Mujo, Šešelj i ostali

Baš me je začudio stav po kome neko mora da doktorira i „izgradi sopstvenu reputaciju“ da bi mogao da izrazi svoje kritičko mišljenje o bilo kome, uključujući i sudiju Antonetija, za koga inače mislim da je prema optuženom dr Šešelju korektan do same ivice dopustivog! Takav stav ne sluti na dobro, pogotovo ako dolazi od jednog drugog doktoranta, ako sam dobro razumeo…

Šta je sporno u vezi sa Haškim tužilaštvom? Šta se od njega očekivalo? Sudovi, a posebno tužilaštva, i postoje uvek u funkciji odbrane nekog poretka. I oni najniži, opštinski, i oni najviši, međunarodni. Dakle, svaki sud je u osnovi politički, bilo u najširem smislu, bilo u užem smislu, kako se danas doživljava Haški krivični sud za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. Haški optuženici predstavljaju, zajedno sa svojim jatacima, simpatizerima i političkim istomišljenicima, remetioce jednog poretka, jednog sistema vrednosti koji se doživljava kao kakva-takva zaštita u jednom inače veoma nepravednom svetu. Taj sistem vrednosti i taj poredak počivaju na uverenju da se organizovanom, kanalisanom i kontrolisanom silom može bar u izvesnoj meri zauzdati nekontrolisano nasilje država ili pojedinaca. Tom uverenju bi se malo toga moglo zameriti kad bi sudovi poput Haškog mogli svojim autoritetom zauzdati svaku silu, pa i supersilu.

Dr Vojislav Šešelj je svesno odlučio da, bez zvaničnog mandata, predstavlja onu Srbiju koja je izgubila rat, čak četiri rata u samo jednoj deceniji. Kao političar i pravnik znao je kakva je sudbina pobeđenih: „Vae victis!“ – Jao pobeđenima! – odzvanja posle svih ratova od početka sveta, uključujući i one ratove u kojima su sadašnji pobeđeni bili pobednici ili u društvu pobednika, pa imaju i to iskustvo (jesu li kao pobednici bili pravedniji?). Pa ipak nije prestajao da se nudi Haškom tribunalu još pre nego što je u njega pozvan! A dr Šešelj nije neki suicidan tip, a pogotovo nije neinformisan niti mu nedostaje inteligencija, naprotiv! Sva njegova žrtva je što je, kao političar, verovatno preplatio neprestanu i „besplatnu“ kampanju za svoju stranku u šta se on upinje da pretvori sopstveno suđenje i uveliko u tome uspeva. Kao optuženi sve čini da sebi oteža situaciju, da frustrira sud koji je već isfrustriran sopstvenim slabostima i promašajima. Kao u onom bosanskom vicu gde neki Mujo, upitan da li ima šta da kaže na presudu koja mu je izrečena, odgovori da on „slavnom sudu j… mater!“. Sud na to doda još par meseci zatvora za uvredu suda, ali Mujo opet isto: „Slavnom sudu j… mater“, i tako nekoliko puta dok se predsednik veća ne doseti i sroči konačnu i pravosnažnu presudu po kojoj „Okružni sud u mestu tom i tom donosi presudu kojom Muji j… mater!“.

Na to će se najzad svesti i proces dr V. Šešelju.