Konjak ili srpstvo

Gospođo Perper-Prokić, iz vašeg emotivnog pisma izdvajam tri meni zanimljiva momenta: odbrana vaskolikog slovenstva od zlog i napetog Pančića, isticanje vaših olfaktivnih moći (miris iz nusprostorija) i žal za mladost (forsiranje konjaka).

Vi tekstove Teofila Pančića izgleda ne čitate („Moji ukućani su mi uvalili…“). Vaše pismo to potvrđuje. Naime, Pančić je napravio jasnu razliku između Bore Đorđevića nekad i ovog sad, a to je povelika distinkcija. Đorđević je svojim političkim angažmanom doprineo dolasku tragedije na naše prostore. Da parafraziram tekst književnika Dragana Velikića u ovom istom nedeljniku: bacio još jednu grančicu na lomaču sveopšte propasti a svojim brbljarijama o drugim narodima učinio lošu uslugu svom narodu. U to vreme prave patriote su bile na drugoj strani – u grupi „Rimtutituki“.

U vezi sa mirisom koji se širi iz prostorija u kojima Pančić piše, moram da primetim da ni miris iz vaše kuhinje nije ništa bolji. „Govno miriše isto tako jako kao ruža, samo ne tako lepo“ – neumrli Pantagruel. No, da se vratim na stvar. Po vašem mišljenju, Pančić ima razrednog koji mu nalaže da „usere sve što je nacionalno“ (iako, po vašem sopstvenom priznanju B. Đorđević „možda nema šta da kaže“). Nemojte me držati u neizvesnosti. Ko je razredni? To je, naime, veoma važan podatak koji može da promeni tok istorije (a i Pančićev život).

„Cele noći ti si forsirala konjak.“ To je Bora nekad. Bora sad u spotu sa krilima liči na džinovskog insekta i nije moguće tepati mu „Borče“ (o „Cica“ i „Mica“ da i ne govorim).

Da završim: ne znam šta vas je u Pančićevom tekstu više pogodilo: da li to što je dirnuo ikonu vaše mladosti („Borče – vaša slatka navika“) ili što je omalovažio Borino srpstvo.