Međuvreme

Arsen

Prema analizama Instituta „Jaroslav Čarni“, koncentracija arsena u bunarima iz kojih se pitkom vodom napaja vodovod u Odžacima do trideset puta veća je od propisane. Bunar je odmah posle objavljivanja rezultata analize iskopčan iz vodovodne mreže, a dalja ispitivanja verovatno će pokazati otkud je tu arsen dospeo. To je moglo da se dogodi bilo gde drugde da priča nije začinjena nekim specifičnostima postpetooktobarske Srbije: uzrujan pojavom arsena u svom mestu, reagovao je opštinski odbor Demokratske stranke. Ali, to nije učinio apelom za što hitnije ispitivanje slučaja ili, daleko bilo, pozivom eventualno ugroženim građanima da se podvrgnu lekarskim pregledima. OO DS-a zatražio je, ni manje ni više, hitnu smenu opštinskih čelnika i uvođenje prinudne uprave u Odžacima, optužujući upravo lokalnu vlast za zatrovanu vodu. Ako ništa drugo, ovog puta javnost je saznala da postoji nesporna uzročno-posledična veza između stranačke pripadnosti gradonačelnika, njegove sekretarice i skupštinskog zapisničara na jednoj strani i pojave različitih otrova u pijaćoj vodi na drugoj. Ili se to, možda, odnosi samo na arsen?

RAI

Rimska centrala italijanske televizije RAI najavila je zatvaranje dopisništva u Beogradu i naložila da se do februara 2003. godine raskine ugovor sa zaposlenima i otkaže kirija za prostorije. To je opravdano finansijskim razlozima, iako je šef regionalnog dopisništva Enio Remondini, protestujući zbog ovakve odluke, istakao da su ukupni troškovi beogradske kancelarije iznosili isto toliko koliko dopisništvo u Njujorku plaća za lift i portira. Centrala je ipak ostala neumoljiva: u poređenju s dramatičnim događajima u protekloj deceniji, ono o čemu bi RAI izveštavao ovih dana bilo bi suviše skupo.

Kad već to nismo mogli sami da zaključimo, red je bio da nas neko sa strane posredno obavesti da je Jugoslavija postala dosadno mesto.

Anketa

Na prvi pogled, vest je zvučala skoro idilično: Istraživanje republičkog ministarstva zdravlja pokazalo je da je većina ispitanih pacijenata zadovoljna kvalitetom zdravstvenih usluga na beogradskim klinikama, dok je njihovo nezadovoljstvo uglavnom vezano za opremljenost zdravstvenih ustanova.

U istraživanju resornog ministarstva navodi se još da je od 357 pacijenata, koji su po izlasku sa lečenja iz beogradskih klinika popunili anonimni upitnik, njih 78 odsto zadovoljno spretnošću u radu lekara, a njih 95 odsto pozitivno je ocenilo ljubaznost lekara. Po analizama ministarstva73 odsto pacijenata nezadovoljno je blagovremenošću serviranja hrane, a njih 61 odsto smatra da bolničke prostorije nisu čiste. Udobnošću kreveta nezadovoljno je 44 odsto ispitanih pacijenata, a medicinskom opremom 52 odsto. Oko 49 odsto ispitanih nezadovoljno je i udobnošću bolničke sobe, dok 35 odsto smatra da su toaleti neuredni. Pacijenti su uglavnom zadovoljni brzinom prijema u bolnicu –60 odsto je primljeno odmah, dok su ostali čekali prosečno 17 dana. Većina lekara, 86 odsto, i medicinskih sestara, 78 odsto, po rezultatima ankete, primereno se zalagalo na poslu.

Sve, dakle, ukazuje na to da građani shvataju tešku materijalnu situaciju i da imaju puno poverenje u ono što direktno ne zavisi od novca – ljudski faktor. Tek na kraju analize, dostavljene agenciji Beta, ministarstvo obaveštva da ispitanih 357 pacijenata čini tek 22 odsto onih kojima je upitnik podeljen. Uz poštovanje činjenice da u svakom ispitivanju javnog mnjenja određen broj ljudi odbije učešće u anketi, ministarstvo je možda moglo da se zapita zašto 78 odsto pacijenata nije pristalo da kaže bilo šta o bolničkoj hrani ili mekoći jastuka. Slika domaćeg zdravstva bila bi u tom slučaju makar malo objektivnija.

Porez

Prošle nedelje je u srpskom parlamentu najzad usvojeno ukidanje poreza na promet ulja, šećera i svinjske masti. Ovog poreza usput su oslobođeni računari, računarska oprema i kerozin – gorivo za mlazne motore, ali samo ako je namenjeno međunarodnom saobraćaju. Minimalna potrošačka korpa će, zahvaljujući tome, biti jeftinija za devedeset dinara što je, nekom čudnom matematikom, predstavljeno u dnevnoj štampi kao sniženje troškova života za izvanrednih pet odsto. Predstavnici dveju najvećih domaćih trgovinskih firmi Pekabete i Centroproma očekuju da će ova odluka uticati na porast prometa, kao što je bilo i prošle godine u ovo doba kada su poreza na promet oslobođeni jaja, voće, povrće i sveže meso. Cena ovog poslednjeg je u međuvremenu, puzajućom metodom, dostigla viši nivo nego lane. Šećer će, za sada a možda i ubuduće, koštati oko četrdeset dinara, svinjska mast između osamdeset i sto dinara a zejtin oko šezdeset, što je već sada za petinu više od cene koju je guverner Narodne banke Mlađan Dinkić, uoči prethodnih predsedničkih izbora, ocenio kao normalnu.

Časno

Valjevski nedeljnik „Napred“, društveno preduzeće čiji je osnivač Skupština opštine, najzad je dobio konkurenciju. List ima sadržaj, „novinari“ činovnički beleže događaje, dobar deo novina čine umrlice, tiraž je posledica monopola i inertnosti sredine. Posle promena osnivač se nije mešao u takvu koncepciju, a i što bi kad je list savladao svako beleženje.

Dakle, zrelo je za konkurenciju, i konkurencija se, uz dobru marketinšku najavu, pojavila u vidu nedeljnika „Reč nedelje“. Izdavač je Print and publishing OSA, adresa je u Beogradu i Valjevu, direktor Saša Milovanović, glavni i odgovorni urednik Zoran Mujbegović, štampa beogradski Glas, ima 24 strane, četiri u boji, tiraž je 5000. Još u toku priprema prvog broja stigle su „nenadane i drage čestitke“, komada dva, jedna od Nove demokratije. Da se ulazi u prelom i sadržaj, pa rano je, tek da se kaže da se nije daleko odmaklo od „Napredovog“ beleženja, ‘ajde da citiramo deo uvodnika „potpisanog“ sa – Časna REČ. Evo – „Data REČ je, valjda, ravna zakletvi. Ne kaže se džabe, vo se veže za rogove, a čovek za REČ. Realno Ekskluzivno Časno. Ovo je naš moto koga ćemo se čvrsto držati. Valjevo, Valjevski kraj i Valjevci su iznad svakog i svega. Interes je samo jedan – Valjevski“. Reklo bi se, a da se ne doda i ne oduzme. Međutim, ima i da se doda i da se oduzme.

Redakcija je smeštena u tzv. domu mladih socijalista, gabaritnoj zgradi u centru koju su socijalisti oteli Valjevskoj pivari, a da to nova vlast još nije delegalizovala. Naravno, časna je i tehnička baza redakcije koju su socijalisti svojevremeno časno i legalno nabavili. Časno je to što novine potpisuje čovek koji ima ličnu kartu na ime Mujbegović, časno je i to što novine časno uređuju dva novinara RTS-a koji su u svojoj kući na ledu zbog preoktobarskih zasluga. Jedan je bio šef dopisništva RTS-a, drugi se iskazao kad je časno uzeo da urednikuje u Studiju B kad nije hteo niko, kad su ono socijalisti, 1999. ili 2000, oteli ovu kuću od grada Beograda. Ima tu još časti, ili će biti putra – tek da se ne upotrebi reč kojom to narod kvalifikuje – na glavama Rečitih poslenika, previše za ovu rubriku.

Da se razumemo, niko ne spori pravo na ulazak u utakmicu sa novinama koje to i zaslužuju, samo, previše je sve to časno, previše u opštem interesu, ili će pre biti da je tu previše mimikrije i podvale, da nekoga ne bi trebalo, kad ne može za reč, „vezati za rogove“.