Ovce i dalje jedu ljude

Da li je uloga korporacija samo u tome da uvećavaju profite svojih akcionara, ili one, na osnovu moći kojom raspolažu, imaju i neku društvenu odgovornost? Naši biznismeni prve tranzicijske generacije i ekonomski liberali misle da je, kao nekad u Engleskoj, neminovno da „ovce pojedu ljude“, ako to uvećava promet štofova, dakle da je ovo prvo i alfa i omega, što bi rekla deca „Zakon“. Ima nekih pokušaja da se ta filozofija promeni, mada će se s tim pričekati.

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je za godinu dana odložila objavljivanje serije standarda o društvenoj odgovornosti korporacija, ISO 26000, takozvani CSR, Corporate Social Responsibility. Trebalo je da novi standardi budu publikovani do IV kvartala 2009. godine, ali zbog opsežnih diskusija i usaglašavanja stavova različitih interesnih grupacija, datum publikovanja je pomeren na poslednji kvartal 2010.

ISO je pripremu novih standarda počeo 2005, a formirao je i posebnu Radnu grupu (ISO/TMB/WG SR – ISO/Technical Management Board/Working Group for Social Responsibility). Međunarodna organizacija za standardizaciju je izabrala Švedski institut za standarde (SIS, Swedish Standards Institute) i Brazilsku asocijaciju za tehničke standarde (ABNT, Brazilian Association of Technical Standards) da budu vodeće institucije za iznalaženje tehničkih rešenja.

Za razliku od brojnih ISO standarda (ISO 9001, ISO 14001…), za ove međunarodne standarde ne bi se izdavali sertifikati, već bi oni mogli biti preporuka i pomoć organizacijama (u formi uputstva) da u svoje poslovanje ugrade principe društvene odgovornosti. U budućim standardima identifikovano je sedam ključnih oblasti: upravljanje, ljudska prava, radna praksa, životna sredina, fer poslovna praksa, zaštita potrošača, uključivanje zajednice i razvoj.

U dosadašnjim raspravama se čuju argumenti da bi u pokretačke snage za uspostavljanje te odgovornosti trebalo uključiti i vladin i javni pritisak, a da bi „brokeri novih vrednosti“ mogle da budu nevladine organizacije, ali i potrošači. Neki smatraju da bi i korporacije mogle iz tržišnih razloga da nađu interes da učvršćuju svoj brend tako što bi poboljšavale svoju socijalnu reputaciju, pošto, na primer, potrošači postaju sve osetljiviji na ekološke rizike. Neke to i čine (na primer British Petroleum, BP redizajnira svoj brend uz floskulu „posle petroleja“! U Danskoj, po zakonu od 16. decembra 2008, koji je stupio na snagu 1. januara 2009. najveće kompanije, kao i državna preduzeća moraju informaciju o svojoj korporativnoj socijalnoj odgovornosti da uključe u godišnji finansijski izveštaj.

O korporacijskoj društvenoj odgovornosti se raspravlja dugo i s mnogo kontroverzi. Rani koreni te ideje se mogu se naći u teoretskim radovima iz pedesetih i šezdesetih. Od ranih devedesetih ta tema dobija i važnost u političkim i biznis debatama, što je uglavnom bio odgovor na korporacijske skandale, pa i na uočavanje da je razvoj baziran samo na rastu neodrživ i da je potrebna aktivnija uloga država, kompanija i zajednica radi balansiranja ekonomskog rasta sa ekološkom održivošću i socijalnom kohezijom.

Pokret za korporacijsku odgovornost podržavaju UN kroz inicijative kao što su, na primer, Milenijumski ciljevi (Millennium Goals).

Uprkos izvesnom progresu, primena korporacijske društvene odgovornosti je još u pelenama i veoma mali broj biznismena to prihvata.