Kada je prvog dana marta planetu obišla vest da nas je napustila Iris Apfel, većina sveta kojem je internet nadomak ruke (ili bolje reći prsta), pomislio je na odlazak savršenog primera večitog optimizma koji ne bledi ni u najdubljoj starosti. Iako je ova svojevrsna ikona njujorškog stila, koji za sada ostavljamo u amanet dvadesetom veku, otišla u zavidnoj 102. godini, mnogi su osetili blagi talas sete za duhom slobode koji ne bledi ni u devetoj i desetoj deceniji života.
Dok smo u posmodernističkom svetu urbane elegancije stalno slušali kako je manje zapravo više, zaboravili smo da je van-de-rohovska krilatica ipak utemeljena u principima arhitekture, čija je primarna intencija trajanje. Kod nas smrtnih, toplokrvnih i prolaznih bića stvari stoje nešto drugačije. Menjamo se i mi i naši pogledi na stvari pa samim tim radost i bogatstvo života mogu ležati baš u igri, promenama i očekivanju neočekivanog.
U duhu ovakvog originalnog i jedinstvenog pogleda na stvari, Iris nam je ponudila krilaticu “More is more and less is a bore.” (Više je više, a manje je dosadno) i oslobodila prostor mašte za one koji nisu ni sanjali da se upuste u vratolomne igre eklektičnog stila bilo kada a pogotovo u godinama koje se na našim prostorima ograničavaju strogim setom pravila i mogućnosti.
Korene njene kreativnosti možemo tražiti i u njenom detinjstvu. Kao i mnoga deca koja odrastaju bez braće i sestara, često je bivala u prilici da samu sebe animira. To je činila igrajući se starim tkaninama u kući svojih bake i dede. U mladosti je postala opsednuta bojama, teksturama i specifičnim osećajem za međusobne odnose ovih malih komada tkanine. To je označilo početak njene karijere.
Tokom šezdesetih, Apfelova je uglavnom bila poznata u njujorškim krugovima kao dizajner enterijera sa odličnim osećajem za stil. Radila je za devet predsednika i prvih dama na uređenju Bele kuće po njihovom ukusu, ali sa onim što bi se moglo nazvati daškom Apfela. Iako je uspeh bio nesumnjiv, njena se potraga za onim što će biti njen lični izvor kreativnog zadovoljenja i dalje nastavljala. Ovo traganje i njen specifičan stil vodiće je ka pokretanju sopstvene kompanije za tkanine. Tako nastaje robna marka Old World Weavers, koju osniva u partnerstvu sa svojim suprugom. Iris Apfel počinje da dizajnira tkanine koje postaju sastavni deo preuređenih starih komada nameštaja sa duhom posebnosti, sve više traženog u poslednjoj trećini dvadesetog veka. Ovo će biti i polazna tačka za niz putovanja bračnog para Apfel, koja su potrage za egzotičnim i novim materijalima u kreativnu tapiseriju Irisinog života utkali i brojne etno motive zemalja koje su na svojim putovanjima susretali.
U društvu supruga Iris je krenula u vrtoglavu avanturu putujući svetom i uranjajući u različite kulture, a svako iskustvo dodaje sloj bogatstva njenoj ionako eklektičnoj estetici. Od tržnica u Marakešu do pariskih buvljih pijaca, Irisin svet je natopljen bojama, teksturama i tradicijom svakog lokaliteta, i ona ih ugrađuje u svoj osećaj za stil koji se stalno razvija.
Ali upravo je u Njujorku zvezda Iris Apfel zaista počela da sija. Smeštena u pozadini užurbane metropole, ona je stvorila nišu za sebe kao neustrašivog kreatora ukusa, uporno pomerajući granice mode i izazivajući status kvo. Sa svojim predimenzioniranim naočarima, slojevima krupnog nakita i smelim dezenima, Iris je postala konstanta na društvenoj sceni grada očaravajući posmatrače svojim prisustvom većim od života i magnetnim šarmom.
Ovakav pristup kolekcionarstvu neće ostati neprimećen pa će njena garderoba, puna šarenih dizajnerskih i jeftinijih vintaidž komada, postati predmet opsežne izložbe u Metropoliten muzeju umetnosti u Njujorku 2005. Od tada će njeno prisustvo na modnoj pozornici postati činjenica koju je nemoguće prenebregnuti.
Razvoj društvenih mreža u poslednjih petnaestak godina bacio je svetla reflektora na lik Iris Apfel. Tako je Iris postala nezaobilazna tema i nepresušna inspiracija i onima sa druge strane oba okeana koji tragaju za posebnošću.
Ipak, uticaj Iris Apfel seže daleko izvan domena mode. Ona je svedočanstvo snage samopouzdanja, otpornosti i nepokolebljive vere u lepotu individualnosti. U svetu koji često ceni usaglašenost, Iris stoji kao svetionik autentičnosti, inspirišući bezbrojne pojedince da prihvate svoje jedinstvene identitete i proslavljaju sopstvene začudnosti i ekscentričnosti.
Duboko zašavši u desetu deceniju, Iris Apfel nastavljala je da pleni publiku širom sveta svojim neuporedivim stilom i bezgraničnom energijom. Bez obzira da li je prisustvovala modnim revijama, sarađivala sa brendovima ili delila svoju mudrost sa sledećom generacijom kreativaca, Iris je bivala trajni simbol kreativnosti, originalnosti i neograničenih mogućnosti koje dolaze sa prihvatanjem svog pravog ja.
U društvu koje često ceni mladost i konformizam iznad svega, Iris Apfel bila je snažan podsetnik da pravi stil ne poznaje godine, granice i ograničenja. Njen život je svedočanstvo transformativne moći mode, trajne privlačnosti individualnosti i večne potrage za samoizražavanjem. I dok god postoje sanjari i vizionari poput Iris Apfel, kreativni potencijali će nastavljati da se razvijaju, inspirišu i očaravaju sve nas.