Krzno no, no

Povodom obeležavanja Nedelje borbe protiv krzna, koja traje od 19. do 26. novembra, i održava se u mnogim svetskim metropolama, u Beogradu je održan protest Srbija protiv krzna. Aktivisti iz udruženja Sloboda za životinje, u saradnji sa kolegama iz udruženja Prijatelji životinja iz Zagreba, izveli su neobičan „goli“ performans na Trgu Republike, u petak 18. novembra, pri čemu su ležali na krznu odeveni samo u donji veš.

Prema rečima Zorana Mikana iz udruženja Sloboda za životinje, cilj ovog protesta bio je da se podigne svest građana Srbije o okrutnosti industrije krzna i besmislu ubijanja životinja zbog mode i glamura. Podaci koje je izneo zaista su zastrašujući – za izradu jedne bunde dužine jednog metra, u zavisnosti od životinjske vrste, potrebno je da se liši života: 100 činčila, 60 lasica, 42 lisice, 40 rakuna, 20 vidri, 20 jazavaca. U Kini se, u modne svrhe, godišnje ubije više od dva i po miliona pasa i mačaka. Ovaj aktivista Slobode za životinje podseća da je 2009. godine donet Zakon o dobrobiti životinja u Srbiji, kojim treba da se reguliše zabrana rada farmi krznašica do 2019. godine. Branioci prava životinja, međutim, upozoravaju da za sada ne postoji pravna regulativa koja bi propisala zaštitu krznašica, odnosno bliže propisala uslove za gajenje svake vrste ponaosob, metode eutanazije, efikasan mehanizam kontrole i adekvatne sankcije. Danas ovim životinjama nisu obezbeđeni adekvatni uslovi za život, eutanazija se izvodi nestručno, a broj farmi se iz dana u dan povećava.

Životinje koje se koriste za dobijanje krzna se izoluju iz njihove prirodne sredine i gaje u specijalno napravljenim kavezima. Životinje koje se koriste za reprodukciju provedu ceo svoj život u kavezu, a njihovi mladunci se ubijaju sa osam meseci starosti, odnosno čim dobiju svoje prvo zimsko krzno. Farme se sastoje od kaveza u kojima može da se drži i do 100.000 životinja. U ovakvim sistemima gajenja krznašice ne mogu zadovoljiti svoje potrebe. Zatvorenost i mali prostor u kavezima utiču na pojavu neprirodnih ponavljajućih pokreta, takozvanih stereotipija. Stručnjaci smatraju da su to patološki oblici ponašanja, koji se javljaju kao uzrok stresa, a manifestuju se u obliku neprekidnog trčanja s jedne strane kaveza na drugu.

Mnoge zemlje Evrope preuzele su odgovarajuće mere kako bi ovu privrednu granu svele na minimum ili ukinule. U nekim zemljama Evropske unije zabranjeno je gajenje životinja radi dobijanja krzna, a u drugim su uvedeni striktni propisi koji se tiču dobrobiti ovih životinja.

U Srbiji Ministarstvo poljoprivrede organizuje konkurse i daje novčana sredstva u iznosu od 30 miliona evra, kojima se kreditiraju mala i srednja preduzeća i farme za preradu krzna.