Sistem besplatne pravne pomoći u Srbiji ima brojne nedostatke, a to se odražava i na položaj žrtava nasilja prema ženama.
Iako zakon žrtvama nasilja u porodici garantuje pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na imovinski status, ovo pravo se retko koristi. MUP Srbije beleži i u 2023. i u 2024. između 27.000 i 28.000 prijava nasilja u porodici. Prema podacima Ministarstva pravde, pravnu pomoć je u 2023. dobilo svega 486 žrtava ovog krivičnog dela, dok za 2024. podaci još nisu objavljeni. To nam govori da žrtve nasilja u porodici nisu dovoljno informisane da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Važno je istaći da žrtve nasilja u porodici prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći imaju pravo na ovu uslugu bez obzira na imovinski status, odnosno na to kolika su im primanja.
Udruženje Fenomena traži da se Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći omogući da ovu uslugu pružaju advokatice i advokati ženskih organizacija, jer su obučeni i osetljivi na specifično stanje u kom se nalaze žene u situaciji nasilja.
Važan cilj Fenomenine kampanje jeste i to da žrtve svih oblika rodno zasnovanog nasilja, poput polnog uznemiravanja, silovanja, proganjanja, prinudnog braka, dobiju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez dokazivanja imovinskog statusa.
Usvajanjem Istanbulske konvencije (Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici) Srbija se pravno obavezala da pod jednakim uslovima pruži pravnu pomoć žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Zato smatramo da je jako važno da se u Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći jasno navede da žrtve svih oblika rodno zasnovanog nasilja imaju pravo na nju bez dokazivanja imovinskog statusa.
Koliko je potreba za izmenama sistema pružanja besplatne pravne pomoći velika, ukazuje nacionalna analiza saradnje između službi za besplatnu pravnu pomoć pri lokalnim samoupravama i organizacija civilnog društva koje podržavaju žene preživele rodno zasnovano nasilje.
Rezultati ističu ozbiljne izazove:
1) 57,8% opština ne upućuje preživele ka specijalizovanim organizacijama
2) 73,3% zaposlenih nije prošlo obuku za rad sa preživelima
3) 44,4% službi za besplatnu pravnu pomoć nije upoznato sa relevantnim ženskim organizacijama u svom području.
Ovo istraživanje pokazuje hitnu potrebu za boljom saradnjom između opštinskih službi besplatne pravne pomoći i specijalizovanih organizacija civilnog društva, kako bi sve žrtve rodno zasnovanog nasilja dobile adekvatnu pomoć i podršku.
Podsećamo da Fenomena rukovodi platformom http://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/ putem koje korisnice anonimno mogu postaviti pitanja. Dnevno, oko 400 osoba poseti ovu stranicu, a na njihova pitanja odgovaraju advokatice koje pružaju pravne informacije.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
