Nekada su oglasi bili dodatak uz vesti, sitna slova ispod teksta, vinjeta na margini, kratki blok između dva TV priloga. Danas je obrnuto: vest je samo fusnota u velikom algoritmu oglašavanja. Gugl i Fejsbuk pretvorili su reklamu u savršeno mašinsko znanje o tome ko smo, šta tražimo i šta ćemo kupiti, a medijima ostavili da se hrane mrvicama sa digitalnog stola. Evropska unija je zato rešila da kaznom od bezmalo tri milijarde evra podseti Gugl kako oglas ne može da pojede baš sve. I da ne mogu da koriste sopstvene algoritme za favorizovanje oglasa koje direktno prikupljaju.
Digitalno oglašavanje je danas glavni kanal komunikacije između kompanija i potrošača. Međutim, više od polovine globalnog budžeta odlazi samo dvema kompanijama – Guglu i Fejsbuku (odnosno Meti). Njihove platforme omogućavaju precizno targetiranje korisnika na osnovu pretraga, lokacije, društvenih interakcija i interesovanja, što nijedan medij ne može da ponudi u istoj meri. Razlozi su jasni – cilj medija je da donose vesti a ne da “špijuniraju” svoje čitaoce ili gledaoce i nisu se ni razvijali u tom smeru. S druge strane, oglašivači ulažu novac tamo gde dobijaju najbolji povrat, a mediji ostaju sa sve manjim delom prihoda od kog žive.
Ovaj proces ima nekoliko posledica. Prva je pad cena oglasnog prostora na portalima, u novinama ili televizijskim blokovima jer su oglašivači naučeni da od digitalnih giganata dobijaju više za manje novca. Druga je zavisnost samih medija od platformi – mnogi koriste Guglove alate za programatsko oglašavanje ili se oslanjaju na distribuciju sadržaja preko Fejsbuka i Instagrama. Publika, umesto da direktno posećuje medijske sajtove, ostaje unutar aplikacija, pa praktično sav prihod od pregleda i klikova završava kod platformi.
Evropska komisija u svojoj odluci navodi da je Gugl favorizovao sopstvene servise, čime je konkurenciju stavio u nepovoljan položaj, a oglašivače i potrošače izložio većim troškovima. Zbog toga je kompaniji dat rok od 60 dana da predloži mere koje bi vratile fer tržišnu utakmicu, uz upozorenje da bi u suprotnom mogle uslediti i strukturne promene, uključujući razdvajanje delova poslovanja, odnosno cepanje monopola na sitnije kompanije.
Za medije u Evropi i šire ova presuda je važna ne samo zbog poruke da se monopol može sankcionisati, već i zbog podsećanja da bez uređenog tržišta nema ni održivog novinarstva. Ako izdavači dobijaju sve manji deo prihoda, a najveći deo odlazi u Silicijumsku dolinu, kvalitet informisanja i pluralizam postaju direktno ugroženi.
Otuda i sve češći zahtevi da Gugl i Fejsbuk plaćaju naknade medijima za korišćenje njihovih vesti, kao što je to već uvedeno u Australiji i Kanadi. Ipak, ti modeli tek su na početku, dok su tehnološki giganti i dalje daleko ispred po snazi, podacima, prihodima i uticaju.
Možda će kazna iz Brisela naterati Gugl da malo popusti stisak, a Fejsbuk da (nastavi da) se pravi kako je skroman gost za stolom. Ali računica se neće lako promeniti: dok mi klikćemo, lajkujemo i skrolujemo u potrazi za vestima, milijarde preko servera idu u njihove džepove.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Srpska vlast je odavno priznala da je, zajedno sa ruskom službom, testirala zvučne topove na psima. A sve da bi pokazala kako ga tobože nije koristila na ljudima
Ako se želi napraviti korak u nekom smislenom pravcu, onda bezidejnost, neznanje, korumpiranost, pokvarenost i jeftine propagandne trikove mora zameniti politika – i to odgovorna politika odgovornih ljudi, koji imaju neki kredibilitet i kvalitet, koje okupljaju važne ideje i vrednosti
Sigurno vam se nekad desi da nešto znate pre no što vam druga osoba išta kaže i da, pride, nemajte pojma otkud to znate. Neko može pokušavati da prećuti, ali vi osećate “u vazduhu”, čujete u tonu glasa ili kvalitetu ćutanja; nekad pogodite nečiju tajnu samo po pogledu ili osmehu; ili “znate” da bi nekoga koga ste upravo sreli bilo pametno kloniti se. Ta sposobnost je osnova naših društvenih života, sredstvo za saradnju i opstanak, dok su aritmetika i deklinacije čist evolucioni luksuz
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
