Da li sam činjenicom da sam humanizovanog robota pošteno platio stekao pravo da s njim radim šta je meni volja? Imaju li roboti neka prava, treba li im ograničiti radno vreme kako bi se redovno održavali i punili baterije
To se do sada viđalo samo u crtanom filmu. Zaposleni u jednom izložbenom salonu, da ne kažemo šourumu, u Šangaju bili su ne malo iznenađeni kada nisu zatekli svoje robote na mestu gde obično stoje već u sasvim drugoj prostoriji. Tek su se čudili kada su pogledali snimke sigurnosnih kamera. Na njima se vidi kako jedan mali robot prilazi grupi od desetak parkiranih većih “kolega” i počinje s njima nekakvu komunikaciju. Ubrzo robotić kreće, a za njim polaze i ostali roboti.
Onda je usledio dodatni šok kada su komunikaciju odgonetnuli. Mali robot pitao je velike robote kako su, koliko rade, da li imaju dovoljno odmora, a ovi su odgovarali da rade mnogo, da se nikada ne odmaraju, da im je teško. Robotić Erbai ih je onda pozvao da krenu s njim, kući, pa da se svi lepo odmore. Nije trebalo dvaput da im kaže.
Kada se ova vest pojavila, svi su prvo mislili da je u pitanju neki štos, ali su vlasnici salona to demantovali. Događaj je autentičan, a desio se zbog sigurnosnog propusta u softveru koji roboti koriste. U nameri da ih učine što humanijim dodavali su im i empatiju i samosažaljenje, a izgleda da je odatle do preuzimanja kontrole nad robotima bio mali korak ili kotrljaj, budući da su svi roboti na točkićima.
I dok su se mnogi zabavljali ovom situacijom, stručnjaci za veštačku inteligenciju su se ozbiljno zabrinuli. Jasno je da roboti nemaju osećanja, pa ni osećanje umora ili prekarnosti. Kada mu se baterija značajno isprazni, robot odlazi na dopunu, ne postoji mogućnost da sam sebe “slomi” kao što se to dešava ljudima. U ovom slučaju ih je neko loše isprogramirao i to nije otkrio Erbai već onaj ko je njime u tom trenutku upravljao. Dakle, neki živi haker je pronašao tu softversku rupu i iskoristio je da grupi robota izda naredbu da ga slede. To što je ona garnirana zanimljivom komunikacijom samo čini stvar pikantnijom.
Veća opasnost je u otkrivanju mogućnosti da mašina može da pokrene druge mašine i povede ih sa sobom. To znači da bi neki takav robotizovani automobil mogao da isprakrira sve samovozeće automobile u ulici i u koloni ih odvede u nepoznatom pravcu, recimo u neku garažu gde će ih rasturiti u delove. Još gore bi bilo ako bi to uradio dok su u njima ljudi koji bi ili nastavili da se tako voze, pa dokle stignu ili bi bili prinuđeni da iskaču iz vozila u pokretu. Jer bi kontrolu nad automobilom preuzeo neko drugi. Čitaocu ostavljamo da izmašta sve moguće situacije gde bi to moglo opako da se iskoristi.
Jedan deo ove priče je svakako taj bezbednosni. Da li je moj robotizovani pomoćnik, bilo da je u pitanju automobil, kućni asistent ili šporet dovoljno bezbedan ili je u njega moguće provaliti beskontaktno? Drugi deo je sindikalni. Imaju li roboti neka prava, treba li im ograničiti radno vreme kako bi se redovno održavali i punili baterije? Da li sam činjenicom da sam humanizovanog robota pošteno platio stekao pravo da s njim radim šta je meni volja, pa i da ga polupam čekićem ili teram da radi dok ne pregori ili proizvođač može da mu isprogramira zaštitu od toga? Da li mašina stiče neka prava ukoliko je sposobna da “misli” i “razgovara”?
Pitanja poput ovih možda deluju preuranjeno, ali budite sigurni da će biti važna tema kako razvoj veštačke inteligencije bude napredovao. Mašina koja suvislo odgovara na naša pitanja, predlaže, analizira zaslužiće neka prava, samo je pitanje kakva.
Sve veći broj životinja širom sveta oboleva od istih hroničnih bolesti kao i ljudi. Nova analiza Poljoprivrednog univerziteta u Atini pokazuje da su ključni okidači identični – genetika, zagađenje, loša ishrana, stres i klimatske promene.
Objavljivanje kompromitujućeg snimka na kojem direktor UKC-a RS Vlado Đajić razgovara o kupoprodaji narkotika izazvalo je politički šok u Banjaluci i najbržu reakciju pravosuđa u novijoj istoriji. Za samo nekoliko sati srušen je jedan od ključnih ljudi SNSD-a, dok se predizborna scena preokrenula u spektakl obračuna i međusobnih optužbi
Mediji u Srbiji danas liče na Haiti, gde je vlast širila verovanje da je diktator Papa Dok vrhovni vudu vrač od čijih čini ne možete pobeći. Ne znam da li sve strašniji primeri prosipanja mržnje i zla znače da je kraj ove vlasti blizu, ali se plašim da ćemo dugo morati da se lečimo od mržnje koja je posejana
Pozitivna iskustva ne zahtevaju refleksiju, a nekad je čak i onemogućavaju ili odlažu. Emocionalna bol fokusira našu pažnju na to da naša unutrašnjost postoji. S druge strane, jedan od najvažnijih parametara snage jeste to što možete da izdržite da nešto boli i ne uradite ništa, ne pobegnete od tog doživljaja već ostanete s njim, upoznate ga i sačekate da mine, da u svom tempu iscuri i prođe
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
