Uslovi života
Finski recept za sreću zove se „Sisu“
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Džinovska lutka na naduvavanje u obliku američkog predsednika, eksponat u priči o građanskim protestima
(Iz Londona za „Vreme„)
Predsednici, svetski državnici i političari pre ili kasnije odu u istoriju i dobiju mesto koje zaslužuju. Neki retki dobiju spomenik na trgovima ili mesto u muzeju, naravno nakon istorijske distance. Retko ko od njih dobije takvo priznanje još za vreme aktivne službe ili za života. Tramp je jedan od njih.
Artnet, onlajn publikacija koja se bavi kulturom i umetnošću, donela je vest: Muzej grada Londona nabavio je i uvrstio džinovsku lutku na naduvavanje sa Trampovim likom u svoju kolekciju Umetnost protesta.
London je do sada ugostio i počastvovao statuama mnoge američke predsednike. Bronzana statua predsednika Linkolna nalazi se u društvu britanskih i svetskih lidera na Skveru ispred Parlamenta. Kenedi, Buš Obama, istina od voska, u okruženju tzv. Ovalne sobe, nalaze se u čuvenom muzeju „Madam Tiso“ u odeljenju posvećenom svetskim liderima.
Muzej grada Londona s ponosom ističe da je ovo drugi eksponat Trampa u njihovoj kolekciji, jer njegovu voštanu figuru imaju još od 1997. godine, doduše u njujorškom odeljenju Muzeja. Tramp je ušao u ovaj muzej kao milioner i zvezda rijaliti programa. Tada kada niko, a verovatno ni sam Tramp, nije ni sanjao da će postati američki predsednik. Kad je postao 45. predsednik SAD, dobio je novo, odgovarajuće mesto u okruženju ostalih američkih predsednika. No, tu se priča sa Trampom ne završava. U novembru prošle godine, nakon što je izgubio izbore, londonska voštana figura je presvučena u golfersko odelo, primereno njegovom hobiju i činjenici da poseduje golf terene u Velikoj Britaniji.
Sada, u nedelji kada sledi zvanična inauguracija novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena, Muzej grada Londona uspeo je da obezbedi ogromnu nimalo laskavu lutku na naduvavanje koja odlazećeg predsednika Trampa predstavlja kao ogromnu bebu. Podsmešljiva, naduvana lutka Trampa u obliku ogromne bebe u pelenama koja maše mobilnim telefonom, prvi put je lebdela iznad Skvera kod Parlamenta u julu 2018. u protestima povodom zvanične posete Velikoj Britaniji. Od tada je ta ogromna lutka bebe Trampa postala stalni amblem, zaštitni znak antitrampovskih protesta širom Evrope i Amerike.
Londonski muzej je još pre dve godine izrazio nameru da nabavi Tramp lutku. Tada je planirano da se objekat konzervira i pridruži zbirci objekata predmeta i efemerija vezanih za temu protesta, ali će najverovatnije biti izložen u novim prostorijama Muzeja čije se otvaranje očekuje naredne godine. Uz druge probleme sa Trampom, postoji i jedan praktični: lutka je velika skoro više od šest metara i postavlja se pitanje kako je i gde izložiti.
Direktorka Muzeja Šaron Ament kaže da balon predstavlja važnu tačku u dugoj i bogatoj istoriji političkih protesta u glavnom gradu, koji se protežu od marševa sifražetkinja sa početka dvadesetog veka, pa sve do protesta „Crni životi vrede“ prošlog leta. „Uvršćujući ovu bebu dirižabl/cepelin u svoju kolekciju, evociramo talas osećanja koji je preplavio grad tog dana, 13. jula, i ilustrujemo taj poseban trenutak pokazivanja otpora i nezadovoljstva. Ta osećanja su i danas relevantna zato što još živimo u vremenima koja su teška i puna izazova. A sve to pokazuje spremnost Londonaca da se okupe i zajedno deluju u slučaju opasnosti“, rekla je direktorka.
Tim Beba Tramp, koji stoji iza ovog projekta, rekao je za Artnet da je poklonio muzeju džinovsku lutku, ali da su zadržali upola manju verziju kao rekvizit za druge proteste. Nadaju se da će ubuduće balon podsećati ljude na globalnu politiku protesta koja je okruživala Trampovo vreme. „Ova lutka je samo mali deo opšteg pokreta marginalizovanih ljudi koje je Trampova politika najviše pogodila, a čija uloga i doprinos protestnom pokretu nikada ne sme biti potcenjena“, rekli su članovi Beba Tramp tima u nadi da će eksponat podstaći posetioce Muzeja da sagledaju načine kako da nastave borbu protiv politike mržnje.
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
“Mi radimo za kameru, za njeno oko, i sve su to nule i jedinice mašinskog jezika. Kako smo to ostvarili, e, to je magija! Baron Vladimir Harkonen je u letećoj fotelji, ona je stvarna. Ili mislite da je animirana?”
Usled klimatskih promena planine u Srbiji postaju sve bolje destinacije za letnji turizam. Uoči otvaranja ski sezone, sa Kopaonika stižu slike topova za veštački sneg, a turistička ponuda je proširena stazama za - letnje skijanje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve