„Prisvojen je naš rad“

„Vreme“, po pravilu, ne objavljuje pisma i reagovanja upućena drugim redakcijama, čak i u slučaju da ne bude objavljena u mediju na koji su adresovana. Ovaj put pravimo izuzetak a čitaoci će shvatiti zašto smo to uradili

U okviru seminara istraživačkog novinarstva koji je nedeljnik „Vreme“ organizovao za studente Fakulteta političkih nauka jedna od tema koju su istražila četiri (dole potpisana) studenta je „Kako je propao jugoslovenski fudbal“. Povod naše reakcije je tekst objavljen u sportskoj rubrici „Politike“ 6. jula 2002. godine pod naslovom „Tačka na trgovinu mladim igračima“ čiji je potpisnik g. Živomir Milojević. Nadnaslov glasi „Naša tema“, a tekst se bavi trenutnom situacijom u jugoslovenskom fudbalu. Drago nam je da su „Politika“ i g. Milojević progovorili objektivno na teme iz domaćeg fudbala, teme koje svi prećutkuju.

Jedini problem u celoj priči je što su u pomenutom tekstu korišćeni gotovo kompletni navodi i izjave naših sagovornika koje je nedeljnik „Vreme“ objavio u članku pod naslovom „Pijaca svih boja“ (broj 599 od 27. juna 2002. godine, na strani 52 – 57). Tačnije, jedina razlika je u prostoru, tako da tekst u „Politici“ liči na skraćenu i prepričanu verziju originala. U prilogu vam šaljemo kopije pomenutih tekstova, a vi obratite pažnju na podvučene delove, pa ćete se sami uveriti koliko smo u pravu.

Mi smo inače, radeći svoj članak za „Vreme“, uradili jedno obimno istraživanje (razgovarali smo sa sedam kompetentnih sagovornika, pretraživali po dokumentaciji i Internetu…) pa mislimo da nije u redu da neko tek tako prisvaja tuđi rad. Najgora u svemu je činjenica da smo u pomenutom istraživanju razgovarali i sa g. Živomirom Milojevićem, smatrajući ga za jednog od priznatih i iskusnih sportskih novinara na ovim prostorima, a uz to on je i dugogodišnji predsednik Udruženja sportskih novinara Beograda. Deo tog razgovora smo i iskoristili u članku. Zaista ne možemo da poverujemo da je g. Milojević dozvolio sebi „luksuz“ da potcenjuje čitaoce dnevnog lista „Politika“, i nedeljnika „Vreme“.

Takođe, za objavljeni tekst u nedeljniku „Vreme“ dobili smo odgovarajući honorar. Pitamo se da li da se za honorar za objavljen tekst u „Politici“ obratimo g. Milojeviću ili šefu računovodstva Vaše kuće.

Žao nam je što moramo ovako da reagujemo jer izuzetno cenimo i „Politiku“ kao novinsku kuću koja traje već skoro čitav vek i dnevni list „Politika“ u kome je objavljen sporni tekst, ali nas je g. Milojević svojim postupkom zaista duboko razočarao i kao čovek i kao stariji i iskusniji kolega. Nadamo se da ćemo na ovaj način uspeti bar donekle da zaštitimo svoj mukotrpan rad.

Samo bismo Vas podsetili da ste, prema Zakonu o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju, koji je stupio na snagu 15. februara 2001. godine, dužni da nam obezbedite da na istom mestu i u istom obimu objavimo pravu priču sa potpisima pravih autora, jer čitaoci „Politike“ to zaslužuju. Ako se to ne desi, bićemo prinuđeni da svoja autorska prava zaštitimo na neki drugi način, pa čak i na sudu, što bi u ovakvom slučaju moglo da naškodi reputaciji Vašeg cenjenog lista.