Međuvreme

Pančevo: Ponovo sirene

Nakon poslednjeg masovnog trovanja stanovnika Pančeva, ovim gradom je počela da kruži zanimljiva anegdota. Navodno je jedan ljutiti građanin, kad je u ponedeljak ujutru po drugi put proglašena RHB uzbuna, iz svog stana sa zamandaljenim prozorima i vratima, telefonom pozvao Vladu Srbije da bi je obavestio kako je u toku „hemijski napad na deo stanovništva Srbije“, pitajući šta Vlada može preduzeti da zaštiti njihov život. Na to mu je navodno dobro raspoložena telefonska operaterka odgovorila da je „Vlada upravo pala“.

U noći između nedelje i ponedeljka, zaista pred poslednju sednicu Vlade, došlo je do problema u napajanju strujom u Rafineriji nafte Pančevo i HIP Petrohemiji, što je izazvalo dosad neviđene koncentracije benzena nad gradom. Merni sistem za praćenje aerozagađenja koji pripada lokalnoj samoupravi u Pančevu zabeležio je u tri sata ujutru na mernom mestu Vatrogasni dom rekordnu jednočasovnu koncentraciju benzena od 160,5 mikrograma po kubnom metru mada je u Pančevu zakonom dozvoljena imisija benzena niža od 10 μg/m3. Predsednik opštine Srđan Miković je zato dvaput naredio da se uključe sirene i proglasi hemijska opasnost. U prvim reakcijama, neki lokalni stranački odbori napali su tri fabrike Južne zone nazivajući grad „gasnom komorom“, dok su drugi, u zahuktalim pripremama za lokalne izbore, oštro kritikovali opštinsku odluku da se proglasi uzbuna, nazivajući je manipulativnom predizbornom propagandom.

Na sreću, u Ministarstvu za zaštitu životne sredine nisu obraćali pažnju na ovu vrstu palanačkog politikanstva i ceo incident su sasvim ozbiljno shvatili. Republički inspektori su odmah izašli na teren i ustanovili da je sve uzrokovao jedan pokvaren električni kabl – kako je saopšteno, „zbog prekida na vodu od 35 kW trafo-stanice koja se nalazi na lokaciji HIP Petrohemije“ došlo je do ispada svih proizvodnih postrojenja u Rafineriji. Svi ovi pogoni su pre jutra startovani i vraćeni u normalan režim rada, što je očigledno u tesnoj vezi sa skokovima benzena u gradu – mada se u saopštenjima obe fabrike odbacuje odgovornost, iskustvo pokazuje da se veliko trovanje uvek nekako poklapa sa restartom postrojenja.

Ministar Saša Dragin je odmah reagovao na događaje u Pančevu i istog dana popodne, neposredno posle završne sednice Vlade, zajedno sa novinarima posetio je Rafineriju. Na licu mesta se, osim brojnih „savetnika za korporativne komunikacije“ i gotovo celog rukovodstva NIS-a u zelenim mantilima i belim šlemovima, nije moglo videti ništa naročito, budući da je fabrika normalizovala svoj rad. Oko velikih kolona, dimnjaka i posuda, obraslih u prvu martovsku travu, jedva da se osećao ikakav miris.

„Nadam se da je ovo poslednji put da ovde dolazim zbog ovakvih događanja“, ljutito je rekao ministar Dragin, razočaran što su brojne aktivnosti Ministarstva obesmišljene takvim trovanjem građana. Vođeno logikom o lančanoj odgovornosti, Ministarstvo je podnelo krivične prijave protiv odgovornih lica u HIP Petrohemiji jer je kvar na električnom kablu nastao u ovoj fabrici, a ministar Dragin je podsetio da je odgovornima „zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina“.

HIP Petrohemija je odbacila odgovornost budući da iz rada nisu ispala njena, već postrojenja Rafinerije, kao i da oni uopšte nisu vlasnici spornog kabla. Izvesno je da će sud o tome presuđivati, ali je posle svega ostalo nerešeno ko odobrava restart fabrika pod nepovoljnim meteorološkim uslovima, koje je u svom saopštenju potvrdila i Rafinerija nafte Pančevo. Uz pozivanje na odgovornost, krizni menadžment je ključno pitanje za zdrav vazduh u Pančevu, jer nema sumnje da će se ispadi iz rada uvek dešavati, što je „sastavni deo ovog posla“, kako je rekao i direktor Rafinerije Vladan Mijović, ali nema nikakvog opravdanja da oni izazovu takve imisije.

Zato, uprkos nesumnjivoj rešenosti sadašnjeg Ministarstva, pomenuta slika iz života ugroženog građanina koji zove Vladu u nezgodnom trenutku, prava je mera trenutne nesposobnosti države da zaštiti ustavom garantovani integritet vazdušne teritorije i sačuva svoje građane od hemijskih napada bilo da oni dolaze spolja ili iznutra.

Slobodan Bubnjević

Pravosuđe: Nit’ miša, nit’ gore

„Uhapsićemo zaverenike“, tako je prošlog ljeta tadašnji specijalni tužilac za organizirani kriminal najavljivao postupak protiv bivšeg beogradskog okružnog tužioca Radeta Terzića. Novi negativac „političke pozadine ubojstva premijera“ zaista je i bio uhapšen, onako kako smo već svikli: u lisicama i pred kamerama (a snimci su završili u tabloidima, dnevnim i tjednim), kao i prije njega predsjednik Trgovačkog suda Goran Kljajević i poslije njega, nedavno, direktor Crvene zvezde Dragan Džajić.

Od „zavjereničke priče“, u kojoj je početna točka bila navodno članstvo bivšeg okružnog tužioca Terzića u zločinačkoj organizaciji koja je ubila premijera, nepunih godinu dana poslije dospjeli smo (tek) do zloupotrebe službenog položaja, po kojoj su odbila postupati beogradska tužilaštva, pa će se cijela stvar preseliti u Smederevo. Ima tome i opravdani razlog: subjekt cijele priče, danas advokat Rade Terzić, cijelu je svoju karijeru proveo u Beogradu, od pripravničkih tužilačkih dana, pa do toga da je bio općinski, pa potom i okružni tužilac u Beogradu, te se kao opravdan mora uzeti prigovor beogradskih tužilačkih krugova da mu (možda) ne bi bilo priušteno pravično i nezavisno suđenje. Ono što Terzića tereti jeste slijedeće: tokom 2001. godine protiv šefova kriminalnog „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića i članova njihove bande pokreću se postupci pred Četvrtim opštinskim sudom za falsifikat službene isprave (pasoši) i otmice, nakon što su uhapšeni u Parizu i nakon što se došlo do podataka da su oni otmičari Miroslava Miškovića i još nekih dobrostojećih biznismena. Postupci idu svojim tokom, tužioci iz Četvrtog opštinskog tužilaštva u više navrata ih jedva uspijevaju zadržati u pritvoru. Stvar završava kad tužioci nadležnog Četvrtog tužilaštva – na svoje inzistiranje – za suglasnost na takvu odluku traže obavezno uputstvo višeg, okružnog tužioca Terzića, koje uz silne peripetije i dobijaju. Protivno svom uvjerenju i uz ostavljanje pismenog traga o tome u sudskom spisu, niži tužioci se suglašavaju s odlukom o oslobađanju Spasojevića iz pritvora, jer nemaju izbora, nakon čega se suvišnim ispostavlja i pritvor trojice ostalih, jer šestorica su već na slobodi.

Tadašnji specijalni tužilac, ali i sam osumnjičeni Terzić, ne osporavajući da je obavezno uputstvo dao, tvrdili su da su se tužioci mogli žaliti na tu njegovu odluku. Nisu, jer do promjene Zakona, do 1. januara 2002. godine, nije bilo mogućnosti da se niži tužioci u slučaju neslaganja žale na obavezno uputstvo republičkom tužiocu, a ova se stvar događa 2001.

Konačni skor je ovaj: Terzić ipak ide pred sud, ne beogradski, već smederevski. Neće odgovarati za zločinačko udruživanje, već zloupotrebu položaja, ako mu se i ona dokaže. Svakako, slijedi mu odšteta (ako ju zatraži) zbog onakvog hapšenja i onakvih difamacija. Tresla se gora, rodio se miš u „slučaju Terzić“; u slučaju „političke pozadine ubojstva premijera“ ni danas nema ni miša. Gore pogotovo.

T. Tagirov

Tutin: Kamen na kamen

U Tutinu su se prošle nedelje sukobile pristalice dve islamske zajednice u kojima su dve osobe ranjene vatrenim oružjem. U neredima je učestvovalo stotinak pristalica Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića i Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića. Aktivisti muftije Zukorlića počeli su da obavljaju pripreme oko postavljanja kamena temeljca za izgradnju buduće medrese u Tutinu, što su pristalice reisa Zilića sprečile. Dve osobe povređene su vatrenim oružjem. Ranjeni iz vatrenog oružja prebačeni su u novopazarsku bolnicu. Policija je pucnjima u vazduh uspela da razdvoji sukobljene strane. S obe strane ispaljeno je oko dvadesetak hitaca. Suprotstavljene strane su odmah nakon nereda u Tutinu uputile međusobne optužbe za izazivanje sukoba. Zukorlićev tabor saopštio je da su u sukobu dve grupe vernika povređene dve osobe. Jedan je zadobio prostrelne rane obe potkolenice, dok je drugi vatrenim oružjem ranjen u rame. „Istovremeno je tupim predmetima povređeno više džematlija“, saopštio je Mešihat. Oni su podneli krivične prijave protiv šest lica. Kako navode, podneli su krivične prijave i protiv nekoliko službenika Opštine Tutin za „potezanje oružja“. S druge strane, Adem Zilkić je optužio saradnike muftije Muamera Zukorlića da su odgovorni za sukobe dve grupe vernika u Tutinu. Šef kabineta reisa Zilkića, Jakup Leković, optužio je Zukorlića za pokušaj uzurpiranja terena na kojem je ova IZ prošle godine već položila kamen temeljac za izgradnju medrese. „Medžlis (opštinski odbor IZ-a) Tutina, koji ni tada nije priznavao starešinstvo muftije Zukorlića, položio je kamen temeljac za izgradnju medrese, ali radovi nisu nastavljeni zbog nedostatka sredstava“, rekao je Leković. On kaže da je ova imovina u vlasništvu Islamske zajednice Srbije. Sukobi su nastavljeni i narednih dana kada su se prvo verbalno, a potom i kamenicama, sukobile zavađene pristalice. Do sukoba je došlo u trenutku kada se grupa pristalica Zilkića okupila kod improvizovane govornice na mestu koje obe IZ smatraju „svojom“ lokacijom za izgradnju medrese. Ovu lokaciju obezbeđivalo je tridesetak pristalica Zukorlića. Situacija je smirena dolaskom više od tridesetak policajaca sa opremom za razbijanje demonstracija, a u Tutinu su bile pojačane mere bezbednosti. Iz Zilkićevog i iz Zukorlićevog štaba ponavljaju se stavovi da će „svim sredstvima“ braniti svoju imovinu.

Prvoslav Karanović

Kosovo je Srbija: Devojačka suza

Nadnaslov, iz ovog teksta bolan, u zemlji Srbiji je definitivno postao Naslov, te se, iako to Akcioni plan striktno i obavezujuće ne nalaže, u sve oblasti, i svi, držimo Teme. Naravno da je svaka inicijativa, i taj lični primer, poželjna, e da bi se od tog mnogog samoniklog pruća napravio veliki i nesalomivi srpski snop koga nijedna sila ni ala neće moći da presalomi.

Ovom potpisniku se mnogo dop’o jedan, iako epski, takoreći lirski sastav iz tije’ dnevni’ novina, a na našu prvu Temu. Daklen, u kuršumlijskoj opštini, na putu od Lukovske banje ka Štavi, postoji izvor u narodu poznat kao Devojačka suza. Reporter, pisac, znalački uvodi čitaoca u priču: Samo mesto gde kaplje ova voda je veoma živopisno. Sa leve i desne strane, skoro pod pravim uglom, uzdižu se brda. Pored seoskog puta krivuda bistra rečica koja upotpunjuje utisak o raju na zemlji… Onda ide fabula, i sve to, priču sa tužnim krajem koja vraća veru i nadu, priča baba Živka koja je na stotine puta čula istu. U Lukovu je živela lepa Milica, dane je provodila čuvajući bela stada, a roditeljima je pomagala u polju i kući. Bila je poznata po svojoj lepoti, znanju i umeću. Vreme je prolazilo, i svi su se pitali čiju će kuću lepa Milica usrećiti, ređala su se nagađanja, a ona se zagledala u stasitog Pavla, likom, skokom i okom podsećao je na Kosančić Ivana. Retko su se viđali, a kada bi se sreli pogledima bi razgovarali. Na dan Svetog Vida, baš na svoj rođendan, lepotica usni strašan san, nadošla Lukovska reka pa sve nosi pred sobom. Probudi se Milica pre sunca i krene uz Lukovsku reku, e da vidi da li je san java. I na kilometar od kuće saznala je za srpsku tragediju na Kosovu, za tu našu živu, još ne zaceljenu ranu. Na Kosovu ravnom poginuo je i njen budući verenik, junački se boreći za čast i dostojanstvo svoga roda, za slobodu i spas otadžbine. Od njene velike tuge i žalosti proplakala je i stena, iz kamena su počele da teku suze koje i danas umivaju lice stenovite litice, opriča priču baba Živka dok su joj niz lice tekle suze. Nema više, to naravoučenije i tako to, šteta bi bilo kvariti.

D.T.

Proslava: Najbaksuzniji utorak

Humanitarno društvo ugursuza, namćora i baksuza „Dobra narav“, u Kruševcu je 11. marta na svoj način obeležilo najbaksuzniji dan u godini, deveti utorak posle Božića. Slavu „Deveti tornik po Božiću“ prate običaji kao što je sedenje na stolicama naslonom okrenutim stolu, igranje narodnog kola „leđa u leđa“, plaćanje kazne ako se prekrši pravilo „namćorastog“ ćutanja za stolom, a ovo slavlje je, u stvari, prilika da se sakupe dobrovoljni prilozi za pomoć najsiromašnijim kruševačkim mališanima. Društvo „Dobra narav“ osnovano je 1927. godine u tadašnjoj kruševačkoj kafani „Takovo“ i, kako tvrde istoriografi, jedinstveno je u svetu, pa je kroz decenije dobijalo „podružnice“ u različitim krajevima sveta, svuda gde bi se njegovi članovi obreli. Osnovali su ga tada ugledni ljudi kruševačke varoši, trgovci, kafedžije, zanatlije, prosvetni i kulturni radnici, koji su na taj način izražavali i neku vrstu kritike malograđanskog mentaliteta tadašnje čaršije i istovremeno pomagali najsiromašnijim porodicama. Iako u početku isključivo muško, društvo „Dobra narav“ ubrzo je počelo da prima i žene, te je nazivu, uz ugursuze, namćore i baksuze, dodalo i odrednicu „ženska fela“.

Pravilo ovog društva nalagalo je da poklone koje su za decu spremali o Vrbici, Uskrsu, Božiću i Bogojavljenju, ne uručuju javno, kao što su činila ostala humanitarna društva, kako ne bi postideli primaoce.

Akademci

Konkursi za upis devojaka i muškaraca u Vojnu akademiju, kao i mladića u Vojnu gimnaziju, po odluci Ministarstva odbrane Srbije otvoreni su 25. februara i traju do 31. marta. Devojke mogu da konkurišu za upis na smerove pešadija, artiljerijsko-raketne jedinice protivvazduhoplovne odbrane, vazdušno osmatranje i javljanje, avijacija, veza i tehnička služba Kopnene vojske. Muškarci na Vojnoj akademiji mogu da konkurišu za smerove artiljerijsko-raketne jedinice protivvazduhoplovne odbrane, vazdušno osmatranje i javljanje, oklopno-mehanizovane jedinice i avijacija. Za muškarce je predviđen i upis na smerove pešadija, inženjerija, veza, pomorstvo i tehnička služba Kopnene vojske. U akciji „Otvorena vrata“ prošle subote, Vojnu akademiju su obišli devojke i mladići i njihovi roditelji, kako bi se upoznali sa uslovima školovanja i smeštaja.

Broj nedelje

Više od 60.000 socijalno ugroženih domaćinstava u Beogradu koristi popuste na komunalne proizvode i usluge.

Apel

Javno preduzeće „Srbijašume“ pozvalo je 11. marta građane da zaštite šume od požara, jer je u toku prvi kritični period pojave šumskih požara. U apelu „Zaštitimo šume od požara“ naglašava se da građani nikako ne pale korov, biljni i drugi materijal na poljoprivrednim parcelama, voćnjacima i površinama blizu šuma, niti da bacaju opuške i lako zapaljive materijale na mestima gde može izbiti požar. „Srbijašume“ su upozorile građane da ne lože vatru blizu šume, kao ni u šumi, i da ne ostavljaju za sobom neugašenu vatru nakon piknika. U slučaju pojave požara građani bi trebalo da obaveste najbližu šumsku upravu i vatrogasnu službu na telefon 93.

Fondovi

Evropska unija je od 2008. godine Srbiji odobrila 16 miliona evra godišnje iz pretpristupnih fondova za projekte prekogranične saradnje, izjavio je 11. marta potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. On je na konferenciji o projektima prekogranične saradnje kazao da je Srbija od 2004. do 2007. za projekte pogranične saradnje imala na raspolaganju 11 miliona evra i da su sredstva uvećana jer ih je Srbija dobro koristila i zahvaljujući tome što nije bilo krađa. Projekti prekogranične saradnje omogućiće razvoj pograničnih područja, koja su, osim na severu Srbije, često nerazvijena, kazao je Đelić.

Rvanje

Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović upozorio je državne organe na ugrožavanje prava dece koja su izložena primerima nasilnog ponašanja u emisijama poput „Američkog rvanja“, koje se prikazuje na Televiziji Foks. Savet Republičke radiodifuzne agencije je prošle nedelje odlučio da pozove predstavnike ove televizije na izjašnjavanje zbog te emisije.

Nadležnost

Vrhovni sud je ukinuo rešenje Okružnog suda u Smederevu, kojim se taj sud proglasio nenadležnim za vođenje krivičnog postupka u slučaju „Indeks“. Ovom odlukom smederevskom sudu je naloženo da nastavi postupak.

Pomoć

Sekretarijat za socijalnu i dečiju zaštitu raspisao je konkurs za finansiranje projekata društvenih i nevladinih organizacija za oblast edukacije, socijalizacije i zaštite romske populacije. Prednost će imati projekti čiji su korisnici stanovnici nehigijenskih naselja.

Dojave

Na području Policijske uprave za Beograd za nepuna dva meseca registrovano je 114 lažnih dojava o postavljanju bombi. Najviše dojava za period od 17. januara do 7. marta odnosi se na srednje i osnovne škole – ukupno 85. Po tri dojave su bile za eksplozivne naprave navodno postavljene u restoranima Mekdonalds i Palati pravde, a dve za TV B92. Pojedinačne lažne dojave odnose se na Merkur, Metro, nemačko predstavništvo Hanse, Ambasadu Nemačke i pumpu OMV.

Šampionka

Bobana Veličković iz Bora osvojila je zlatne medalje u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji na državnom prvenstvu u gađanju vazdušnim pištoljem, koje je održano u Užicu. U seniorskoj konkurenciji bila je bolja od slavne Jasne Šekarić, kojoj je pripalo srebro. Bobanina sugrađanka Ana Simić osvojila je bronzu u juniorskoj kategoriji.

Šampionka Srbije u streljaštvu Bobana Veličković kaže da je do titule prvaka došla uz pomoć dobre koncentracije, ali i neophodne sportske sreće.

Mobing

Viktimološko društvo je 11. marta ukazalo da zlostavljanje na radnom mestu – mobing – postaje sve češća pojava u Srbiji, a da su žrtve osobe najrazličitijeg obrazovnog profila od profesora na fakultetu do pomoćnog osoblja. Zbog nasilja na radnom mestu Službu podrške žrtvama prošle godine je zvalo 119 osoba, dok su se zbog nasilja u porodici javile 54 osobe.

Život

Na prošle nedelje završenom dvoranskom prvenstvu sveta u atletici koje je održano u Valensiji, Dragutin Topić je skokom od 227 cm uspeo da se plasira u finale takmičenja i tamo osvoji šesto mesto na svetu u disciplini skok u vis. Pored njega, Srbiju je predstavljala u disciplini troskok Biljana Topić koja nije uspela da se plasira u finale. Sam rezultat ne predstavlja po sebi veliku stvar, ni po plasmanu ni po preskočenoj visini, ali je kuriozitet kada se uzme u obzir činjenica da nekadašnji prvak Evrope i juniorski prvak sveta već dve godine ne skače profesionalno. Topić se pre dve godine, sa navršenih 35 godina, povukao iz aktivnog bavljenja skokom u vis i postao funkcioner u Atletskom savezu. Pre 12 godina je na dvoranskom prvenstvu Evrope bio prvak, a 1997. godine na SP-u bio je treći, i to su najbolji plasmani u karijeri u dvoranskim nadmetanjima. On je već jednom uspeo da se „vrati“ posle dvogodišnje suspenzije zbog dopinga (između 2001. i 2003. godine). Na prvenstvo sveta u Španiji Topić nije ni ispraćen jer Srbija odavno nema relevantnog takmičara u „kraljici sportova“ (izuzimajući sporadične uspehe Olivere Jeftić, na „dugim prugama“), pa nikoga i ne zanima šta se u tom sportu dešava. Koliko je takmičenje važno pokazuje i činjenica da Javni servis nije našao interes da domaćoj publici prikaže barem najzanimljivije detalje sa ovog nadmetanja. Osim što je opet u vrhu svetskog skoka u vis, Topić je na ovaj način obezbedio plasman na Olimpijske igre koje će se ove godine odigrati u Pekingu. To će Dragutinu biti četvrti nastup na najvećem svetskom sportskom takmičenje po čemu se približio Jasni Šekarić i nekim vaterpolistima. Topiću će se pridružiti i njegova supruga Biljana koja će Srbiju predstavljati u disciplini troskok. Njegovih preskočenih 238 centimetara 1993. godine ostaće dugo godina najbolji i nedostižni rezultat za one koji se bave atletikom u Srbiji i skok koji Topića svrstava u najveće skakače u istoriji atletike.

S.G.