Nekada su oglasi bili dodatak uz vesti, sitna slova ispod teksta, vinjeta na margini, kratki blok između dva TV priloga. Danas je obrnuto: vest je samo fusnota u velikom algoritmu oglašavanja. Gugl i Fejsbuk pretvorili su reklamu u savršeno mašinsko znanje o tome ko smo, šta tražimo i šta ćemo kupiti, a medijima ostavili da se hrane mrvicama sa digitalnog stola. Evropska unija je zato rešila da kaznom od bezmalo tri milijarde evra podseti Gugl kako oglas ne može da pojede baš sve. I da ne mogu da koriste sopstvene algoritme za favorizovanje oglasa koje direktno prikupljaju.
Digitalno oglašavanje je danas glavni kanal komunikacije između kompanija i potrošača. Međutim, više od polovine globalnog budžeta odlazi samo dvema kompanijama – Guglu i Fejsbuku (odnosno Meti). Njihove platforme omogućavaju precizno targetiranje korisnika na osnovu pretraga, lokacije, društvenih interakcija i interesovanja, što nijedan medij ne može da ponudi u istoj meri. Razlozi su jasni – cilj medija je da donose vesti a ne da “špijuniraju” svoje čitaoce ili gledaoce i nisu se ni razvijali u tom smeru. S druge strane, oglašivači ulažu novac tamo gde dobijaju najbolji povrat, a mediji ostaju sa sve manjim delom prihoda od kog žive.
Ovaj proces ima nekoliko posledica. Prva je pad cena oglasnog prostora na portalima, u novinama ili televizijskim blokovima jer su oglašivači naučeni da od digitalnih giganata dobijaju više za manje novca. Druga je zavisnost samih medija od platformi – mnogi koriste Guglove alate za programatsko oglašavanje ili se oslanjaju na distribuciju sadržaja preko Fejsbuka i Instagrama. Publika, umesto da direktno posećuje medijske sajtove, ostaje unutar aplikacija, pa praktično sav prihod od pregleda i klikova završava kod platformi.
Evropska komisija u svojoj odluci navodi da je Gugl favorizovao sopstvene servise, čime je konkurenciju stavio u nepovoljan položaj, a oglašivače i potrošače izložio većim troškovima. Zbog toga je kompaniji dat rok od 60 dana da predloži mere koje bi vratile fer tržišnu utakmicu, uz upozorenje da bi u suprotnom mogle uslediti i strukturne promene, uključujući razdvajanje delova poslovanja, odnosno cepanje monopola na sitnije kompanije.
Za medije u Evropi i šire ova presuda je važna ne samo zbog poruke da se monopol može sankcionisati, već i zbog podsećanja da bez uređenog tržišta nema ni održivog novinarstva. Ako izdavači dobijaju sve manji deo prihoda, a najveći deo odlazi u Silicijumsku dolinu, kvalitet informisanja i pluralizam postaju direktno ugroženi.
Otuda i sve češći zahtevi da Gugl i Fejsbuk plaćaju naknade medijima za korišćenje njihovih vesti, kao što je to već uvedeno u Australiji i Kanadi. Ipak, ti modeli tek su na početku, dok su tehnološki giganti i dalje daleko ispred po snazi, podacima, prihodima i uticaju.
Možda će kazna iz Brisela naterati Gugl da malo popusti stisak, a Fejsbuk da (nastavi da) se pravi kako je skroman gost za stolom. Ali računica se neće lako promeniti: dok mi klikćemo, lajkujemo i skrolujemo u potrazi za vestima, milijarde preko servera idu u njihove džepove.
Čak i da Tužilaštvo za organizovani kriminal u slučajevima Nadstrešnica i Generalštab, ali i mnogim drugim, uradi svoj posao, sporno je da li će policija pristati da hapsi osumnjičene
Dva čoveka na dve stolice simbolizuju propast naše politike, jer ni Bajatovićevi Rusi ni Đurićevi Amerikanci sada nisu prijateljski nastrojeni ka Srbiji. Doduše, po izrazu lica, kod rusofila vlada veća apatija. Treća stolica, pored Đurića, simbolično je prazna, što nam poručuje da nema nade da će neko treći, recimo braća Kinezi, da nam pomogne. Šta još govori slika “tihog hoda”
Pisanje romana predstavlja za Rilkea potpuno iscrpljujuće iskustvo i nakon njega on nekoliko godina neće moći da napiše ništa novo, živeće u potpunoj agoniji da je presahnuo i da kao pesnik više ništa neće biti u stanju da stvori. Za pomoć se, naravno, obraća Lu Salome, a ona ga 1913. upoznaje sa Frojdom. Ni jedan od tih susreta ne donosi mu nikakvu pomoć ili olakšanje. On ostaje u strahu da bi izlečenje uništilo njegovu kreativnost, da bi “s nestankom njegovih đavola nestali i njegovi anđeli”
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
