„U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada“, kaže profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je statuu vage na Terazijama proglasio simbolom ovog dela grada, iako je u svesti Beograđana to - Terazijska česma. Od marta 1991. ona je i simbol protesta protiv vlasti
„Ministar Boris Bratina i pomoćnik ministra Dragan Traparić su svojim nečinjenjem i ignorisanjem dosadašnjih zloupotreba, dali ključni doprinos katastrofalnim rezultatima u ovogodišnjoj raspodeli državne pomoći“, saopštio je ANEM
Izveštaj Centra za medijski pluralizam i medijske slobode pokazuje da se medijsko okruženje u Srbiji nalazi u zoni visokog rizika, s prosekom od čak 74 odsto
Informacije o veoma maloj zainteresovanosti srednjoškolaca da upišu Jovinu gimnaziju u Novom Sadu, Privremeni školski odbor škole naziva „apsurdnim i zlonamernim političkim paradoksom“
Ko na ovim vrućinama poseduje klima uređaj, verovatno se uprkos struji koju troši ne ustračava da ga uključi. Da li, međutim, u ovakvim ekstremnim uslovima i tropksim noćima treba danima da radi non-stop, ili je preporučivljije da se povremeno "odmori"
Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov
Misteriozni maskirani osvetnik, kojeg su korisnici društvenih mreža prozvali „Meksički Betmen“ ili „Betmen iz Lagos de Morena“, postao je meta policijske potrage u saveznoj državi Halisko, nakon što je pronašao, pretukao i lepljivom trakom vezao za ulične bandere više osumnjičenih kradljivaca motocikala
Tokom noći na kružnom toku na Terazijama postavljena je skulptura vage sa dva tasa, kao novi simbol Beograda koji je najavio gradonačelnik Aleksandar Šapić
Uprkos dobrim uslovima za uzgoj, domaća proizvodnja pokriva tek oko trećinu potreba tržišta. Zašto Srbija naveliko uvozi beli luk
Izvor: BetaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Profesor Šumarskog fakulteta: Beograd ne može da se ohladi zbog „betonizacije“',
pubdate: '2026-06-30 20:18:41',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Beograd,Beton,Drveće,Ekologija,zelenilo",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Profesor Šumarskog fakulteta: Beograd ne može da se ohladi zbog „betonizacije“',
'pageContent': 'Profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković rekao je da podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije za Beograd i okolne gradove jasno pokazuju da se centar glavnog grada zagreva neuporedivo brže od drugih gradova u okolini, zbog manjka zelenila.
„U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada“, rekao je Anđelković, a prenosi Beta.
Dok Zagreb u svom urbanom jezgru ima, kako je naveo, 23 odsto zelenih površina, centralne opštine u Beogradu imaju svega devet odsto pod šumom i zelenilom, a sam centar svega oko dva odsto.
Beograd, prema njegovim rečima, ima prosečno 41,9 vrelih noći godišnje, a Zagreb 10 takvih noći po godini u zadnjoj dekadi.
Broj vrelih noći u Beogradu povećan je, kako je naveo, 573 odsto u odnosu na ranije decenije.
„Podaci za centralne beogradske opštine su alarmantni. Pre par decenija prosek je iznosio svega 7,3 tropske noći godišnje, kada temperatura ne pada ispod 20 Celzijusovih stepeni“, rekao je Anđelković.
Tokom rekordne 2024. godine zabeleženo je, prema njegovim rečima, čak 60 takvih noći, a u većini njih temperature su bile preko 26-27 Celzijusovih stepeni i nisu padale niže cele noći.
„Ekstrem postaje nova realnost“
Dodao je su u 2025. godini zabeležene 42 takve noći, što znači da „ekstrem postaje nova realnost“.
„Problem je u tome što je prekomerna betonizacija stvorila toplotna gradska jezgra. Asfalt i beton tokom dana upiju vrelinu, a pošto imamo svega devet odsto zelenila, grad nema čime da se ohladi. Ta akumulirana toplota onda tokom cele noći zrači direktno u stanove“, rekao je Anđelković.
Istakao je da urbanizam mora hitno da se promeni i predložio da se odmah zaustavi betoniranje svake slobodne površine bez plana za zelenilo, kao što je primer usvojenog Plana detaljne regulacije za „Bajdinu“ i potencijalno betoniranje 53 hektara zelenila i šuma u tom delu Zvezdare.
„Trebalo bi uložiti u zelene krovove i vertikalne zelene zidove na zgradama gde je to tehnički moguće. I najvažnije da se krene u masovnu sadnju drveća u najužem centru grada gde god postoji ta mogućnost jer bez toga Beograd će psotati nemoguć za život“, rekao je Anđelković.
Izvor: BetaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-30 20:18:41',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
