Međuvreme

Anđeli

U nedelju je u Beogradu izvršena velika racija ispred Studenskog kulturnog centra, prepoznatljivoj lokaciji na kojoj se godinama unazad nedeljom prepodne prodaju piratizovani diskovi. U dramatičnoj akciji koja je sasvim zatekla prodavce učestvovali su pripadnici interventne brigade SUP-a Beograd, Žandarmerija i policajci u civilu. Policijski džipovi su oko 11 sati ujutru iznenada okružili zgradu SKC-a, dok su prodavci u panici počeli da pakuju robu i beže. Dva sata kasnije policija je na sličan način ponovila prepad i uhapsila još nekoliko prodavaca. Organizovanost i intenzitet čitave policijske operacije zapanjili su same pirate, građane koji su se našli u blizini, pa čak i medije koji su o događaju izveštavali. Beogradska policija je kasnije saopštila da je ovu opsežnu akciju započela još u petak, sprovodeći je na čitavoj teritoriji Beograda u saradnji sa tužilaštvom i tržišnom inspekcijom. Tokom akcije je privedeno 55 osoba, od kojih je pet zadržano u pritvoru zbog osnovane sumnje da su izvršile „krivično delo neovlašćenog korišćenja autorskog i drugog srodnog prava i krivično delo neovlašćene trgovine“. Ukupno je zaplenjeno 18.000 nelegalnih izdanja a, kako prenosi B92, među njima se nalazilo i nekoliko stotina kopija filma Mi nismo anđeli 2 Srđana Dragojevića, kao i kopije privatnog video-snimka Suzane Mančić. Posle prve presude protiv proizvođača piratskih izdanja u Srbiji, kojom je 21. jaunara Mirko Tomašević (22) osuđen na uslovnu kaznu, racija ispred SKC-a mogla bi biti početak borbe protiv piraterije koja je očigledno prestala da štedi i domaću kinematografiju. Udruženje filmskih distributera je prošle nedelje saopštilo da država godišnje izgubi oko 30 miliona evra zbog nelegalne prodaje piratskih diskova.

Beovoz

ŽTP Beograd uvodi automate za usmereno kontrolisanje putnika. Od proleća će na četiri stajališta – Pančevo glavna, Vukov spomenik, Karađorđev park i Novi Beograd – biti postavljeni automati za nove vrste karata sa magnetnim trakama. Pri svakom ulasku i izlasku sa perona putnici će poništavati kartu tako što će je jednostavno provući kroz automat. Postavljanje ovakvog sistema omogućuje efikasniju i isplativiju naplatu, a biće moguće i tačno odrediti ukupan broj ljudi koji su ušli ili izašli na stajalištima Beovoza. Projekat se realizuje u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za saobraćaj i podeljen je na dve faze. Prva faza će biti okončana kada se na četiri najfrekventnija stajališta postave i kućice za kontrolore i obezbeđenje, nakon čega će sistem početi sa radom. U drugoj fazi je planirano proširenje sistema na još pet stanica. U ŽTP-u Beograd smatraju da će ovaj sistem dramatično smanjiti broj putnika bez karata i uvećati prihod čak do tri puta, tako da će mesečna zarada Beovoza iznositi od šest do osam miliona dinara. Prva faza, po ovdašnjoj tradiciji, već sada kasni u odnosu na postavljene planove, kako „Blic“ prenosi – zbog nedostatka novca.

Izvoz

Posle više decenija tavorenja pešterskim stočarima dolaze bolji dani. Kancelarija za poljoprivredu UN-a (FAO) sa sedištem u Sjenici počela je da unosi novine u stočarstvo ovog kraja, najpre organizujući poljoprivredni sajam a zatim i organizacijom mnogobrojnih seminara, kurseva i predavanja. Rezultat je oživljavanje interesovanja za uzgoj ovaca kojih u ovom kraju ima oko 40.000 i početak izvoza kvalitetne vune u Englesku. Kako pišu „Večernje novosti“, uspostavljanju veza sa stranim i domaćim kupcima takođe je kumovala kancelarija FAO koja je pešterskim stočarima nabavila i opremu za pakovanje vune, čime je uklonjena i poslednja prepreka izvozu. Ipak, decenije slabe prodaje vune i vunenih proizvoda učinile su svoje, pa je tkanje i proizvodnja ćilima na Pešteru skoro zamrla. Sjenički kraj ima potencijal da izađe na svetsko tržište još jednim proizvodom, sjeničkim sirom, za koji je potrebno dosta ulaganja kako bi se postigla prepoznatljivost na svetskom tržištu.

Most

Na nedavno završenom konkursu za najbolje idejno rešenje mosta preko Ade Ciganlije pobedila je firma Ponting iz Maribora, zajedno s partnerima iz Ljubljane i Novog Sada. Devetočlani žiri je odlučio da njihovom rešenju dodeli 75,48 bodova, daleko više od drugoplasiranog rada koji je nagrađen sa 15.000 evra. Idejnim rešenjem predviđeno je da to bude most sa kosim kablovima sa jednim pilonom i saobraćajem u jednom nivou, prenosi informativna služba Opštine Novi Beograd. Ukupna širina biće 45,2 metra, a visina pilona 200 metara, zbog čega će most biti najviša građevina u gradu i verovatno jedna od znamenitosti Beograda. „Prema prvim analizama, izgradnja mosta koštaće oko 80 miliona evra, ali ćemo tačnu cifru znati posle završetka idejnog projekta“, izjavio je predsednik žirija, akademik Nikola Hajdin. „Verujemo da ćemo stvoriti uslove da gradnja mosta otpočne sredinom 2006. godine. Sa Evropskom bankom za rekonstrukciju otpočeli smo pregovore o odobravanju kredita od 50 miliona evra, a predstoji nam i izmena Generalnog urbanističkog plana kako bismo most mogli da izgradimo na donjem špicu Ade Ciganlije“, objasnio je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović.

Civilka

Nedavno usvojene izmene Uredbe o vršenju vojne obaveze ograničavaju pravo prigovora savesti. Vojnicima koji su već započeli da služe vojni rok pod oružjem ukida se pravo na prigovor savesti. Kako piše „Danas“, izmenama režima predviđa se i mogućnost prebacivanja iz civilne u vojnu ustanovu zbog disciplinskih prekršaja ili utvrđene neosnovanosti pozivanja na prigovor savesti. Onima koji na taj način budu upućeni u vojnu jedinicu, svaki dan proveden u civilnoj službi računaće se kao pola dana redovnog služenja pod oružjem. Proširuje se spisak ustanova u kojima se može obavljati civilna služba, ali uz znatne izmene u smislu izbacivanja ustanova kulture i zadužbine Hilandara, a dodavanja komunalnih preduzeća, gerontoloških centara i organizacija paraplegičara i invalida. Kako tvrdi predsednik beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti Petar Milićević, izmene su izazvale veliku zabrinutost svih međunarodnih organizacija u našoj zemlji. Prema informacijama koje daje Direkcija za informisanje saveta ministara SCG, „suština je da su vojnici pod oružjem diskriminisani i da su izloženi jačem naprezanju zato što se zbog liberalnih propisa sve veći broj regruta opredeljuje da vojni rok služi van kasarne“. Načelnik Generalštaba Vojske SCG Dragan Paskaš rekao je da je tokom prošle godine popunjeno 76 odsto sastava, odnosno da se zbog korišćenja prava na civilnu službu odazvalo 10.000 regruta manje od planiranog broja. „Procesom osposobljavanja mi mlade ljude pripremamo za ratne jedinice i postavlja se pitanje obučenosti onih koji služe civilno“, rekao je Paskaš. Trenutno se u civilnoj službi nalazi 8500 mladića, a zahteve je uputilo 15.000.

Rešenje

Klizalište Ajslend 4. februara spasila je činjenica da ukoliko se rušenje nestručno obavi može doći do – ekološke katastrofe. Pomenuto klizalište našlo se na meti komunalnih inspektora, navodno zbog nesređenih papira. Kako je za „Blic“ rekao vlasnik firme Bogel i klizališta Ajslend Predrag Bumbulović, dokumenta na osnovu kojih je klizalište i prošle godine radilo na istom mestu, istina, nisu bila dovoljna, ali je preduzeće kompletiralo dokumentaciju i 2. februara je dostavilo nadležnima. Papiri izgleda nisu stigli na vreme, pa su inspektori krenuli u intervenciju. Kada su radnici počeli da ruše ogradu klizališta u koje je uloženo 150.000 evra, Bumbulović ih je upozorio na mogućnost izbijanja eko-katastrofe. Pošto su i policajci odbili da pomognu inspektorima, rušenje je obustavljeno dok na lice mesta ne izađu stručnjaci iz Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, koji su potvrdili Bumbulovićevo upozorenje. Naime, kroz cevi ispod klizališta protiče voda u kojoj se nalazi 6,5 tona antifriza, jer samo tako voda koja protiče kroz cevi ne može da se zaledi na minus deset stepeni. Usled nestručnog rušenja voda sa antifrizom mogla bi da se podzemnim kanalima slije u Dunav i da ga zagadi a, uz to, na mestu na kome se klizalište nalazi ne bi mogla da izraste nijedna biljka. Inspektorima je ova priča bila dovoljna da (bar za sada) obustave razbijanje leda na klizalištu. Pitanje je koja priča je potrebna komunalcima i onima koji imaju lopate da počnu da razbijaju led po ulicama. Ako sačekamo da ga otopi sunce, ortopedi će još neko vreme imati pune ruke posla.

Ćirilica

Jagodina je prošle nedelje postala prva opština u Srbiji koja je donela odluku o obaveznoj upotrebi srpskog jezika i ćirilice u službenoj komunikaciji u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač lokalna samouprava. Ista odluka važi i za natpise na putokazima i ostalim oznakama na teritoriji jagodinske opštine. Glavni motiv za donošenje ovakve odluke jeste težnja da se očuva nacionalni jezik i pismo. Upotreba ćiriličnog pisma u državnim ustanovama se podrazumeva, ali pošto „podrazumevanje“ obično znači da „nije obavezno“ jagodinska opština je odlučila da se povede za praksom koja je uobičajena u svim razvijenijim evropskim zemljama, rekao je Slavoljub Filipović, predsednik lokalnog odbora SPO-a. Predlogu SPO-a su se usprotivili G17 plus i Demokratska stranka, a šef odborničke grupe DS-a mr Ivica Stevanić smatra da je odluka donesena iz ideoloških pobuda i da je time javnosti poslata poruka da je Jagodina ksenofobična sredina. Kako za sada stvari stoje, nova opštinska odluka neće izazvati velike troškove „prevoda“, a što se građana tiče, oni i dalje obrasce i molbe upućene Opštini mogu pisati latinicom. Odgovori će im, međutim, biti ispisani ćirilicom.