Svako ima svoje „kriminalce“

Svako ima svoje kriminalce, samo su oni „svoji“ manje „štetni“ ili više „korisni“… Redovno čitam elektonska (internet) izdanja i „Vremena“ i „Nina“ i uvek se pitam da li novinari to rade namerno ili je to već „tradicionalni“ kadrovski problem, ondnosno nemamo boljih? Da li novinar od integriteta može i mora toliko „partikularnog“ da unese u tekst koji pretenduje da bude ozbiljan komentar? Ovako kako je napisan komentar, potvrđuje među čitaocima već ustanovljenu podelu: „Vreme“ je za Đinđića, a „Nin“ je za Koštunicu … i kao da novinari postoje da bi jedni drugima „pronalazili“ teme za „dopisivanje“. Zašto svaki novinarski komentar jedne ozbiljne teme mora da „podgreva“ podelu Srba na obrenovićevce i karađorđevićevce? Zatim, kakav je to zaključak: „Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda…“? Da li bih ja trebalo da poverujem da će „banalizacijom do apsurda“ sud presuditi da se Zoran Đinđić sam ubio, a da su optuženi uspeli „banalizacijom“ da se odbrane. Uostalom, svaki optuženi je slobodan da se brani „svim sredstvima“, pa i da laže, zbog čega neće biti kažnjen ako se to utvrdi. Time se opet dovodi u pitanje integritet sudskog procesa, a nije li to „Vreme“ upravo „Nin-u“ spočitavalo povodom teksta koji je izneo u javnost obdukcione nalaze. Ta priča o prisluškivanju je suštinski ozbiljnija po tome kako se raspolaže sa poverljivim dokumentima u službama kao što je UBPOK i da li na taj način pojedinci (odnosi se i na novinare), svojim neodgovornim činjenjem ili nečinjenjem, kompromituju sve pripadnike službe. Da li to znači da su danas „spokojni“ samo oni koji podržavaju DSS, kada čine saobraćajni prekršaj ili mora da vode računa da nije slučajno naleteo na policajca „lojalnog“ DS-u? Tačno je jedno, da ministri budu i odu, ali se promenom vlasti ne sme stalno dovoditi u pitanje moralni i profesionalni integritet svih službenika. Zar se za ministre iz prethodnog saziva nije moglo naći ništa slično? Hmmm, nisam siguran… „Svašta nešto je bilo.“ Kada pišete o ozbiljnim temama, uzdignite se više od pukog prepucavanja i nepotrebnog „fetišiziranja“, ljude ćete manje vređati i njihova politička različitost neće biti povod „da komšiji crkne krava“.