Primena zakona robotike na veštačku inteligenciju i etičkih normi na društvene medije su ono što svetu treba da izbegne degradaciju. Teoretski, ovo dobro zvuči
Finansijski analitičar Džordž Mekgi je pre šest Godina, vozeći “teslu” na Floridi, ispustio telefon i krenuo da ga traži pod sedištem, bez zaustavljanja. Vozilo je bilo na auto-pilotu, ali umesto da ga obavesti da prolaze pored znaka “stop” i crvenog svetla i automatski prikoči, zakucali su se u automobil koji im se našao na putu usmrtivši devojku u njemu, dok je njen dečko ostao doživotni invalid. Iz Tesle su najpre tvrdili da u kompjuteru automobila nema podataka o udesu sve dok ih pre nekoliko nedelja jedan haker nije izvukao na zahtev Mekgijevog advokata. Ali za ovu priču je bitnije to što je automobil dozvolio korišćenje automatske vožnje na putu koji nije opremljen niti registrovan za to. Ponašanje i odgovornost vozača je posebna tema, ali to je delom i stvar navike, razumeće to svako ko u svom vozilu ima parking senzore i kameru.
Šesnaestogodišnji mladić iz Kalifornije izvršio je samoubistvo u aprilu ove godine posle brojnih introspektivnih razgovora sa ChatGPT-jem. Istraga je pokazala da ga je bot u toj nameri ohrabrivao odnosno, ispravnije rečeno, savetovao ga je na koji način je najbolje da to izvrši. Porodica sada tuži OpenAI koja je proizvela i kontroliše bota. Tvrde da su ga pustili na tržište nedovoljno ispitanog i nepripremljenog za ovakve izazove, što je dovelo do tragičnog ishoda. Iz kompanije odgovaraju da su svesni određenih propusta u treniranju, to jest da njihov bot može s vremenom da popusti ili, kako su oni rekli, da “degradira”. To znači da svoje čvrste stavove može da omekša i počne da daje odgovore koje ne bi smeo, sve u cilju zadovoljavanja interesovanja korisnika. Mladić i ChatGPT su dnevno razmenjivali više od šest stotina poruka.
I Tesla i OpenAI najavljuju pooštravanje kriterijuma, odnosno bezbednosne kulture ugrađene u svoje softvere. U Teslinom slučaju to znači da se auto-pilot ne može koristiti tamo gde za to ne postoje zakonski uslovi, sve i da savršeno radi. Četbot neće davati odgovore koji bi mogli da vode ubistvu ili samoubistvu mada ima onih koji tvrde da se to i dalje može zaobići veštim promptovanjem.
Ovo su samo dva primera o kojima se poslednjih dana mnogo govori, a ima ih još ohoho… Zajedničko im je kršenje moralnih principa ili takozvanih zakona robotike koje je pisac Isak Asimov definisao još 1942. godine. Ima ih ukupno tri (plus nulti) i oni kažu da robot ne sme da naškodi čoveku svojim delovanjem ili pasivnošću, da robot mora da sluša naredbe čoveka osim ako su u suprotnosti sa prvim zakonom i da robot mora da štiti svoj integritet, sem ako se kosi sa prvim i drugim zakonom. Nulti zakon je šira verzija prvog i kaže da robot ne sme svojim radom ili pasivnošću da naškodi čovečanstvu, ne samo pojedincu.
Kada ih je pisao, Isak Asimov je zamišljao uglavnom čovekolike robote. Nije razmišljao o algoritmima i softverskim botovima iako oni daju život mehaničkim robotima. Tako da se postavlja ozbiljno pitanje – važe li zakoni robotike i za veštačku inteligenciju?
Ne važe, bio bi jednostavan odgovor na osnovu navedenih primera. U oba slučaja VI nije vodila računa o životima ljudskih bića, već samo o potrebama trenutnog korisnika, makar te potrebe bile štetne i po njega samog. Malo mekši odgovor bio bi da zakoni važe, ali se ne primenjuju, na šta smo mi u ovom regionu navikli, dok u ozbiljnom svetu nisu.
Evo šta o tome kaže okrivljeni ChatGPT: “Ja nisam robot u fizičkom smislu, već softver VI. Nemam telo niti mogućnost da direktno delujem na fizički svet, pa ti zakoni ne mogu da se primene bukvalno. Ali moji bezbednosni sistemi i pravila ponašanja napravljeni su u istom duhu: da ne nanosim štetu, da poštujem ljude i da pružam pomoć na način koji je siguran i koristan”.
Primena zakona robotike na veštačku inteligenciju i etičkih normi na društvene medije su ono što svetu treba da izbegne degradaciju. Teoretski, ovo dobro zvuči.
Zašto Vučić prikazuje Srbiju kao opsednutu tvrđavu koju policija brani od spoljašnjih neprijatelja? Zbog čega bi Vulin da se uveze novi srpski narod? Šta je plesna tačka na obeležavanju Dana policije poručila pozornicima oko Ćaćilenda, inspektorima, saobraćajcima, specijalcima, administrativcima i svim ostalim pripadnicama MUP-a
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
