Transformacija podanika u građane

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nuka Univerziteta u Beogradu u penziji, napisao je Politički bukvar za odrasle sa ciljem da na jednostavan i pregledan način podseti na osnovne pojmove iz oblasti političkih nauka u trenutku kada je to znanje sve potrebnije.

...

Oslanjajući se na materijal iz kolumne Politički bukvar, koju je objavljivao u listu Naša borba tokom devedesetih godina, kao i na svoja predavanja iz predmeta Politička sociologija savremenog društva na FPN-u, Stojiljković u ovoj knjizi prezentuje svojevrsnu sintezu pitanja kojima se bavio tokom cele karijere.

Politički bukvar je prevashodno knjiga o uzrocima trenutne krize demokratije (i na lokalnom i na globalnom planu) i o mogućim odgovorima na tu krizu. Stojiljković navodi istraživanje javnog mnjenja iz 2023. godine, sprovedeno u 30 zemalja i sa 36.000 ispitanika, koje je pokazalo da je poverenje u demokratiju na istorijskom minimumu. Istraživanja u Srbiji pokazuju još drastičnije podatke o nepoverenju u institucije i o nemogućnosti građana da utiču na političke odluke.

Skepsa je opravdana jer su demokratski procesi svedeni na ljušture ispražnjene od istinske demokratije: institucije su fasada dok odluke potiču od nekontrolisanih centara moći, izbori se odvijaju, ali pod neregularnim uslovima, sudovi postoje, ali nisu nezavisni od izvršne vlasti, politički diskurs svodi se na performanse u medijima, tokovi novca u politici su netransparentni dok imovinska nejednakost dostiže nezamislive razmere. Dugo podsticano uverenje da je politika nešto “u šta se pošteni ljudi ne upliću” dovodi do toga da je prostor javnog delovanja prepušten političkim elitama kao zatvorenoj kasti koja služi ličnim i ekonomskim interesima umesto javnom dobru.

Postoji li rešenje za osećaj naučene bespomoćnosti, apatiju i politički cinizam velikog dela građana? Stojiljković je uveren da je lek više, a ne manje demokratije, kao i da je njena najbolja odbrana aktivno i uspravno građanstvo. Značajan ali ne i dovoljan uslov promena je obrazovanje, jer demokratija mora stalno da se vežba i primenjuje u praksi.

Politički bukvar, u uvodu opisan kao vodič za “transformaciju podanika u građane”, govori o važnosti političke pismenosti. Recimo, takvi građani su svesni da plate i penzije nisu milostinja koju im daje gospodar iz svog džepa, nego da su ih sami zaradili.

Umesto pristupa politici u kojem su dominantne emocije sa jedne strane strahopoštovanje, a sa druge prezir, ova knjiga poziva čitaoce da razviju svest o sopstvenim odgovornostima i pravima: za izlazak na izbore, za praćenje rada triju grana vlasti i nadzornih organa, za dostojanstven i adekvatno plaćen rad, za solidarnost sa saborcima i sa onima čija se prava ugrožavaju. Iako su Stojiljkovićeve prognoze često pesimistične, on smatra da su aktuelni studentski protesti razlog za optimizam jer uspevaju da prevedu sve više ljudi iz pozicije pasivnih posmatrača u ulogu učesnika političkih događaja. To je najvidljivije u četvrtom delu knjige, koji se bavi građanskom neposlušnošću, sindikalnim aktivizmom i štrajkom.

Što više građani znaju, to imaju više mogućnosti za akciju i svesniji su kako politika utiče na njihov svakodnevni život. Što bolje poznaju mehanizme rada institucija, to brže uočavaju kada ih vlast zloupotrebljava. Što dublje razumeju vrednosne osnove različitih ideologija, to će se lakše orijentisati u današnjem vremenu postistine u kojem su se mnoge tradicionalne političke podele izmenile do neprepoznatljivosti. Još važnije, politička pismenost čini građane otpornijim na kameleonsku prirodu autoritarnog populizma.

Stojiljković koristi metaforu Džona Kina da je “autoritarni populizam autoimuna bolest demokratije”. Autoritarni lideri tvrde da govore u ime naroda i da im nisu potrebni posrednici, a pod tim izgovorom uništavaju sve demokratske mehanizme i tela koja ograničavaju njihovu moć. Populisti vešto uočavaju stvarne slabosti demokratije, otuđenost i frustriranost građana, ali za njih nude neostvarivo jednostavna rešenja. “Braneći narod od elita”, oni podrivaju pravosuđe, obesmišljavaju medije i zarobljavaju državu. Zvuči poznato?

Među složenim uzrocima uspeha autoritarnog populizma širom sveta, ova knjiga izdvaja “zatvaranje obrazovnog kanala”: kvalitetno obrazovanje postaje sve nedostupnije za većinu ljudi usled rastuće ekonomske nejednakosti i komercijalizacije obrazovanja. Iako ističe važnost stručne i akademske javnosti u borbi protiv, kako kaže, danas sveprisutne “kombinacije ograničenog intelekta i neograničenog interneta”, Stojiljković ne nastupa iz pozicije akademskog elitizma, niti predstavlja političku pismenost kao čarobni lek za nagomilane probleme.

Politički bukvar je pre poziv na kritičko mišljenje. Osim objašnjenja pojmova i odličnog preseka trenutnog stanja, on pruža i detaljan spisak relevantne literature koja predstavlja osnovu za dalje istraživanje i razmišljanje o ovim temama.

Politički bukvar Zorana Stojiljkovića objavio je beogradski izdavač Clio.