Olaki sudovi

Odluku da vam se obratim ovim putem doneo sam isprovociran člankom vašeg sjajnog kolumniste gospodina Teofila Pančića u kojem se na tapetu našao gospodin Željko Mitrović, vlasnik RTV „Pink“.

U želji da ne budem odmah na početku pisma pogrešno shvaćen, želim da naglasim da nisam nikakav drveni advokat bilo kome, pa ni gospodinu Mitroviću, a čoveka čak i ne poznajem lično (mada sam koristio usluge njegovog muzičkog studija). Ne osporavam pravo nikome, a pogotovo ne gospodinu Pančiću kao kompetentnom kritičaru naše realnosti, da donosi estetske sudove o programskoj shemi bilo kojeg medija ili o izgledu neke građevine i njenom (ne)uklapanju u postojeću arhitektonsku strukturu sopstvene okoline – svi mi imamo pravo da kritikujemo i budemo kritikovani, pa tako i gospodin Mitrović kao vlasnik Pink-a i građanin, ali i gospodin Pančić, takođe. Reč je o nečemu sasvim drugom, a to je način na koji je okarakterisan gospodin Mitrović. Naime, korišćenje izraza kakvi su „džiber“, „mutant“ i slični da bi se portretisao neko koga uopšte lično i ne poznajete – jer sumnjam da su gospoda Pančić i Mitrović imali čast da se upoznaju – i to zbog toga što se njegov filing za estetiku bitno razlikuje od vašeg, u najmanju je ruku neprimereno. Uostalom, trebalo bi imati na umu činjenicu da je gospodin Mitrović biznismen i kao takvom mu je profit, logično, na prvom mestu, te je, s tog aspekta, program RTV „Pink“-a i skrojio po meri dominantnog modela gledaoca u okviru svoje interesne zone (što gospodin Pančić, izvesno, nije). Dakle, gospodin Mitrović nije po vokaciji kulturni radnik i, shodno tome, nije ni u kakvoj obavezi da kulturno uzdiže stanovništvo.

Što se, pak, tiče spornog građevinskog objekta, stvar stoji ovako: niko od nas nije po definiciji dužan da poseduje urođene (ili makar stečene) estetske kriterijume – u ovom slučaju je reč o arhitektonskom stilu i ukusu – pa tako ni gospodin Mitrović. Da ne dužim priču, suština je u sledećem: ukoliko je gospodi Mitrović kao investitor projekta podneo zahtev nadležnoj komisiji da bi dobio urbanističku dozvolu za izgradnju baš takve zgrade na baš takvom mestu ako mu je komisija dozvolu izdala uprkos tome što zgrada odudara od postojećeg ambijenta, onda je za postojanje narečene zgrade tamo gde joj nije mesto kriva (očito nekompetentna) komisija, a ne investitor.