Međuvreme

Praksa

Tek što je Opštinsko javno tužilaštvo pokrenulo istragu zbog nesavesnog lečenja u slučaju smrti Božane Mirković, koja je preminula posle operacije na ginekološkom odeljenju Zdravstvenog centra „Dr Laza Lazarević“ u Šapcu, na ponašanje rukovodilaca ove ustanove počeli su da se žale i pacijenti. Porodilje Gorica Jelić i Jasmina Jovanović obratile su se republičkoj zdravstvenoj inspekciji navodeći primere „krajnje nehumanog i neprofesionalnog odnosa“. Zahvaljujući tome, šira javnost mogla je da sazna: a) da se babice histerično obraćaju budućim majkama upozoravajući ih da im je najbolje da „gledaju kako će se i ko će ih porađati“, b) da je jedna porodilja povratila na pod, a da do sutradan niko nije došao to da počisti, c) da je, pošto su mu se požalile na tretman, načelnik odeljenja jednoj porodilji rekao da se „idiotski ponaša i da se ugojila kao krava“, d) da je, dok je ležala u sali i žalila se na užasne bolove, Jasmina Jovanović bila upozorena da će je lekar išamarati, a potom i obaveštena da mora da ga „časti, ako želi da se lepo porodi“.

Ako se zna da je pored ovih žalbi i istraga pokrenuta istraga i protiv dr Miće Novakovića osumnjičenog da je pacijentkinju S.P. odvratio od već zakazanog i plaćenog prekida trudnoće u bolnici, da bi joj potom u privatnoj ordinaciji za istu intervenciju tražio 100 eura (bolnička cena je inače 2000 dinara), jasno je da će nadležni organi morati češće da obilaze šabačke medicinare.

Da li će se oglasiti razni statističari, razna ministarstva i za budućnost roda zabrinuto sveštenstvo koje se više nego uporno izjašnjavalo o beloj kugi i legalizaciji abortusa, ostaje nepoznato. A eto im divne prilike da se umesto puke teorije pozabave i praksom – za razliku od teorije koja se obično zadržava na neprikosnovenosti „svakog života“ ili na tezi da se „uprkos svim problemima dete uvek može podići“, ovog puta mogli bi da krenu npr. po porodilištima i objasne zaposlenima da bi trebalo da počiste hodnike i sobe, da obezbede toplu vodu ili da obave dezinsekciju odeljenja. O smirivanju živaca da i ne govorimo.

Dostignuća

Grupa domaćih stručnjaka koji čine Obrazovni forum obišla je tokom proteklih osam meseci 3500 osnovnih i srednjih škola i tom prilikom između ostalog ustanovila da 1030 školskih objekata nema čak ni poljski toalet. Što se ostalih tiče, toaleti uglavnom podrazumevaju „trouglasti otvor u dasci ili betonu koji je često jedva ograđen drvenim daskama“. U saopštenju Obrazovnog foruma navodi se da će posle ovog „snimanja terena“ u roku od četiri meseca biti završen projekat „racionalizacije školske mreže koji finansira UNICEF“. Toaleti ovog puta nisu posebno istaknuti, ali je za očekivati da bar neka odrednica projekta obradi problem WC školjki, vodokotlića, vrata, lavaboa i inih dostignuća savremenog doba.

U suprotnom, đaci ovdašnji mogli bi da se iznenade ako ih put slučajno nanese u tek obnovljene, klimatizovane i modernizovane republičke i savezne kabinete, kancelarije ili službene restorane – u najboljem slučaju, onako naviknuti na „trouglaste otvore“ ne bi izbegli kulturološki šok.

Tezgarenje

Protest trgovaca je događaj koji je prošle nedelje povezao Pančevo, Beograd i Bor. Naime, vlasnici tezgi na pančevačkom i borskom buvljaku, kao i zaposleni u novobeogradskom tržnom centru Enjub, zatražili su zaštitu i razumevanje nadležnih državnih organa. Dok u SAD „broje mrtve“ posle propasti Worldcoma koja je usledila zbog nelegalnog poslovanja, pa na tržištu gotovo da nema vrednost, srbijanski se trgovac buni i traži od vlade da ga štiti od plaćanja dažbina i da ga štiti od konkurencije. U Pančevu su trgovci koji robu prodaju van ograđenog prostora lokalnog buvljaka zapretili da će na juriš zauzeti kineske tezge jer im ne daju da prodaju svoju robu na trotoarima, a ranije se to moglo. Vlasti žele da smire strasti, primili su pobunjene da bi se dogovorili o najboljem mogućem rešenju koje bi svima odgovaralo. U isto vreme, naši sugrađani Kinezi našli su se na udaru zakupaca, zaposlenih i građana koji žive oko tržnog centra u novobeogradskom bloku 45. Kako saznaju i prenose „Večernje novosti“, „kosooki trgovci su zainteresovani za 50 do 200 lokala i spremni su da plate zakup od 500 do 1500 eura mesečno dve godine unapred“. Naš se trgovac, građanin i zakupac suprotstavlja ovakvom nastupu gostiju iz Azije, traži pomoć od policije i ostalih organa, misli da je to nelojalna konkurencija koja će ovde zapravo da pere pare. Čestiti trgovci se plaše da će se dogoditi isto što i u bloku 70 gde su Kinezi zauzeli sve lokale, ali to ne smeta tamošnjim stanarima da kod njih kupuju i da im izdaju stanove. Ako se ovakva klima uspostavi, neće nas iznenaditi ako s jeseni zaposleni iz velikih domaćih trgovinskih kuća odlučno zatraže da se zatvori Merkator, Metro ili neki treći uvezeni trgovinski lanac. Dok su se stvari oko tezgi i lokala u Pančevu i Beogradu zahuktavale, u rudarskom gradiću Bor „situacija je gotovo eskalirala“. Tamošnji zakupci tezgi sa lokalne pijace protestovali su ulicama svoga grada, nazivajući lokalne vlasti pogrdnim imenima, a setili su se i stare dobre uprave jer se skandiralo „Slobo, vrati se“. Došavši pred zgradu opštine zahtevali su razgovor sa predsednikom i gradska uprava je primila njihove predstavnike. Problem je cena od 10.000 dinara koju treba platiti da bi se poslovanje legalizovalo, kao kratak rok da se to učini. Da bi smirili strasti, predstavnici opštine su pomerili rok za plaćanje do početka septembra, a videće da li postoje mogućnosti da se cena legalizacije umanji.

Čini se da bi srbijanski trgovci sa mnogobrojnih pijaca mogli konačno da formiraju svoj sindikat pa da institucionalno štite svoje interese, a ne da ih Kinezi i dažbine zatiču ovako nespremne.

Legalizacija

Grupa domaćih investitora i preduzetnika angažovala se da u beogradskom naselju Karaburma podigne nove zgrade i nadzida neke stare ne bi li Beograd smestio neke nove sugrađane. Problem je nastao u trenutku kada je neko na opštini Palilula primetio da to što se zida zida se bez adekvatne građevinske dozvole, pa su stopirani radovi i usledilo je delimično rušenje objekata. Kako to već ide, pojavili su se novinari, sve je otišlo u javnost, narod koji je uložio novac u izgradnju počeo je da se buni i da traži svoja prava. Svako se tu našao pogođen: investitore vređa što se uopšte govori o njihovom naporu kao o divljoj gradnji jer, po rečima Branka Perovića, jednog od investitora, nema govora o divljoj gradnji jer se na tom mestu zida već godinu dana: „Nema tu nikakve tajne.“ Oni nemaju građevinske dozvole ali je za to kriva gradska uprava koja bi trebalo, valjda, kad već vidi da se toliko dugo zida, odmah pristupi izdavanju potrebnih dozvola. Iz gradske uprave stigli su trezveni glasovi potpredsednika Izvršnog odbora Ljubomira Anđelkovića, koji upozorava da praksa ilegalne izgradnje mora prestati i kaže nešto što dosad nismo čuli od domaćih političara: „Mnogo je važnije izbeći komunalni haos, nego iz nekih socijalnih razloga odustati od rušenja.“ Problem divlje gradnje je nešto što godinama prati svaku priču o Beogradu i usred kampanje republičke vlade o upisivanju nepokretnosti u katastarske knjige od predsednika SO Palilula stiže predlog da ovaj slučaj bude primer poštovanja pomenute kampanje. Milan Marković, predsednik SO Palilula, predlaže gradskoj vladi da se objekti legalizuju zbog „siromašnih i izbeglica koji su bili lakomisleni da kupe stanove bez dozvola“. Pomenuti građani su na razgovor sa predstavnicima opštine uzvikivali parole „Sirotinja dala pare, a sad ih ruše“, „NATO nas nije rušio a sad ćete vi“, „Zašto niste rušili ranije“. Jedan od potencijalno oštećenih stanara rekao je da se jedva skrpio da dâ samo za grube radove 20.000 eura i ako se to sruši ostaje bez krova nad glavom. Ljubav između opštinske uprave i građana ojačana je posle zajedničkog sastanka, vlast je shvatila da ne može tek tako da izbacuje sirotinju na ulicu, ali niko nije pomenuo da bi, možda, objekte trebalo srušiti, da bi investitori trebalo da vrate novac građanima, ako za to postoji opravdanje u ugovorima, makar im firma otišla na doboš. Takve stvari se dešavaju kada postoji tržište, eno, to se dešavalo i u Srbiji s kraja XIX veka sudeći po pripoveci Milovana Glišića Glava šećera.

Kandidat

Eto nama predsedničkih izbora, malo je reći jedinstvenih, prvi put bez druga Slobodana, mnogo je reći sudbonosnih ako se zna da su svi dosadašnji takvi bili. Koliko se zna, i koliko će se znati, kandidata ima. Eto Labusa, eto Nade, vidimo, Batićeve, takoreći, eto i Šešelja, spahije Velje, Pelevića, ko se neće kladiti biće i Koštunice, a tu su već, prijavljeni RIK-u Mišo Adašević, veli predsednik Nezavisnog sindikata poljoprivrednika Srbije, i to „nestranački, kao nevladina strukovna organizacija“, i to već nije iznenađenje, ako je iko iznenađenje, Predrag Vuletić, predsednik Liberalno-demokratske stranke, koji se potpisuje kao član DOS-a, član Političkog saveta krune, direktni potomak kneza Grbovića…

Ako bi bilo po stažu, po iskustvu, po kandidaturama za predsednika, poslanika, odbornika, Vuletić i ne bi trebalo da verifikuje kandidaturu, aka se s potpisima, ako je pravde i demokratije, on bi već bio predsednik. Istina, nije bio ni odbornik, ni poslanik, pa ni predsednik, ali ima staža, ima iskustva, ima ideja, biće sabornih, ima rezultata, na dopunskim izborima u Rakovici, 90 i neke, posle smrti Miodraga Bulatovića, osvojio 39 glasova, na izborima za predsednika Srbije jedared prešao broj 5000, ukratko, bio zapažen, i što nam svima treba, uporan. Uz to, potpisuje da je osnovao prvu opozicionu partiju u Srbiji, ima i datum, tamo ‘90, bio uz rame, pa kod Konja, Vuku, Mićunoviću, Veselinovu, Nebojši Popovu, kao takvog, pa jednog od prvih opozicionara, ima ga i u knjizi Duška Bogdanovića „Devet i po nedelja sa srpskom opozicijom“.

Pa šta Vuletića, pored ovakvih „uspeha“ u kontinuitetu, goni da ide dalje, da se iznova kandiduje, šta, kad je, posle jednog od izbornih razočaranja, potpisao da su porazi posledica „iracionalnog okruženja u kome deluje – što čovek predlaže bolja i mudrija rešenja, to mu više pada rejting“. Možda je odgovor u još jednom pitanju: zašto bi baš on, koji je shvatio okruženje, bio bolji, zašto lošiji, od mnogih kolega po kandidaturi.