Proslava na kiši

Pobeda slobode. Kraj komunističke diktature. Praznik čitave Evrope. Srećan trenutak Nemaca i Nemačke. Velike reči pljuštale su zajedno sa kišom 9. novembra u Berlinu. Važni ljudi izgovarali su ih slaveći i prisećajući se pada Berlinskog zida pre tačno dvadeset godina. Scena je bila postavljena za događaj mitoloških razmera. Što valjda neizostavno prati određena doza kiča i patosa. Sve od imena i ranga u Evropi i njoj srodnom svetu skupilo se da svečano prođe Brandenburškom kapijom: 27 šefova država i vlada Evropske unije, na proslavama pobede kapitalizma nad komunizmom sovjetskog tipa neizostavni Mihail Gorbačov i Leh Valensa, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, ministarka spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država Hilari Klinton i njen legendarni prethodnik Henri Kisindžer, Džordž Buš senior i drugi. Izostao je jedino Barak Obama, navodno zato što su mu PR-savetnici savetovali da je dosta bilo simbolike i jurcanja po čitavom svetu i da sada malo treba da se bavi politikom. On se video-porukom obratio prisutnima: „Hajde da nikada ne zaboravimo taj 9. novembar 1989. te da održimo svetlo slobode i u najmračnijim noćima tiranije“, poručio je Obama. Izjava je odgovarala tonu ostalih govornika. Osim iskusnog Kisindžera, koji je, osvrćući se na završetak hladnog rata, rekao: „Rešenje svakog problema oduvek je bila ulaznica za nove teškoće.“

Berlin je 9. novembra 2009. svakako bio glavni grad Evrope. I MTV je ove godine nagrade dodeljivao u glavnom gradu ujedinjene Nemačke, tako da su i Bijonse ili Šakira pridonele globalnom slavlju. A od svih slavljenika najsrećnija je bila domaćica Angela Merkel. Za nju nemački „Špigl“ kaže: ako je bivši kancelar Helmut Kol otac ujedinjenja Nemačke, onda je ona, više nego iko drugi, ćerka ujedinjenja. Merkelova, koja je odrasla i radila u Istočnoj Nemačkoj, to jest Nemačkoj Demokratskoj Republici (NDR), 9. novembra pre dvadeset godina nije ni primetila da se nešto događa. Saznala je za istorijski događaj tek dan kasnije.

Sada je bila u centru pažnje. „Pre nego što je sreća došla, mnogi su patili“, rekla je kancelarka koja tek što je osvojila i drugi mandat: „To je bio najsrećniji dan novije nemačke istorije.“ Na međunarodnoj sceni Merkelova se zalaže za novi globalni poredak. Nacionalne države moraju deo svojih kompetencija da prepuste Evropskoj uniji. EU jača sa svojim novim članicama, iako neke baš uvek i ne odobravaju odluke Brisela. Što se Nemačke tiče, Merkelova ni dvadeset godina kasnije ne misli da je proces ujedinjenja završen: „Treba još truda, da se životni uslovi na istoku i zapadu izjednače.“

A Zapadna Nemačka je u svoj istočni deo, prema studijama Instituta za istraživanje privrede u Haleu, od pada Berlinskog zida uložila oko 1300 milijardi evra. Između 1991. i 2005. godine 67 procenata svih novčanih transfera sa zapada na istok išlo je za socijalne dažbine, a jedva 10 procenata uloženo je u privredni razvoj. Prema nekim procenama, istočnonemačke provincije bi tek 2019. mogle približno da dostignu prosečan nivo privrednog razvoja na zapadu zemlje. Na istoku Nemačke i dalje ima dvostruko više nezaposlenih nego na zapadu, a i plate su za slične poslove za oko 30 procenata manje. Zato neki o istoku ujedinjene Nemačke govore kao o regiji u kojoj ljudi imaju manje prava i najniža primanja. NDR je 1988. imala nešto manje od 17 miliona stanovnika. Kako samo iz srpske perspektive zvuče tih 1300 milijardi evra koje su bogati zapadnjaci uložili u razvoj svojih istočnih sunarodnika, a da ovi, dvadeset godina kasnije, i dalje ponekad uzdišu za socijalnom sigurnošću bivše države i nad neravnopravnim položajem u zajedničkoj zemlji. Ali o tome se ne govori za vreme proslave ujedinjenja.

I dok se slavi pobeda kapitalizma nad komunizmom/socijalizmom, a države masovno preuzimaju kontrolu nad posrnulim bankama i privrednim gigantima slobodnog tržišta, istraživanje javnog mnjenja u 27 država po nalogu britanskog BBC-ja pokazuju, da samo 11 odsto stanovništva EU smatra da kapitalizam u svom sadašnjem obliku funkcioniše kako treba. Većina ispitanika, njih 51 odsto, misli da tržišta treba više kontrolisati. „Izgleda da pad Berlinskog zida nije bio baš tako ubedljiva pobeda slobodnog tržišta, kako se tada mislilo“, kaže Dag Miler, šef instituta za istraživanje javnog mnjenja GlobeScan. Kako reče Kisindžer: „Rešenje svakog problema otvara druge probleme.“