Više izbeglica beži od klime nego od ratova

Taman kad prođu tropske vrućine, neuobičajene za septembar, ekolozi u Srbiji će pokrenuti niz akcija u borbi za zaustavljanje klimatskih promena. U njih će biti uključena i slavna globalna organizacija, Svetski fond za zaštitu prirode, poznata po svom simbolu pandi i akronimu WWF (World Wildlife Fund). „Mi nismo u iluziji da će ova kampanja spasiti svet. Ovo je samo prvi korak“, kaže ekskluzivno za „Vreme“ Andreas Bekman, izvršni direktor za Dunavsko-karpatski program WWF-a.

„VREME„: Prema poslednjem, četvrtom izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), globalno zagrevanje atmosfere je uzrokovano ljudskim faktorom. Da li su mere koje se preduzimaju, pre svega u okviru mehanizama propisanih Kjoto protokolom, dovoljne da se zaustavi globalno zagrevanje?

ANDREAS BEKMAN: Kjoto protokol sigurno nije savršen, niti je sam po sebi dovoljan da reši problem klimatskih promena, naročito jer neke značajne države kao što su Kina i Sjedinjene Američke Države nisu uključene u njega. Ali, to je najbolji dogovor koji trenutno imamo i on je prvi korak. Mnogo je važnije da se on približava svom kraju. Države sveta trenutno započinju proces intenzivnih pregovora kako bi se postigao ugovor koji bi nasledio Kjoto protokol. Kamen temeljac tog budućeg ugovora će se postaviti tokom razgovora u Poznanju u Poljskoj, koji će se održati u decembru ove godine, a ugovor će biti načinjen na finalnoj rundi pregovora sledeće godine u Kopenhagenu. U tom svetlu, predsednički izbori u SAD, bez obzira na ishod, obeležiće promenu stava u američkoj politici na ovu temu.

Kako ubediti skeptike u neophodnost hitne reakcije?

Klimatske promene se događaju, u velikoj meri ih je uzrokovalo čovečanstvo i sada imaju povećan uticaj na nas ljude, biljke i životinje. Naučni dokazi se mogu videti širom sveta, od nestajanja polarnih kapa do podizanja nivoa mora i povećanja učestanosti i jačine poplava. WWF takođe prikuplja sve veći broj ličnih svedočanstava širom sveta kroz „Svedoke klime“ (videti www.panda.org/climate). Moramo preduzeti hitne akcije da smanjimo emisije gasova staklene bašte kako bi rast prosečne globalne temperature zadržali ispod dva stepena Celzijusa, što većina naučnika i WWF vide kao kritičnu tačku, posle koje nas očekuju zaista katastrofalne posledice. Svi dokazi koje imamo kreću se u tom smeru. Ako budemo čekali da vidimo da li će se to zaista desiti ili neće, biće prekasno. Povremeno od ljudi iz našeg regiona čujem da je briga za životnu sredinu luksuz koji, bar za sada, ne mogu sebi da priušte. To je sasvim pogrešno – mi jednostavno ne možemo sebi priuštiti da ne uzimamo klimatske promene u obzir.

Kakve se posledice klimatskih promena mogu očekivati u Dunavsko–karpatskom basenu?

Moramo priznati da se klimatske promene već dešavaju. Naš region je vrlo složen, sa mnogo lokalnih varijacija. No, generalno možemo reći da vremenski šabloni postaju sve ekstremniji, sa češćim i jačim slučajevima poplava, kao i suša – kakve smo imali proteklih godina. To će uticati na poljoprivrednu proizvodnju i industrijsku upotrebu vode. Godišnja doba će se pomeriti, tako što će proleće ranije počinjati, a leta dugo trajati. Zime će biti kraće, sa manje snega. To će uticati na rezerve vode, ali će, na primer, uticati i na zimski turizam.

Prema prošlogodišnjem Šternovom izveštaju, posledice klimatskih promena će uticati na globalnu ekonomiju kao jedan svetski rat. Ko će podneti najveći teret ovih troškova u lokalnim zajednicama?

Šternov izveštaj jasno pokazuje da je mnogo jeftinije danas delovati protiv klimatskih promena nego plaćati troškove u budućnosti. Generalno, ovi troškovi će najteže pogoditi ljude koji već žive u najvećoj bedi i siromaštvu, od Bangladeša i zemalja supsaharske Afrike do našeg sopstvenog dvorišta. Danas u svetu vidimo više izbeglica od ekoloških katastrofa nego od drugih uzroka, kao što su ratovi. To će se verovatno nastaviti.

Kampanja: Klimatski karavan

Dunavsko-karpatski basen se smatra za jedan od regiona koji će biti najviše pogođeni globalnim zagrevanjem. Tokom ovog meseca, WWF program za Dunavsko-karpatski basen zajedno sa Mladim istraživačima Srbije, uz podršku Zavoda za zaštitu prirode, OM Ogilvy i All Around Communication, pokreće kampanju „Globalno zagrevanje je i lokalni problem“ koja će između 26. i 29. septembra posetiti Beograd (26, 27), Suboticu (28) i Novi Sad (29) u takozvanom Karavanu klimatskih promena. Karavan klimatskih promena će biti prilika da se pitanje zaštite atmosfere, primene mehanizama Kjoto protokola, smanjene emisije ugljen-dioksida i upotrebe fosilnih goriva, kao jedan od najvažnijih problema današnjice, otvori i u Srbiji. Ljudi iz Karavana će pokušati da objasne kako je došlo do podizanja srednje globalne temperature, u kojoj meri je čovek uticao na to, kao i kakve nas posledice očekuju zbog podizanja srednje globalne temperature između 1,4 i 6,4 stepena Celzijusa tokom narednog veka.