Sačekajmo kraj

Pročitao sam tekst u novom broju vašeg cenjenog časopisa, koji ne propuštam nikada zbog vaše izuzetnosti u svim aspektima, no ovoga puta ostao sam zaprepašćen onim što sam pročitao pod naslovom „Mladićeva knjiga mrtvih“ potpisanim od nekog vašeg novinara pod imenom Tatjana Tagirov. Tamo se iznose neproverene i nedokazane činjenice koje šokiraju svojom mržnjom ka svemu što se možda može pronaći antisrpskim, a ne vodeći pritome računa o posledicama (molim cenjenu redakciju da me slučajno ne svrsta u pobornike gdina Mladića ili sličnim aktivnostima). Mladić uopšte nije navodni general, on nije još osuđen, on nije nikada ismejavao petokraku (dok ju je nosio). Očigledno vaš novinar nije uopšte upoznat sa zakletvom koju polažu podoficiri i oficiri bivše i sadašnje srpske armije. Nazivajući čestito označje našega dvoglavoga orla kao genetski pokvarenu dvoglavu ticu, doista prikazuje lik gospođe koja je pisala tekst.

To što je salutirao sudijama a oni „Ni trepnuli nisu“ ne znači ništa. Zna se da oni trepću samo prvog u mesecu kada primaju od 20.000 do 42.000 eura ličnog dohotka, a bogami možda i na ovakav sličan gnusni tekst koji im otvara vrata da bi što duže sudili, a zna se zašto, pa da bi dočekali novi prvi u mesecu. Streljano jeste u Srebrenici, ali nikada u broju koji se spominje i takvo naređenje nikada nije izdao general Mladić, to su činili unezvereni poluljudi van komandnoga kadra i opet ne u tom broju koji se u slučaju Srebrenice spominje. Dozvolimo da se suđenje završi, dozvolimo da se istine iskazu pa tek onda dajte za pravo vašim novinarima da to komentarišu.