je da čuje tišinu Srbije zabrinute za budućnost, pa rekao da napad na Srbiju nije došao iz Srbije, ali da je završeno sa njihovom “obojenom revolucijom”, mogu da se šetaju koliko hoće… Opet su vikači viknuli: “Aco, Srbine”, a on im odgovorio da će pobediti pristojna i čestita Srbija, zato im je potrebna nova energija i plan do 2035, zato će da idu u Niš, Kragujevac…

Nastavio je sa praznom pričom i licemerjem, izneo zahteve koji se svode na to da onaj koji svaki dan krši Ustav i zakone i urušava institucije, traži da se poštuju institucije i postupa po Ustavu i zakonu. Pa rekao, dok su mnogi napuštali ograđeni prostor ispred Skupštine, dobrodošli u uspešnu Srbiju, pozvao sve da uđu u voz budućnosti, neće biti prelazne, već poštene vlade, viknuo da ne može da opiše koliko ih voli, uzeo zastavu Srbije i na bini uzeo maše, krenuo je vatromet…

Bio i treći dan, prazni beli čadori, pljeskavice na izvolte, Vesti u podne RTS-a, koji je optužio da podstrekava “obojenu revoluciju”, počele su objavom da Predsednik čita pisma koja su mu ostavili građani. A studenti, već stigli do Strazbura, u Novom Pazaru pokazali šta su to energija, solidarnost, ljubav i zajedništvo, na sve su rekli: Sramota nas je vaše sramote!