Predsednik Srbije Boris Tadić 9. januara prisustvovao je obeležavanju punoletstva Republike Srpske. Snimci nasmejanog predsednika srpskog i dobro raspoloženog premijera RS Milorada Dodika, redovnog predsedničkog gosta u dragom mu Beogradu i navijača svih reprezentacija Srbije, a koji se prema sopstvenim rečima u glavnom gradu sopstvene države BiH oseća kao „krmak u Teheranu“, naglasili su prijateljske odnose dva državnika. Bošnjački političari oštro su osudili dolazak Tadića na proslavu osamnaeste godišnjice od osnivanja Republike Srpske, smatrajući da on time daje legitimitet „etničkom čišćenju i genocidu“, na kome je, kako kažu, RS nastala. Ni predstavnicima zemalja Evropske unije nije baš po volji Tadićevo druženje sa Dodikom, koji remeti planove Brisela i Vašingtona sa Bosnom, pa ni simbolika njegovog prisustvovanja slavljenju osnivanja RS, ali javnih zapadnih kritika proevropskog srpskog partnera tim povodom nije bilo.
Sasvim u duhu svoje politike i levo i desno, i zapad i istok, i toplo i hladno, Tadić je u istom paketu sa posetom srpskom entitetu Bosne i Hercegovine u intervjuu Radio-televizije RS najavio rezoluciju o Srebrenici koju bi parlament Srbije trebalo da usvoji. On je „priznao“ da u srpskom društvu sporna rezolucija neće odmah naići „na najveće moguće odobravanje ni u RS ni u Srbiji“, ali je izrazio uverenje da će ona vremenom dobiti opštu podršku srpskog naroda.
Tom prilikom Tadić je istakao i sopstvenu državničku hrabrost, rekavši da „politika koja je odgovorna ne znači da uvek mora da povlađuje htenjima i osećanjima građana. Politika koja je odgovorna podrazumeva i preuzimanje pojedinih rizika upravo za budućnost tih građana“.
Ne bi li odmah taj rizik sveo na prihvatljivu meru, Tadić je naglasio da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu. Rekao je i da je samo politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunarodnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike. I ako je Tadić najavljenu rezoluciju obrazložio kao sredstvo koje opravdava cilj – obaveze prema Haškom tribunalu, poštovanje odluke Međunarodnog suda pravde, koji tek treba da da svoje mišljenje o statusu Kosova, a koji je srebrenički pokolj nazvao genocidom ističući odgovornost Srbije bez pravnih posledica, međunarodni kredibilitet Srbije i tako dalje – a ne kao moralni čin Srbije koja se distancira od politike zločina vođene u ime njenih građana, ona je odmah izazvala oštru polemiku parlamentarnih stranaka.
Opozicioni SNS, SRS, i DSS odmah su se zgrozili nad jednostranom osudom samo srebreničkog zločina i izjasnili se za rezoluciju koja bi đuture osuđivala sve zločine na svim stranama bivše Jugoslavije. Tome se priključila i vladajuća koalicija SPS-JS-PUPS. Na drugoj strani našli su se ZES, G17 plus i LDP, koji sve sa poslanicima samostalnim i manjina imaju tek 123 od 250 mandata u skupštini Srbije. Ko bi to i pod kojim uslovima trebalo da pređe na drugu stranu, pa da Tadićeva inicijativa bude realizovana, a ne ostane samo promotivna priča, nije još jasno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
