Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Sva sila nacionalnih očeva, vođa naroda, diktatora i tirana izabrana je uz opštu podršku građana. U prošlom veku a gde-gde i danas na izbore izlazi i više od 95 odsto građana. Tako bar saopštavaju pobednici. S druge strane, u zemljama tzv. razvijene (zapadne) demokratije smatra se ogromnim uspehom ako na izbore izađe i trećina punoletnih građana.
Ispada: što više demokratije, to manje birača. To je samo jedan od mnogih paradoksa savremenog sveta, mada ne baš tako star. Kroz veći deo istorije važnije je bilo ko glasa a ne koliko njih ima i/ili koristi svoje biračko pravo.
Što se Zapada tiče, glasanje su izmislili stari Atinjani. Procenjuje se da je svaki građanin Atine bar jednu godinu života proveo kao član nekog od izbornih organa državne skupštine. Odluke su donošene propisanim glasanjem, ali su članovi skupštine birani – kockom! Pametni stari Grci zaključili su da svi drugi načini izbora omogućavaju manipulaciju, te da u izboru ključnog demokratskog tela treba računati samo na sreću.
Rimska republika se, posle niza krvavih građanskih ratova, pretvorila u carstvo a ono u imperiju čije su vladare izvikivale legije. Hrišćanska Vizantija je problem careva najčešće rešavala uzajamnim pokoljem kandidata; Evropa kroz vekove ratova za nasleđe Svetog rimskog carstva. Pa, najzad, na sličan način su se u Srbiji „smenjivali“ Obrenovići i Karađorđevići, kao i njihovi davni prethodnici, Nemanjići.
Sve je to istorija i zna da bude dosadno. Ono važno je sasvim druga priča: ljudi su na neki način oduvek bili svesni činjenice da je od biračkog prava važnije pravo izbora. Pri svakoj ponudi može se odabrati manje zlo; kod loših alternativa važno je izbor napraviti odgovorno.
Ali odgovornost u novogovoru nema to značenje.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
