fotografije opisanih izložbi u foto galeriji
U kojim sve grupnim sportovima Srbija osvaja medalje? Na šta sigurno niste pomislili? Evo, na primer, ne tako atraktivan sport kao što je poseta muzejima – da li ste znali da Noć muzeja koja se organizuje širom Srbije zauzima treće mesto u Evropi po broju poseta i institucija kulture koje uključuje u svoj program? Ovogodišnja Noć muzeja, koja se održava u subotu 19. maja, obuhvata čak 65 srpskih gradova. Pod sloganom „Odličan provod u muzejima“, događaj počinje u 18 časova, a muzeji, galerije i izložbeni prostori biće otvoreni do dva časa posle ponoći.
Širom Evrope u toku ove subotnje noći biće otvoreno oko 3000 muzeja. Deveto izdanje ove manifestacije u Beogradu organizuje se na 67 lokacija, a u njega je uključeno više od 150 kulturnih institucija. Radi lakšeg snalaženja, Beograd je podeljen na sedam zona, a posetioci će moći da prošetaju kroz parkove Belog dvora, obiđu novootvoreni Muzej Srpskog lekarskog društva i vide lakatnu kost kromanjonca staru sedam hiljada godina, na kojoj se vide tragovi lečenja preloma.
Osim muzeja i galerija, posetioci će imati priliku da vide premijerne izložbe na malo neobičnijim mestima, kao što su kuće velikana, legati, biblioteke i utvrđenja. A pored klasičnih izložbi, moći će da se uživa i u koncertima, radionicama, umetničkim performansima i modnim revijama. Ove godine karta za Noć muzeja donosi i pogodnosti u vidu popusta na knjige i besplatnog krstarenja Beogradom, a najvernije fanove Fejsbuk stranice Noći muzeja očekuje tzv. „tajna lokacija“, prostor koji će obići 500 najbržih.
Noć muzeja je fenomen za sebe, manifestacija za koju se neke kulturne ustanove spremaju cele godine. Prošle godine zabeležila je čak 280.000 poseta u Beogradu, više od 105.000 u Novom Sadu, oko 19.000 u Šapcu i znatan broj u ostalim gradovima. Ove godine manifestacija je, kao i prethodnih osam, još porasla, pa se očekuje i veća poseta. No, kako je sve to zapravo dostiglo takve razmere?
„Sve je počelo kao odlična ideja u kojoj se u kasne sate šetamo po muzejima i posećujemo izložbe koje su prilagođene nemuzejskoj publici“, kaže Ana Jovanović, jedan od osnivača Umetničko produkcijske grupe „Noć muzeja“ koju je pokrenula zajedno sa Mladenom Petrovićem. Ona podseća kako je prva Noć muzeja održana još 2005. godine i kako je njome bilo obuhvaćeno samo pet najpoznatijih muzeja i galerija u Beogradu. Međutim, uspeli su da privuku više od 4000 posetilaca.
Iz godine u godinu broj institucija, gradova i posetilaca je rastao, a ubrzo Noć muzeja postaje i član Evropske asocijacije Noći muzeja. S vremenom je Noć muzeja postala najpoznatija manifestacija koja promoviše muzejsku kulturu, a po mnogim mišljenjima i najvažniji kulturni događaj u Srbiji tokom godine.
„Danas, osam godina kasnije, svi žele da učestvuju u manifestaciji kakva je naša, institucije kulture posebno“, smatra Jovanovićeva, dodajući kako „možemo bez problema reći da Noć muzeja prerasta sebe, prerasta muzeje i pretvara se u noć kulture“.
Ovogodišnja Noć muzeja održava se u 65 gradova i na čak 315 lokacija širom Srbije. Pored Beograda, subotnju muzejsku groznicu će podeliti Novi Sad, Šabac, Subotica, Aranđelovac, Niš, Bečej, Valjevo, Titel, Kragujevac, Smederevska Palanka, ali i Bačka Topola, Inđija, Vranje, Zrenjanin, Bor… Devetoj Noći muzeja po prvi put su se priključili Apatin, Bački Petrovac, Gornji Milanovac, Irig i Paraćin.
Šta nam govori ova muzejska geografija? Da li svedoči samo o kvalitetu ponude ili o potrebi da muzeji budu dostupniji tokom cele godine, u svim delovima zemlje? Svakako, srpska Noć muzeja zauzima treće mesto u Evropi po broju poseta i institucija kulture koje uključuje u svoj program.
Kakva je bila uloga omladine u izgradnji socijalizma? Na izložbi u Arhivu Jugoslavije biće prikazane tipične savezne i lokalne omladinske radne akcije u periodu od 1946. do 1951, kada su bile najintenzivnije. Posetioci će videti kako je tekla organizacija radnih akcija, mobilizacija graditelja, svakodnevica na gradilištu, nesklad između zamišljenog i stvarnog života na tim akcijama. Značajan prostor posvećen je ulozi radnih akcija u emancipaciji omladine, posebno seoske i ženske, kroz opismenjavanje, kulturno uzdizanje i različite stručne tečajeve na gradilištima. Izložba prikazuje i otpor dela omladine prema dobrovoljnom fizičkom radu. Najzad, omladinske radne akcije prikazane su i kao vid izvoza jugoslovenskog revolucionarnog iskustva u inostranstvo, kroz učešće jugoslovenske omladine na dobrovoljnim radnim akcijama u drugim zemljama i učešće omladinaca iz inostranstva na radnim akcijama u Jugoslaviji. Autor izložbe je Ivan Hofman.
352, AiR, TKV i ostali manje ili više poznati street art umetnici svojim radom upisuju nova značenja u javne prostore, bez obzira na to da li vam se ona dopadaju ili ne. Projekat Muzej street arta će kroz seriju fotografija koje prikazuju jedinstvene trenutke u prostoru oslikati specifično lice i duh grada. Uz pomoć novih digitalnih medija, najznačajniji radovi otkrivaju autore, inspiraciju, intervjue i ostale sadržaje koji beleže i slave umetnost na ulicama Beograda.
Šta, na čemu i kako su slušali Jugosloveni? Predstavljajući razvoj tehnike za svakodnevnu upotrebu, u Jugoslaviji od sredine pedesetih do sredine sedamdesetih godina XX veka, izložba „Tehnika narodu“ prikazuje razvoj novih običaja svakodnevice i stvaranje dokoličarske kulture.
Kroz arhivska dokumenta, fotografije, muzejske predmete, video i audio zapise iz arhiva Radio Beograda i Radio televizije Srbije prikazuju se segmenti u kojima je uticaj propagande upotrebe tehnike bio najizraženiji, a masovno korišćenja tehnike ostavilo najdublji trag: elektronika u svakodnevnom životu, elektronska industrija (formiranje i produkti fabrika EI Niš, „Mihajlo Pupin“, Gorenje…) i tehničko-elektronska kultura amaterskih klubova i popularnih naučnotehničkih časopisa. Kustos izložbe je Ivan Manojlović.
Da li volite insekte? Plašite ih se? Izložba „6 nogu“ autora Miloša Jovića, kustosa entomologa, zamišljena je kao jednostavan i prijemčiv vodič kroz svet insekata. Insekti su uglavnom omraženi i potcenjeni element sredine u kojoj živimo. Insekti su svuda oko nas, u svakom kadru i u svakom trenutku. Izložbom „6 nogu“ Prirodnjački muzej će posetiocima pokušati da približi ovu grupu životinja kroz primere koji se vezuju za naše asocijacije, iskustva i strahove. No, na izložbi neće biti ni jednog jedinog pravog insekta – izložbu čine modeli insekata raznih veličina, od najmanjih koji staju u šaku, pa do onih dugih gotovo pola metra.
Tokom ovogodišnje Noći muzeja, Beograd je radi lakšeg snalaženja podeljen na sedam zona. U njima se sa jedne strane nude borbe mačevalaca i borilačke veštine azijskih ratnika, dok će par koraka dalje posetioci videti izložbu Teslinih privatnih predmeta iz sobe 3327 iz hotela „Njujorker“, u kome je proveo poslednjih deset godina života.
U najstarijoj ustanovi kulture u Srbiji, Narodnoj biblioteci, posetioce očekuje izložba o Beogradu tridesetih godina, sa koncertima, oldtajmerima, starim pločama i čajankama. U Noći muzeja biće otkrivena dugo čuvana tajna nastanka unikatnog kosovskog veza i biće predstavljen život i opus Tenesija Vilijamsa.
Dela iz Kuće legata u Beogradu, koja su godinama bila nedostupna javnosti, posle značajnih konzervatorsko-restauratorskih radova, koje je ova institucija po preuzimanju brige o delima sprovodila u saradnji sa ustanovama zaštite, publika će moći da sagleda i kroz postupak konzervatorske zaštite.
Izložba „Portret“ predstaviće bogat fond Kuće legata. Dela Petra Lubarde, Petra Dobrovića, Rista Stijovića, Sretena Stojanovića, portretna dela 19. veka, Ljubice Cuce Sokić, Zore Petrović, Koste Hakmana i druga imena koja su obeležila nacionalnu istoriju umetnosti biće prikazana publici prvi put.
Poseban program tokom Noći muzeja čine dela slikarke Šane Lukić, umetnice koja je poslužila kao model za lik Valerije koji tumači glumica Nina Janković u filmu Montevideo, bog te video. Biće izloženo nekoliko njenih dela, između ostalih i autoportret koji je poklonila fudbaleru Aleksandru Tirnaniću, koji je poslužio kao uzor za junaka filma Montevideo, bog te video.
Posetioci izložbe „Ratnici Azije“ imaće priliku da vide samurajski oklop i čuvene japanske „katane“, „kukri“ noževe, i mnoštvo drugog „neobičnog“ oružja iz Japana, Kine, Indije, Nepala, Polinezije… U pitanju su japanski mačevi, razne vrste noževa, bodeža, kopalja, oklopa i zaštitne opreme, koji predstavljaju ratničku veštinu i kulturu naroda i civilizacija manje poznatih našem društvu.
Članovi kluba Makoto demonstriraće kendo, veštinu borbe s pravim japanskim mačevima.
Novi Sad
Novi Sad će predstaviti dekadu 50-ih i prikazati početke najpopularnijeg muzičkog žanra – rokenrola. Zainteresovani će saznati čemu služi „drapiranje“, ali i videti kako izgledaju tradicionalne vojvođanske kuhinje. Degustiraće se bački medenjaci, šapice, lenja pita sa višnjama i kifle od sala. Friziraće se u stilu osamdesetih, a zaljubljenici u gigabajte moći će da pogledaju kućne računare koji su bili popularni u SFRJ 80-ih godina.
Kragujevac
Kragujevac će kroz foto-dokumentarnu izložbu predstaviti namesnički period vladavine kneza Pavla Karađorđevića. Svi koji se nađu ove večeri u Kragujevcu moći će da pogledaju slike Petra Lubarde iz ciklusa „Kragujevac 1941“, kao i multimedijalnu izložbu o kragujevačkoj tragediji 21. oktobra 1941. godine.
Vrbas
Vrbas će predstaviti izložbu fotografija i starih peći, sa osvrtom na istorijat korišćenja vatre od praistorije do sredine dvadesetog veka. Na Trgu Nikole Pašića biće izloženo srednjovekovno trgovište sa originalnim eksponatima i nošnjama.
Novi Pazar
U Novom Pazaru očekuje se upoznavanje sa procesom predenja vune, načinima oblikovanja niti, pletenja i tkanja. Na gradskom trgu biće predstavljena kulturna baština ovog podneblja kroz fotografije velikih dimenzija, gradske i seoske nošnje.
Kraljevo
Kraljevo u devetoj Noći muzeja kroz tematsku izložbu, koncert i poeziju slavi reku Ibar.
Niš
U cilju razvijanja ekološke svesti, Niš će u Noći muzeja najmlađu populaciju upoznati sa ekološkim problemima i načinima da se oni prevaziđu – recikliranjem otpada i njegovog prerađivanja u upotrebne i lepe predmete. Izložba o Stevanu Sremcu, ali i video „Konstantin koji spaja“, biće dostupni za sve radoznale od 18 pa do 2 sata iza ponoći.
Lepenski Vir
U Lepenskom Viru samo za Noć muzeja biće organizovan svetlosno-muzički program, koji će oživeti jednu od najznačajnijih i najsloženijih kultura praistorije Evrope.
