Šta se govori u haškoj sudnici

Zanimljiv je ugao iz koga posmatrate suđenje Vojislavu Šešelju. Ne samo vi. Onako kako tužilaštvo opisuje njegovo delo, to je opstajalo i tako je još uvek, ali pitanje je hoće li opstati i posle završetka suđenja zahvaljujući baš tužilaštvu. Evo samo jednog primera od bezbroj: optužba tereti Šešelja za proterivanje iz Hrtkovaca. I onda Šešelj u dobranu iznese podatak da niko iz Hrtkovaca u Hrvatskoj nije evidentiran ni kao izbeglica ni kao proteran od bilo kuda. Otprilike na način kako su evidentirani oni koji su u Srbiju došli iz Hrvatske. Hajde, ako je to tačno, na čemu će sud morati da odlučuje – na iskazima svedoka koji mogu biti i ovakvi i onakvi ili na osnovu zvaničnih dokumenata da iz Hrtkovaca niko nije proteran? Šta svi znaju ili misle da znaju kada dođe stani-pani, sud verovatno neće moći da uzima u obzir. Ako je stvarno sud. Samo zvanične činjenice. Ako sud u odluci o nastavku suđenja iznese da je Šešelj zreo za presudu „jer je slao dobrovoljce na front“ a front na svim jezicima znači isto, teško će mu ići da naknadno objašnjava da nije slao na front gde se vode borbe između dve oružane sile, nego su mislili na nešto drugo. Na taj ugao posmatranja skrećem pažnju. Da li se Šešelj smeška ili ne, da li se nabacuje stražarki ili se samo sprda, to je sada, posle skoro cele decenije suđenja najmanje važno. Možda stvarno ne bi bilo naodmet malo obratiti pažnju i na ono o čemu se u sudnici i govori. Sa obe strane.