Zavisnost kreativnosti od slobode

Decenijama unazad, američkim mejnstrim stripom dominira superherojski žanr do te mere da su ova dva termina postali sinonimi. Istovremeno, drugi žanrovi su zanemareni.

Do toga nije došlo slučajno, odavno se u industriji stripa Sjedinjenih Država najviše novca i talenta ulaže upravo u ovu granu stripa. Danas, kada je Holivud godinama u svojevrsnoj kreativnoj krizi, upravo je superherojski strip pružio ruku spasa celoj filmskoj industriji, pa velika platna i striming servisi obiluju sadržajima koji inspiraciju crpe upravo iz ovog žanra i stripa uopšteno. Ali, gde je tu mesto stripu?

Evidentno je da se velike kuće stripa, Marvel i DC, okreću udovoljavanju filmofila i komercijalizaciji likova koji su decenijama brižljivo građeni. Strip je tako pao u drugi plan, što je paradoksalna činjenica s obzirom na to da je sve od njega i krenulo. Istina je da se uspešna izdanja i dalje nižu, ali ona su više na nivou incidenta nego trend koji je postojao osamdesetih godina 20. veka, kada su američki izdavači širom otvorili vrata talentovanim scenaristima i crtačima s druge strane Atlantika. Upravo neka od tih uspešnih izdanja opovrgavaju često iznošenu tezu da je strip taj koji je sada u kreativnoj krizi, a ne film.

Jedan od takvih dokaza je najnovije ostvarenje legendarnog umetnika Aleksa Rosa, Fantastična četvorka: Pun krug – naslov koji je svetsku premijeru imao upravo u Srbiji, jer je Čarobna knjiga dobila priliku da ga objavi nedelju dana pre ostatka sveta.

Aleks Ros je dobro poznat u krugovima poznavalaca američkog stripa. Svetsku slavu stekao je 1994. godine Marvelovim mini-serijalom Čudesni po scenariju Kurta Bjusijeka, a zacementirao ju je DC-jevim grafičkim romanom Kraljevstvo tvoje po scenariju Marka Vejda. Od tada je nizao nagrade, priznanja i ostvarenja. Prepoznatljiv po svom hiperrealističkom stilu i neverovatno autentičnim kompozicijama tabli, Ros je skoro tri decenije jedno od najcenjenijih imena u industriji superherojskog stripa. Zato je i rado viđen gost kao autor naslovnica serijala na kojima nije direktno radio.

Fantastična četvorka: Pun krug je na izvestan način zaokruživanje ove ranije teze o odnosu stripa i filmskih sadržaja. Fantastična četvorka je prvi superherojski tim u istoriji stripa. Nastala je 1961. godine, a osmislili su je legendarni Džek Kirbi i Sten Li kao donekle disfunkcionalnu porodicu i njihove prijatelje koji posle nesreće u svemiru stiču natprirodne moći. To je i jedno od prvih ostvarenja tzv. srebrnog doba superherojskog žanra, u kome su ljudi redom sticali moći posle neke “naučne” nesreće – Hulk nakon atomske eksplozije, Fleš posle nesreće u laboratoriji, Spajdermen kada ga ujede radioaktivni pauk… Ono što Fantastičnu četvorku izdvaja od drugih jesu njihov međusobni odnos i činjenica da nemaju tajne identitete već herojstva obavljaju javno.

To je bila jedna od franšiza koju je Marvel “prodao” devedesetih kada je zapao u finansijske probleme, zadržavši ekskluzivno pravo na stripove kao najstabilniji izvor prihoda. Studio Foks je tada dobio prava na ekranizacije. Marvel je poslednjih godina vodio bitku da vrati ovaj tim pod svoje okrilje, vođen uspehom ostalih superherojskih filmskih franšiza. Koliko je ta borba bila grozničava govori i činjenica da je pre skoro tri godine Dizni, pod čijim se okriljem Marvel nalazi, kupio korporaciju Foks za neverovatnu sumu novca. Upućeniji u tu priču tvrde da su razlog za spajanje pre svega bila filmska prava za Spajdermena, Fantastičnu četvorku i X-mene.

Gde se tu uklapa strip Fantastična četvorka: Pun krug? Pa to je prvi strip posle više decenija čiju je produkciju Marvel licencirao drugoj izdavačkoj kući, Abrams komikartsu. Dok se sada filmska prava teškom mukom dobavljaju nazad, strip je taj koji se prepušta drugome. Ipak, ne ekskluzivno kao pre, već samo pojedinačne priče – nešto su ipak naučili u prethodnih 30 godina.

Ispostavilo se da ništa bolje nije moglo da se desi da Aleks Ros i Fantastična četvorka zablistaju u punom sjaju. Za razliku od prethodnih ostvarenja Aleksa Rosa, on je ovde potpisan kao scenarista i crtač, dok je u koloru u izvesnoj meri dobio pomoć Džosa Džonsona. Uvećan i nespecifičan format dao je priliku Rosu da pusti mašti na volju, kako crtački tako i narativno, i stvori jedinstveno ostvarenje kakvo dugo nije viđeno u Marvelu.

Uredništvo Abrams komikartsa prepustilo mu je svu kreativnu slobodu da skroji priču po svojoj meri. I to priču koja je u velikoj meri omaž klasičnim avanturama Fantastične četvorke iz 60-ih godina, pa čak i drečavi kolor evocira ova vremena u američkom stripu. Svaka strana je malo remek-delo, sa Rosovim hiperrealističkim kompozicijama i širokim kadrovima koji se preklapaju i dopunjuju. Retko kada je moglo da se vidi na šta je sve Aleks Ros sposoban kada njegova kreativnost nije sputana.

I priča je u jednakoj meri omaž starinskim avanturama, ali je izvedena na svež i moderan način. Do izražaja dolazi sve ono što je nekada činilo Fantastičnu četvorku timom zbog čega je stekao kultni status među čitaocima. Dok putuju u samo srce Negativne zone – dimenzije koja čini standardni lajtmotiv u pričama o Fantastičnoj četvorci – Ros je iskoristio priliku da prikaže sav imaginarijum ove antiteže našem univerzumu, koliko i da pokaže domete crtačkog zanata u fantazmagoričnom kolopletu fascinantnih panela. Kreativna sloboda koju je Aleks Ros imao ide u prilog tezi da je Fantastična četvorka: Pun krug dašak svežine u moru trenutnih, zašto ne reći, mediokritetskih naslova.

Naravoučenije je da umetnicima treba dati odrešene ruke, umesto da ih se sputava ukusima filmofila i industrije igranih filmova. Tek tada će strip kao takav moći da diše punim plućima i da bude poligon sjajnih ideja i impozantnih radova, kao što je ovaj. ¶