Mreža uzajamne podrške

Pošto smo se uspešno izborili za promene – uz ogroman doprinos trećeg sektora, to jest, nevladinih organizacija (NVO), čiji su neki članovi danas u vladi i privredi, vreme je da saradnju pomaknemo korak dalje.

Stručnosti i entuzijazma ne manjka nijednom sektoru. Tokom godina, nevladine organizacije razvile su mnoge nove sposobnosti, načine rada i oblike komunikacije koji moraju ostati deo naše društvene geografije i unaprediti se. Za to je porebno nekoliko jednostavnih koraka: hitno doneti novi zakon o nevladinim organizacijama, uskladiti poreske zakone tako da obuhvate specifično poslovanje NVO i stimulišu korporacijsko donatorstvo poreskim olakšicama, ustanoviti fond pri vladi (nalik na britanski DfID ili američki USAID) za potrebe finansiranja nevladinih organizacija u lokalnoj zajednici ili humanitarnim intervencijama van zemlje, razvijati nacionalne stategije uz punu saradnju sa NVO-om i uspostaviti upotrebljive mehanizme razmene informacija i saradnje.

Kad je reč o nacionalnoj strategiji za rešavanje problema izbeglica i raseljenih koja je sada došla na red (pošto je u prethodnom režimu vladala srategija proizvodnje izbeglica i raseljenika), u nju treba od samog početka uključiti nevladine organizacije, a ne naknadno od njih tražiti sugestije. Ta strategija još predstavlja poverljiv dokument od stotinak strana (nadam se i sa dalekosežnom vizijom), za koji lokalne nevladine organizacije mahom čuju po kuloarima. Ne dovodeći u pitanje kompetenciju vladinih tela koja tu strategiju proizvode, i ne zanemarujući eventualno prisustvo nekadašnjih pripadnika nevladinih organizacija sektora u tim telima, mislim da bez NVO-a ne može biti održivog i doslednog programa koji ne gubi iz vida pojedinca. NVO je do sada ponajviše brinulo o izbeglicama i pomagalo im da ostvare svoja prava. Već dugo traje niz prekograničnih aktivnosti koje su se odvijale lakše kad bi države bivše Jugoslavije ratifikovale i primenile neke dogovore i založile se za pojednostavljivanje viznog režima.

U lokalnoj zajednici, NVO ima naročitu sposobnost da stvori mrežu podrške i obezbedi ona sredstva i programe koja država ne može. Dobar, negde već i dokazan mehanizam za takvu saradnju su zajedničke radne grupe na lokalnom nivou između vlasti i NVO-a.

S obzirom na reforme u privredi, treći sektor uz dobru regulativu može da bude ne samo efikasna mreža socijalnih i srodnih usluga nego i dobar izvor novih radnih mesta, zanimljivih, drugačijih i izazovnih za one koji žele da rade nešto smisleno i korisno.

Biće nam lakše ako svako ponese jedan deo tereta. Posla ima za sve.