Meridijani

Lima: Paćacutec!

Alehandro Toledo (55), sin siromašnog čobana s obronka Anda, novi je predsednik Perua. Toledu je ovo druga predizborna trka, ali prva koju je izveo do kraja, jer je pre godinu dana odustao u takmičenju protiv odbačenog predsednika Albreta Fudžimorija. Pobeda nad drugim kandidatom, Alanom Garsijom, nije bila naročito ubedljiva, ali je dovoljna da Toledo već u prvom krugu postane predsednik. Oba kandidata su isticala reformsko i demokratsko usmerenje, s namerom da Peru stane na stabilne noge nakon decenijske vladavine korumpirane oligarhije. Toledove pristalice nisu cekali da se objave zvanični rezultati već su sa balonima pohitali na ulice glavnog grada da pozdrave novog predsednika uzvikujući „Paćacutec!“, ime cara Inka iz XV veka koji je osvojio veći deo masiva Anda pre dolaska španskih konkvistadora. Toledo s ponosom ističe svoje poreklo, što mu je i donelo podršku naroda. Kada obilazi sela u Andima pije vodu iz potoka i reke, pratnju mu najčešće čine dečaci koji čiste cipele, a nigde ne ide bez amajlije drevnih Inka. Zovu ga i „Čolo sa Harvarda“, zbog indijanskog porekla i američkog obrazovanja. „Čolo“ se na peruanskom španskom kaže za osobe indijanskog porekla, ali se najviše upotrebljava za one koji su se spustili u gradove iz ruralnih sredina, zbog katastrofalne vladine poljoprivredne politike. Velike migracije drastično su izmenile socijalnu sliku sadašnjeg Perua. Bivši predsednik Fudžimoro uživao je isprva njihovu podršku, ali je većina njih bila srećna što će poverenje moći da poklone „jednom od njih“. Toledo je osmo od šesnaestoro dece u porodici. Čak sedmoro braće i sestara pomrli su kao mali od bolesti. U luku Čimbote doselio se sa roditeljima kao dete, i tu počeo da zarađuje za život kao prodavac srećki i čistač cipela. Uspeo je da šarmira pripadnike američkih mirovnih snaga, koji su mu pomogli da dobije stipendiju da studira u San Francisku. Nakon toga je studirao i na Harvardu, a doktorat je stekao na prestižnom američkom univerzitetu Stenford, što mu je donelo posao u Svetskoj banci. „Večeras se završilo moje dugo, dugo putovanje“, izjavio je Toledo nakon pobede.

Hong Kong: Sećanje na Tjenanmen

Oko 50.000 građana Hongkonga okupilo se 4. juna da obeleži dan kada su kineske vlasti 1989. tenkovima slomile protest studenata na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen. Hongkong se nedavno vratio pod okrilje Kine, i jedina je kineksa teritorija gde je održan pomen žrtvama masakra. Iako se verovalo da broj onih koji žele da sećanje na žrtve održe u životu opada iz godine u godinu, ovogodišnji skup bio je jedan od najvećih. Na pomen je došla i Vong Ngai Man, koja je istog dana proslavila 21. rođendan. Još joj je u sećanju ostalo urezano da je kao sasvim mala devojčica jela rođendansku tortu dok je na televiziji gledala stravične slike iz Pekinga.

Varšava: Saučesništvo

Poljski istražitelji otkrili su posmrtne ostatke oko svesta Jevreja, žrtava nacističkog masakra u gradiću Jedvabne na istoku zemlje 1941. Istoričar Jan T. Groš, Jevrejin poljskog porekla, opisao je događaj u knjizi „Susedi: Uništavanje jevrejske zajednice u Jedvabnama, Poljska“ koju je nedavno objavio ugledni američki univerzitet Prinston. U knjizi se tvrdi da je u pogromu stradalo 1600 Jevreja iz gradića Jedvabne, a optužuju se lokalni Poljaci za saučesništvo. Ekshumaciju je organizovao Nacionalni memorijalni institut, državna institucija koja istražuje ratne zločine na tlu Poljske. Jevrejska zajednica se isprva protivila ekshumaciji jer je taj čin smatrala skrnavljenjem, ali je na kraju pristala da se obavi ograničena ekshumacija masovne grobnice. Ekshumaciji su prisustvovali i rabini i nekolicina poljskih Jevreja.