Šta se krije iza jedne fleke? Navodno je francuski astronom Čarls Mesje (1730–1817), proslavljen među evropskim posmatračima neba kao lovac na komete, bio jako iznerviran zbog stalnog „otkrivanja“ objekata koji su mogli ličiti na komete, ali to nisu bili. Kako bi prevazišao ovu nevolju, on je 1771. pokušao da popiše sve takve zamagljene i difuzne objekte koji se sa naših geografskih širina vide na noćnom nebu.
Tri godine kasnije, Francuska kraljevska akademija nauka će ovaj spisak beličastih fleka na nebu objaviti kao Mesjeov katalog sa čak 103 objekta vidljiva teleskopima čiji je objektiv manji od 15 centimetara. Za našu priču je značajna jedna od maglina koju je Mesje uvrstio već na svoj prvi spisak od 44 objekta i označio ga kao objekat trideset jedan, odnosno M31.
Ova, kako je Mesje mislio, maglina nalazila se u sazvežđu Andromede, nadomak Perseja i Kasiopeje, sazvežđa koja su dobila imena po međusobno povezanim likovima iz grčke mitologije. Po legendi, Andromeda je kćerka kralja Kefeja i Kasiopeje, koja je uvredila bogove, pa Posejdon na obale njihovog kraljevstva šalje jezivu morsku neman Keto. Kako bi zaustavio prokletstvo, kralj Kefej čudovištu žrtvuje svoju kćerku Andromedu, ali lepoticu srećno spasava Persej za koga se ona kasnije udaje i s njim završava među zvezdama.
Maglina M31 je u Andromedinom sazvežđu viđena osam stotina godina pre Mesjea – prvi su je uočili persijski astronomi, za koje se, igrom slučaja, veruje da su potekli od jednog od Andromedinih sinova, Persa. No, tokom XIX veka pokazaće se da je M31 zapravo jedan od najudaljenijih i najvećih objakata Mesjeovog kataloga, a do početka sledećeg, XX veka biće jasno da ono što se sto godina ranije videlo samo kao bela fleka, zapravo predstavlja masivnu galaksiju, koja je inače, kao i sazvežđe u kom se nalazi, takođe nazvana Andromeda.
Galaksija Andromeda ili M31 je za astronome jedna od omiljenih spiralnih galaksija. Udaljena čak 2,5 miliona svetlosnih godina, ona je zahvalna za proučavanje, pre svega kad je reč o procesu nastanka, širenja i sudaranja galaksija. Danas snimljena brojnim snažnim teleskopima, M31 se u Novom generalnom katalogu (NGC) vodi kao NGC224.
Galaksija pripada Lokalnoj grupi, u kojoj se pored nje nalaze naša galaksija Mlečni put i galaksija Trougao, kao i 30 manjih. M31 je zapravo najveća i tokom svoje istorije je usisala druge manje galaksije. Danas ona sadrži čak hiljadu milijardi zvezda, što je dvostruko više nego što ih ima u Mlečnom putu. I što je najzanimljivije, ovo nebesko čudovište se Mlečnom putu polako približava, tako da će se sa njim sudariti za oko 4,5 milijardi godina.
Istorija nauke ponekad uzima crnohumorne obrte poput onih iz Monti Pajtona gde mrlja na košulji izrasta u čudovište koje guta ceo svet. Jer, zar nije zaista ludo kako se fleka na teleskopskom objektivu koje Mesje pokušava da se ratosilja, na kraju pretvara u ishodište sudbine za stotine miljardi svetova koji jure jedni ka drugima?
Vreme nauke br. 31 u PDF-u
Vreme nauke, specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju, broj 31. Izlazi poslednjeg četvrtka u mesecu.
Uređuju: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
e-mail: vremenauke@vreme.com
Izdavač: NP Vreme
Suorganizator projekta: Institut za fiziku u Beogradu
Objavljivanje „Vremena nauke“ pomaže Centar za promociju nauke.
