Građani stalno dolaze u situaciju da treba da plate račun koji nije zaokružen. Koliko onda plaćamo - više ili manje? I kome ide razlika?
Tamara S. ima preduzetničku firmu i svake godine državi, kao i svi drugi preduzetnici, plaća eko taksu.
Ovaj namet na godišnjem nivou iznosi 5.000 dinara, ali može da se plati u četiri rate. Tamari je svaka od tih rata došla sa drugačijjim iznosom. Prva je bila 1232,88 dinara, druga 1246,58, a treća i četvrta po 1260,27 dinara.
„Utvrđeni iznos naknade obveznik je dužan da plaća tromesečno, srazmerno broju dana u tromesečju za koje se naknada plaća u odnosu na obavezu utvrđenu za kalendarsku godinu, u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja“, stoji u njenom rešenju.
Ipak, tu ima jedna caka.
Iako većina preduzetnika ovu taksu plaća odjednom, ukoliko bi Tamara odabrala da uradi kao što piše u rešenju i plati dug državi na tromesečnom nivou i svaku uplatu isplati pojedinačno – ona bi morala da se bavi i sa parama, manjim novčanim jedinicama, a malo ko zna kako se to obračunava.
U zavisnosti da li plaća porez onlajn ili ode u poštu ili banku – zapravo će platiti drugačiji iznos.
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apoenima koje nema.
Para je kao kovanica odavno izbačena iz opticaja, Narodna banka Srbije je dala uputstvo da se iznosi u radnjama zaokružuju. Tako, na primer, ako nešto košta 10,49 dinara, NBS preporučuje da se plati samo deset dinara, a ako košta 10,51, kupac treba da plati 11 dinara.
To u praksi malo ko poštuje. Jer, ako date deset dinara na kasi, kasir bi vas bledo gledao i čekao još dinar, jer on posle u kasi ima manjak.
Iako je NBS predložila da se cene ne označavaju više u parama, odnosno da se stavi deset ili 11 dinara u ovom konkretnom primeru, prodavci ne žele da se odreknu marketinške moći pare. Jer, mnogo bolje zvuči, recimo, 99 nego 100.
Odavno su iz udruženja potrošača apelovali da je besmisleno iskazivati cene u apoenima koji fizički ne postoje, odnosno tako da potrošačima ne može da se vrati kusur.
Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu inspekciju. Ali postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše i zašto se ta praksa ne ukida.
I prodržavni Tanjug je pre nekoliko godina radio priču o ovom problemu.
„Prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže se neutralni efekat, to jest krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na jedan dinar međusobno se potiru“, rekli su za Tanjug u NBS.
Iz NBS su tada rekli i da se „u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje mogu iskazivati i plaćati u parama“.
U konkretnom Tamarinom, i svim sličnim situacijama, državi se bezgotovinski daje tačan iznos sa sve upisanim parama, kao delom dinara. Tako, ako Tamara ovaj porez plati onlajn, skinuće joj se treća rata tačno 1260,27 dinara.
Ako pak ode u poštu ili banku, oni su po zakonu dužni da joj naplate samo 1260 dinara. Iako je država pojašnjavala da se na taj način anuliraju plus i minus viška ili manjka para, šta ako se neki dugovi plaćaju onlajn, a neki gotovinski?
Samo u Srbiji ima 370.000 preduzetnika, prema podacima Naleda, a milionski su brojevi ljudi koji plaćaju račune za komunalije u zemlji. Samo struju plaća tri miliona ljudi svakog meseca.
Ko bi bio zaludan da se time bavi, da prvu ratu, koja je u Tamarinom slučaju 1232,88 dinara, plati onlajn u tačnom iznosu, a za treću, koja je 1260,27 dinara, ode u poštu i plati 27 para manje – mogao bi da uštedi.
Neke pare tu, znači, konstantno kruže, preplaćuju se ili se daje manje, bez uređenog sistema.
Tanjug je ranije pisao da NBS navodi da nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna, ali samo Cene u bezgotovinskom plaćanju.
U Ministarstvu trgovine je Tanjugu rečeno da ni oni nisu nadležni za pitanje zašto pare i dalje postoje u cenama, dok su u Ministarstvu finansija rekli da je to – u nadležnosti NBS.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
