Može se reći da je pre ravno trideset godina proces digitalizacije omasovljen i to pojavom jednog operativnog sistema – Windows 95. U sedištu Majkrosofta, u Redmondu, pod šatorima, odvijao se šou koji je vodio Džej Leno, dok su muziku obezbedili Rolingstonsi. Ne zna se koliko je Leno dobio, ali Džeger i Ričards inkasirali su tri miliona dolara, nečuvenu sumu u to vreme za korišćenje samo jedne pesme, Start me up. Kažu da je Džeger odvalio cifru u nadi da će obeshrabriti te tehno gikove koji su ga tada nervirali, ali da je Gejts odmah prihvatio i još mu kasnije rekao da bi platio i više da mu je traženo, toliko mu je bilo stalo da baš tom pesmom izgura marketing. Bio je u pravu.
Majkrosoft je imao Windows i pre devedeset petice, poslednja verzija bila je 3.11. Ali to je bio, praktično, samo grafički interfejs na DOS-u, a ne operativni sistem u pravom smislu reči (mada je DOS još dugo radio u srcu Windows-a sve do W10). Sa devedeset peticom stiglo je potpuno novo iskustvo, početni ekran imao je sliku za pozadinu na ekranu, magično Start dugme u donjem levom uglu odakle se sve pokretalo (i gasilo) i ikonice koje su predstavljale skraćeni put do programa.
Samo po sebi, to nije bilo revolucionarno novo, Epl je to uglavnom već koristio na svoj način i anegdote govore da je Stiv Džobs smesta nazvao Gejtsa optužujući ga za plagijat (Gejts ga je podsetio da su prozori izvorno ideja Xerox-a i tu se priča završila). Ali šta je Win95, zaista, doneo?
Najpre, već pomenute ikonice. Zahvaljujući njima, korišćenje računara postalo je jednostavno, toliko da je svako mogao da se snađe na ekranu makar ne znao nijednu softversku komandu. Dovoljno je bilo da klikće mišem gde treba. A to je bilo vrlo intuitivno.
Druga velika stvar bila je Plug and play, odnosno Priključi i koristi. Dovoljno je bilo da u kompjuter unesete softver (drajver) sa diska i priključite štampač, skener ili bilo kakvu drugu spravu i radili bi bez greške bez drugih podešavanja (do tada su se drajveri podešavali ručno). To je pokrenulo razvoj različitih “periferija”, tabli za crtanje, klavijatura, kamera, kompjuter je postao privlačan različitim “kreativcima”. Epl je tako već funkcionisao, ali u jednom veoma zatvorenom sistemu gde je hardver strogo kontrolisan. U Windows-u ste mogli da uzmete bilo šta, samo ako imate odgovarajući drajver, koji se od tada dobijao uz uređaj.
Windows 95 je radio kao 32-bitni operativni sistem (za razliku od starijih 16-bitnih Windows-a), što je omogućilo stabilniji rad i efikasnije korišćenje više aplikacija istovremeno. To je otvorilo put modernim desktop aplikacijama i igrama. Uveden je praktičniji GUI (grafički interfejs), prozori su dobili dugmad za minimizaciju, maksimizaciju i zatvaranje, podrška za drag–and–drop je olakšala rad sa fajlovima, a sistemska navigacija postala je intuitivnija. I sve to u jednom danu.
Taj dan danas živi na Jutjubu kroz video-zapise od kojih je najzabavniji onaj gde top menadžment Majkrosofta “đuska” uz Stonse, ko to pogleda ne treba mu objašnjavati smisao krindža. Naročito se istakao budući prvi čovek kompanije Stiv Balmer.
Ono gde je devedeset petica u potpunosti podbacila bio je internet. Iako je operativni sistem bio spreman za mrežu, Majkrosoft nije stavio brauzer u osnovnu instalaciju, ostavio je korisnicima da ga dodaju sami ako misle da će im to ikada biti potrebno. Ta greška je kasnije ispravljena po visokoj ceni, ali to je neka druga priča. Windows 95 je ustoličio Majkrosoft kao vodeću IT kompaniju, što je ostala do danas, kompjuteri su postali obavezna stvar u svakoj kući već u narednih pet godina, a taj operativni sistem vrlo brzo je imalo četiri od pet kompjutera na svetu. Lansiran je 24. avgusta 1995.
Šta je Brent Sadler obećao Igoru Božiću, a šta se desilo? Zbog čega se udar na Junajted mediju može smatrati operacijom pod kodnim imenom “Hiljadu rezova”? Ima li za bilo koju redakciju ičega goreg od toga da sama postane vest? Na koja pitanja ne odgovara nova uprava ove medijske grupacije i zašto? Na koga se kolege iz Junajted medije mogu osloniti u obrani novinarske slobode
Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Nažalost, njegove petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje
Zbog čega je već dan nakon glasanja Vučić izgledao poput karikature trenera i kapitena Real Madrida u istoj osobi koja euforično slavi pobedu nad FK Mladost Lučani? Kako je na parcijalnim kvaziizborima režim zaklao vola radi kile rebara, a studentska parola “Niko nije umoran” dobila nastavak – “Niko nije poražen”
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
