Na 313 lokacija u Srbiji organizovana akcija čišćenja po 11 put i u najvećem broju je okupila mlade ljude
Zvona hrama Svetog Save otkucala su nedeljno popodne i početak akcije „Zavrni rukave“ kada je počela jedanaesta akcija čišćenja, koja je sprovedena na 313 lokacija u Srbiji.
Kiša i hladno vreme ipak nisu sprečili stanovništvo svih uzrasta da izađe u borbu protiv smeća.
„Kada sam došao, iznenadio sam se jer je dosta mladih. Veoma mi je drago da učestvuju i da su uključeni u ovakve akcije koje su dobrovoljnog karaktera. Nadam se da ćemo oboriti rekord, s obzirom da je prijavljeno duplo više lokacija nego prošle godine. Ljudi se sami organizuju kako bi popravili i poboljšali stvari u Srbiji, koje se tiču svih nas. Kiša ne treba da spreči izlazak ljudi da čiste, jer nećemo se istopiti, a i nadam se da ljudi neće odustati i da će što više njih doći. Kapuljača je jednostavno rešenje i ne vidim zašto bi kiša bila problem“, kaže jedan od srednjoškolaca koji je učesnik akcije.
Ispred hrama bilo je najviše srednjoškolaca i studenata koji su došli da čiste. Pošto se „lider“ ovog tima se u prvih sat vremena nije pojavio, mladi ljudi su samoinicijativno započeli sakupljanje smeća na platou i uputili se svojom rutom, jer kako kažu, kiša ih nije sprečila, jer za sakupljanje otpada treba samosvest – a ne liderstvo.
„Kišnim danima smo posebno emotivni i postavljamo sebi najrazličitija pitanja. Ja sam se zapitala u kakvoj državi živim i da li je normalno da ti, gde god se okreneš vidiš smeće umesto cveća. Eto, to me je motivisalo, a i led danas da pada ja bih došla ovde zbog toga. Ispred hrama smo, a u dolasku sam videla bačene slamčice, papire… Pitam se zašto ljudi ako nemaju obzira prem prirodi, zašto ga nemaju prema kulturi i spomeniku“, naglašava Ivona, (22).
Da li ćemo svake godine obarati rekorde u broju novih deponija?
Danas je akcija sprovedena u gradovima i selima Srbije. Beograd broji 131 lokaciju, Novi Sad 15, Kragujevac 10, Pančevo 8, Niš 7, Prokuplje 4. Ostale lokacije su rasprostranjene u različitim selima i gradovima Srbije.
„Prošle godine nisam učestvovala u akciji, ali znam da je ove, informacija o čišćenju doprla do puno ljudi. To što pada kiša, nadam se da neće obeshrabriti mnoge, jer je naš narod ipak osetljiv na takve stvari. Mislim da su ljudi raspoloženi za učestvovanje u akcijama, ali ne i u tome da organizuju takve stvari. Prisustvovala sam situacijama gde ljudi izvedu svoju decu u park i sami ga čiste, kako im se deca ne bi igrala u smeću, tako da mislim da su ljudi za takve akcije zaista raspoloženi, samo što ne i za to da preuzmu inicijativu i organizuju“, nagoveštava Aleksandra, (35).
Rezultat o tome da li je oboren prošlogodišnji rekord u odazivu ljudi za sakupljanje smeća se čeka.
Ono što je sigurno je rekord novih divljih deponija i bacanja smeća na travnjacima, u prirodi i životnom okruženju svake godine u odnosu na prethodnu oboren. Postavlja se pitanje, da li ćemo svake godine obarati rekorde u broju novih deponija, odazivu ljudi da čiste prirodu ili će se ipak priključiti i državne institucije koje će se pobrinuti za sankcionisanje onih koji bacaju, kao i za samo čišćenje?
Zbog čega je Vučić ponižavao svoju disfunkcionalnu ministarsku porodicu, izazvavši mučninu koju je osetila čitava Srbija? Zašto mu zimovanje u Davosu nije leglo kao božićno veselje pod “Informerovom” šatrom? Hoće li ga javnost u direktnom TV prenosu gledati kako drži šetalicu sa natpisom “Raspiši izbore, kukavico”? I da li je kao šahista svestan da je u iznudici, gde nema dobrog poteza
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
Velike i trajne patnje pa, usudiću se da kažem, i mentalni poremećaji često su posledica iskustava i osećanja koja nosimo u sebi i ne umemo da ih se otarasimo, tako važnih da sve u nama počne da gravitira oko njih ili čak u njih bude usisano. I osećamo strašnu sputanost, ili fanatičnost, čistunstvo, zabranu, krivicu, koji su počeli tako rano da nam sad deluju kao nešto naše, “druga priroda”, neodvojivo od toga kako doživljavamo sebe. Mnogi se ljudi onda, razočarani što nisu dovoljno jaki da nešto prevaziđu, povuku od sveta, odaju porocima, piju lekove, a problem bi sve vreme mogao biti u tome da u sebi nose tuđu muku
Naša prijava da postoji zagađenje životne sredine ne svodi se samo na pravu žalbu – to je znak da nam je stalo. I to nije malo. Jer samo kad progovorimo, možemo nešto i da promenimo
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
