Njujorški ugostitelji našli su se pred novi izazovom, piše njihov najpoznatiji gradski list. U lokale im dolaze neobični likovi koji naručuju hranu i dok jedu, nešto mrmljaju i tu i tamo se osvrnu da sagledaju ambijent. Svi nose cvikere. Par dana kasnije u objekat navali narod u ogromnim brojevima, prave selfije sa gazdom i osobljem i saopštavaju im da su postali “viralni”.
Naravno, reč je o food–vlogerima, ali nove generacije. Ono što su njihovi prethodnici pre kovida snimali telefonima i kačili po mrežama ovi beleže uz pomoć Gugl naočara. Jedino što ih odaje je led lampica koja se upali kada je kamera aktivna, što je znak da se snima. Pod uslovom da užurbani kelner na to uopšte obraća pažnju.
Mišljenja o ovoj praksi su podeljena. Nekima je to simpatično i korisno jer dovodi nove mušterije, kakva god da je kritika, dovoljno je da su primećeni. Drugi su veoma nezadovoljni i kažu da ne žele da ih iko snima bez njihovog pristanka. Ni ta vrsta reklame im ne odgovara jer im navlači masu koja suštinski nije zainteresovana za njihovu hranu ili koktele već bi da se ogrebu o malo pregleda kada okače dokaz da su bili na mestu koje je ove nedelje trendi. A takvi znaju da rasteraju redovne mušterije, one od kojih takvi restorani žive.
Još gore je kada vloger uvuče nesvesnog ugostitelja u neki razgovor o politici i onda to objavi, neretko praveći nekome pakao od života. Problem je u tome što stvari sve brže izmiču kontroli. U SAD građanin sme da snima na javnim mestima, uključujuči državne šaltere, to se smatra pravom proisteklim iz Prvog amandmana američkog Ustava. S druge strane, privatnost ličnog poseda je neprikosnovena. Restorani su negde na pola puta – jesu javna mesta, ali na privatnom posedu. U najmanju ruku, snimanje bi moralo da se obznani, mnogo glasnije od upaljene lampice na naočarima.
Argument za ovakvu vrstu snimanja je autentičnost. Vloger nam prikazuje doživljaj iz prvog lica, svi u restoranu su spontani jer nemaju osećaj da su snimani i mogli bismo da mu poverujemo da je usluga bila dobra ili ne. Za razliku od snimanja telefonom, ovo je manje teatralno i manje agresivno. Kritika je demokratizovana jer je svaki posetilac potencijalni influenser; u zavisnosti od kvaliteta njegove kritike, dobre ili loše, algoritam može da ga pogura u neslućene visine.
Argumenti protiv je da ugostitelji imaju osećaj kako su pod stalnim pritiskom javnosti i da im se svaka izgovorena reč i gest mere i procenjuju. To posao čini stresnijim, samim tim otežava pružanje dobre usluge. Jedan loš trenutak može da im obezvredi godine vrednog rada, a sa toliko skrivenih kamera i namera ogromne su šanse da će takvi momenti biti zabeleženi. Zauvek.
Konačno, tu su i ocene posetilaca, samo sada pojačane pratećim videom, tako da deluju autentičnije. A kada sve mora da dobije zvezdice, lajkove i komentar, gubi se sposobnost da se nešto jednostavno doživi. Ručak postaje sadržaj. Restoran postaje scenografija. Gosti postaju publika jedni drugima. Život postaje rijaliti, odnosno estradizovana verzija samog sebe.
Njujorške kafedžije ozbiljno razmišljaju da se izbore za lokale bez prisustva kamera, baš kao što su se izborili za izbacivanje cigareta. Neće to ići lako jer je konsenzus oko kamera bliži tome da imamo pravo na informaciju. Bilo da se radi o snimku posluživanja ili našoj proceni usluge koju dajemo lajkom i anlajkom. Jedino im preostaje da i sami stave naočare i krenu da snimaju vlogere, ocenjuju im napojnice i mljackanje.
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Advokat Rastko Naumov smatra, „zato što smo svesni na šta je spremna ova vlast“, da je svako ko je govorio o „zvučnom topu“ ili izrazio sumnju da je korišćen, potencijalni okrivljeni u tom slučaju
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Zašto Vučić najavljuje najave svoje ostavke i datuma raspisivanja izbora? Šta su mu političke kombinacije? Kako nastoji normalizirati nenormalno? Zbog čega naprednjaci više nemaju dobar pobednički model za izbore? I kakva je u svemu ovome uloga tihe i ćutljive većine
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
