Zašto je Australija zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina
Australijancima je prvima prekipelo i doneli su oštru odluku – od 10. decembra niko mlađi od 16 godina u toj zemlji neće smeti da koristi društvene mreže. Zabrana uključuju Fejsbuk, Iks, Instagram, TikTok, Treds, lokalni Klik i Redit, ali i Snepčet i Jutjub. Posledenje dve smatraju da su nepravedno stavljene na listu jer sebe ne smatraju društvenim mrežama.
Razlozi za ovu meru isti su kao u celom svetu. Smatra se da 96 odsto dece tog uzrasta ima naloge na mrežama u Australiji, a da je dve trećine njih tamo doživelo neku vrstu nasilja ili značajne neprijatnosti koja bitno utiče na psihološko formiranje ličnosti. To uključuje nasilno ponašanje u realnom svetu, samoubilačke namere, anoreksiju i da ne nabrajamo dalje. Takođe, česti su slučajevi zavođenja maloletnika, jedno od sedmoro dece to je potvrdilo. Dakle, razlozi su opravdani, ali šta je sa realizacijom.
Svesni da kažnjavanje roditelja (čitaj, birača) ne bi bilo dobro primljeno, Australijanci su odgovornost prebacili na same društvene mreže. Kompanije će morati same da isfiltriraju korisnike i izbace mlađe maloletnike, pod pretnjom maksimalne kazne od malo manje od pedeset miliona australijskih dolara što je oko trideset miliona evra. To je prvi kamen spoticanja, neki tvrde da su kazne male jer Meta toliko prihoduje za manje od dva sata. Ali, niko ne voli da plaća kaznu, kolika god da je, tako da se očekuje da mreže ozbiljno reaguju.
Sprovođenje ove mere je najveći problem. Vlasti u Australiji predlažu da se izvrši verifikacija svih naloga tako što će se korisnici identifikovati ličnom kartom ili nekim sličnim dokumentom, a ima ideja i da se uradi biometrija odnosno prepoznavanje lica, slikanjem selfija. Potom bi sistem utvrdio da li je osoba dovoljno “zrela” i doneo odluku o opstanku ili gašenju naloga.
Vlasti priznaju da ova rešenja nisu idealna, ali kažu da je to najbolje što imaju. Moglo bi se desiti da jureći lisicu, isteraju vuka jer je pravljenje baze sa slikama mladih potencijalno veća opasnost nego da se oni anonimno muvaju po mrežama, upozoravaju borci za privatnost. Društvene mreže mogle bi da imaju bolju bazu nego država budući da do nekih uzrasta ne postoji obaveza prikupljanja detaljnih ličnih podataka.
Upitno je i da li će to biti dovoljno. Deca u tom uzrastu obično su daleko veštija od svojih roditelja i nastavnika u korišćenju novih tehnologija i praćenju trendova. Već se po mrežama dele načini kako da se ova zabrana zaobiđe, počev od kačenja na VPN-ove kako bi se sakrilo poreklo korisnika. I to bi moglo loše da se vrati jer bi cela generacija naučila kako da se švercuje na mrežama što bi u budućnosti potencijalno preneli na sve svoje aktivnosti na internetu.
Kritičari ovih drakonskih mera upravo na tome insistiraju. Umesto da se nešto zabranjuje, bolje bi bilo vaspitavati mlade kako da to koriste na ispravan način i kako da izbegavaju opasnosti. Baš kao što oko škola postoji saobraćaj, ali se i vozači i đaci uče kako da se ponašaju u njemu. Cilj treba da bude da se broj incidenata smanji, što zabrane na dugi rok ne garantuju.
Uz to se deci uskraćuje nešto što je postalo osnova njihovih socijalnih odnosa (bilo to dobro ili ne), a ne nudi se nikakva alternativa gde bi te potrebe mogli da zadovolje. U prijatnijim, čitaj bolje kontrolisanim uslovima. U svakom slučaju, i deca i roditelji širom sveta, ne samo u Australiji, čekaju da vide rezultat ovih mera. Interesantno bi bilo sprovesti anketu ko za kakav ishod navija.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
