Mnogi se slažu da je Vučić sateran uza zid, ali ima on još aduta. Recimo, mogla bi SNS većina u Skupštini da izglasa i predloži ga za Nobela za najavljeni obojeni besteler ili da se to uradi aklamacijom na nekom stranačkom mitingu. I to bi, kao i sve u vezi sa njim, bilo prvi put u istoriji
Sve je u naslovu, poruci koja je viđena na Studentskim protestima, kao reakcija na upitno pucanje gume na Predsednikovom automobilu. To je bio jubilarni 116. ili će biti 117. atentat, tokom partijske kampanje po Vojvodini. Šta je ovde rečeno, nije samo pukla g(l)uma, sve je kod gospodina Predsednika gluma i glumatanje. I to što imamo najveći rast, najveće zarade, najveće penzije, što botovi, umesto stručnog kadra, sede u javnim preduzećima i ustanovama, što imamo najbolju demokratiju, odnosno najbolju zloupotrebu demokratije, koja se svodi na svakojaku krađu i lopovluk na izborima… Tako je i kada se, pošto je sateran uza zid, radi o njegovom pozivu na dijalog. Da je i to gluma, studenti su shvatili i javno rekli da “predmetna institucija” za sve nabrojano nije nadležna.
Na početku studentskih blokada, sve je to bio ološ i izdajnik, instruisan spolja i pomognut iznutra, na studente u blokadi su slani crnokapuljaši, Predsednik je imao opravdanje za one koji bi ih gazili na ulici, iz prostorija Srpske napredne stranke su izlazila lica sa poternice i palicama prebijali momke i devojke da bi odjedared studenti postala naša deca koja su samo zavedena, ne kaže se džabe “mladost ludost”. U to ime, svi studentski zahtevi su ispunjeni preko nekoliko puta. Džaba bilo, studenti su odgovorili da zahtevi nisu ispunjeni i da oni o jasnim zahtevima nemaju šta da pregovaraju.
Preko noći je zaboravljena hrvatska Blokadna kuharica, iz koje je, kako govorila predsednica Skupštine, prepisan recept za proteste i Predmetna institucija se vratila na fabrička podešavanja. Preti i poručuje da će odavde do večnosti uništiti obojenu revoluciju, te da će njegova knjiga, i to će da izda, o tome kako je pobedio biti najveći bestseler na svetu. Kako okreneš, Predsednik je pobednik, budući bestseler, što bi samo studenti bili kandidati, Skupštinska većina može unapred da predloži za Nobelovu nagradu, ili da se to aklamacijom usvoji na stranačkom mitingu. U međuvremenu, vlast je mnogo zabrinuta da studenti ne izgube godinu, da ne propuste vežbe i predavanja, to poručuju oni, dobar deo njih, koji je diplome i master titule, magistrature i doktorate pribavio za vikend, u najboljem slučaju produžen. Od zbogom pameti vlasti se ništa drugo ne može ni očekivati.
Vlast i njen predvodnik su se očito opredelili za proveren recept – odugovlačenje i iscrpljivanje, ta koliko se puta Predsednik pohvalio da nema nikakav problem sa protestima, svake godine ih ima po sedam meseci. Za to vreme, studentski protesti su samo jačali i omasovljavali se, postali su građanski, opštenarodni. Nije rekord postignut na Slaviji, sa više od sto hiljada prisutnih, ni u Novom Sadu, ili Kragujevcu na Sretenje, gde je desetine i desetine hiljada ljudi bilo na ulici, rekord je postignut u svakom gradu, varošici, selu, svuda gde do juče nisi mogao da vidiš jednog čoveka da javno ispoljava nezadovoljstvo. Strah je oteran i reklo bi se da je promenio stranu. Studentski hodočasnici su na svakom koraku dočekivani sa suzama radosnicama, rečima “stigla je sloboda!”, kao da ih neko oslobađa višegodišnje robije iz logora.
Na ogromnu narodnu energiju, solidarnost i sabornost, Presednik je odgovorio onako kako zna i jedino ume: još jednim glumatanjem i prevarom; pošto je odustao od Novog Sada, u Sremsku Mitrovicu je organizovano dovezeno dvadesetak hiljada plaćenika, dnevnica i suvi obrok, od kojih su mnogi bili iz Republike Srpske i, uz Milorada koji je uvek uz svaku vlast u Srbiji, proglasio pobedu. Nigde tu nije bilo Mitrovčana, bili su u svojim kućama i stanovima, sa spuštenim roletnama. Iz kuća su izašli sledećeg dana na veličanstven protest.
Studenti, s pravom, beže od politike, klizav je to teren, čak kažu da nije njihovo da menjaju vlast. Imaju svoje zahteve i traže da se sistem menja tako što će institucije raditi svoj posao i što će se poštovati zakoni. Ušli su i u “rat” sa RTS-om, ali ne traže da gostuju u programu, traže da na televiziji počne da gostuje istina. Teško, pa i nemoguće, da će vlast ispuniti zahteve, jer bi nadstrešnica pokazala kako funkcioniše korupcijska i kriminalna hobotnica. Pre će Predsednik u nadahnuću da junački vikne, što se pretpostavlja da je istina: “Ja sam za sve odgovoran, pa šta!”
Opozicija takoreći nema izbora, zna se na kojoj je strani, ali se pravi mrtva. Razumno zvuči predlog ProGlasa da se formira prelazna vlada koja bi ispunila zahteve studenata i stvorila uslove za slobodne izbore. Ali vlast je daleko od razuma, tako da nas tek očekuju razni trikovi i manipulacije. Zato se kraj partije ne nazire, ali biće ono što mora biti, Srbija više nije, i neće biti, ista. Studenti su najavili sledeći veliki skup u Nišu, Predsednik koji je konsultovao Tarabića, poručuje da u martu, u Beogradu, neće pasti ni Skupština ni RTS. Pa ako je prorek’o, eto nam ga Beograd!
Zašto Vučić prikazuje Srbiju kao opsednutu tvrđavu koju policija brani od spoljašnjih neprijatelja? Zbog čega bi Vulin da se uveze novi srpski narod? Šta je plesna tačka na obeležavanju Dana policije poručila pozornicima oko Ćaćilenda, inspektorima, saobraćajcima, specijalcima, administrativcima i svim ostalim pripadnicama MUP-a
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
