Odmor na Severnom ili Baltičkom moru, dečiji rođendan u bašti ili gradska fešta na ulici? To je proteklih sedmica u Nemačkoj uglavnom bilo ometeno pljuskovima i olujama, piše Dojče vele.
Nasuprot tome, na Balkanu, u Turskoj, Italiji ili Španiji temperature su dostizale i 50 stepeni Celzijusa, što su pratile suše, šumski požari i upozorenja na vrućinu.
No, zanimljivo je da je i na severu Evrope u julu zabeležen neobičan toplotni talas. Nedaleko od Arktičkog kruga bilo je čak 13 uzastopnih dana sa ekstremnim vrućinama – „presedan otkako se vodi evidencija o vremenu“, piše Nemačka meteorološka služba (DWD).
Koliko je „normalno“ bilo ovo leto do sada?
Ako se gledaju samo temperature u Nemačkoj, i jun i jul su zapravo bili topliji nego inače.
Meteorolog Martin Gud sa nemačkog javnog servisa ARD navodi primer ostrva Zilt: tamo je bilo mnogo kiše, ali su temperature bile oko 19 stepeni – što je toplije od proseka u periodu od 1961. do 1990.
Taj vremenski okvir, koji je još relativno malo bio pogođen globalnim zagrevanjem, važi kao međunarodni referentni period. I u mnogim drugim delovima Nemačke bilo je toplije nego inače.
Mnogo sivila, mnogo kiše
Uprkos nešto višim temperaturama, vladala je jesenja atmosfera: Nemačka je u julu 2025. doživela znatno iznadprosečne padavine.
U proseku je palo 114 litara kiše po kvadratnom metru – skoro dvostruko više nego u referentnom periodu 1961–1990.
Sunce se takođe ređe pojavljivalo – svega 189 sati umesto uobičajenih 211. Umesto toga, dominiralo je sivo nebo što je za vreme školskih raspusta bilo prilično sumorno.
„Omega-vis“ ostaje zaglavljen
Jedan od razloga su dva područja visokog pritiska koja gotovo okružuju Nemačku, pa kišno vreme ostaje „zarobljeno“ – stručnjaci to nazivaju Omega-vis, jer oblikom podseća na grčko slovo omega.
Martin Gud ipak naglašava da su jul i avgust u nemačkim dolinama među najkišovitijim mesecima u godini. A kiša je doduše donela i olakšanje, jer je proleće bilo veoma sušno.
To što se kišni jul u Nemačkoj doživljava kao da uopšte nije bio letnji mesec, prema meteorologu Gudu, ima veze i s tim što su prethodna leta bila „nenormalno“ topla, gotovo mediteranska: „Frankfurt je tada imao klimu kao Marselj.“
Klimatske promene utiču na vremenske prilike – jasno je kao dan i ovog leta – posebno zbog velikih razlika širom Evrope. Taj utisak je verovatno zamagljen upravo zbog mnogo kiše i malo sunca.
„Jer, ono što se ne vidi u svom dvorištu, kao i da se ne dešava – pa globalno zagrevanje trenutno nije kod nas. Ali zapravo se sve savršeno uklapa u širu sliku“, tvrdi Gud.
Klimatske promene pogoduju ekstremima
U Nemačkoj obilne kiše, na jugu šumski požari – te velike razlike postoje već godinama. Institut za meteorologiju „Maks Plank“ istraživao je tzv. Severnoatlantsku oscilaciju (NAO). NAO je atmosferska cirkulacija koja utiče na vremenske prilike u Evropi, a postoje pozitivne i negativne NAO faze koje različito deluju na vreme.
Zbog globalnog zagrevanja dolazi do jačih i ekstremnijih faza NAO, što uzrokuje više ekstremnih vremenskih pojava u Evropi.
Za ljude u mediteranskom području to znači više talasa vrućina, kaže Kuan Lu iz instituta. Time raste i rizik po zdravlje, posebno za starije osobe koje se tokom višednevnih vrućina više ne mogu dovoljno rashladiti.
Posledice po Nemačku su najčešće obilne kiše koje posebno opterećuju urbane površine prekrivene asfaltom. Evropska agencija za zaštitu životne sredine takođe ističe da će takvi događaji zbog klimatskih promena postajati intenzivniji i češći, te već sada uzrokuju štete u milijardama evra.
Kišni dani bi uskoro mogli biti iza nas: Omega-vis se pomera ka istoku i uskoro će ustupiti mesto Azorskoj kupoli. Ona bi trebalo da donese visoke temperature u Nemačku.
„Za tri sedmice se verovatno niko više neće sećati kišnog jula“, kaže meteorolog Gud.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
