Čudo neviđeno – Srbi u Hrvatskoj, naši avioni u Grčkoj…

Stvarno ne znam kako ovo da napišem, a da nekoga ko je meni drag i blizak ne povredim. Prvo, stvarno sam samo jedanput „uhvatila“ Radio Fokus i nisam mogla baš mnogo da naučim. Ma nisam mogla da odslušam takve nepodopštine od novinara koji su brate do juče bili nekako, barem po meni, normalni. Mislim, u smislu rasuđivanja. Ove godine su moji najmiliji bili na Braču i lepo se proveli. OK, to ne mora da znači ništa. Prošle godine i pretprošle sam ja lično bila u Splitu i nisam doživela neke loše reakcije. Ma ni to nije bitno. Posle II svetskog rata su nam, ali stvarno, omraženi Nemci dolazili na more, jezera, planine i reke i svi smo se malne klanjali, jer je rat završen, jer su to sada stranci, jer nisu osuđeni u Nirnberškom procesu itd. Sada, ko ide jahtom, ko vozom, ko kolima, mislim sopstvenim autom se baš ne vrednuje jednako. Znači, ja koja idem busom sam izdajnik, a M.M., Z.M. i Bobe od Brene mogu. Ne, stvarno, mislim, zašto služi ta RRA, ako ipak nema neke osnovne standarde. A ako nema, pa opet dobro. Onda mogu svi da se „ponašaju“ onako na majku pcovanje, da određuju ko treba gde da ide na odmor.