Fudbalski klub OFK Beograd biće od jula domaćin u Zaječaru, objavio je portal „Sportklub„.
Iz kancelarije prvoligaša sa Stare Karaburme, navodi se u tekstu, otpremljen je dokument ka Komisiji za licenciranje sa potvrdom da će, skoro već izvesnu, povratničku sezonu igrati na novoizgrađenom stadionu.
OFK Beograd, klub svetle tradicije, ispao je iz Superlige Srbije pre osam godina, ali je na pravom putu da se vrati u najbolje društvo. U Prvoj ligi, drugom razredu domaćeg fudbala, ubedljivo je vodeći.
Dodaje se da se razlog selidbe u Zaječar ne krije u eventualnim radovima na Omladinskom stadionu, već u planu o konačnom dolasku superligaškog fudbala na istok Srbije.
Lokalni Timok 1919 suvereno drži lidersku poziciju u Zonskoj ligi „istok”, ali srpskoligaško takmičenje daleko je od zahteva modernog stadiona.
Otvoren novembra prošle godine, zvanični dom fudbalera Timoka 1919, nema svrhu i dolaskom superligaškog fudbala donekle bi opravdao izgradnju i uložena sredstva.
Uporedo bi i objekat na Staroj Karaburmi dobio novo ruho, ali taj projekat, za sada, stoji na dugačkom štapu. Omladinski stadion, u ovom trenutku, ne zadovoljava kriterijume pravilnika za organizaciju utakmica elitnog ranga.
Kako je svojevremeno objavljeno, ceo projekat stadiona „Kraljevica“ u Zaječaru je koštao 3,3 milijarde dinara, a izgradnja je počela pre dve i po godine.
Obećanja Vesića
Danas podseća da je pre punih devet godina tadašnji gradski menadžer Goran Vesić najavljen preporod „školjke“ na Karaburmi.
Od tog obećanja nije bilo ništa.
On se onda, 2015, godinu posle dolaska Srpske napredne stranke na vlast u Beogradu, kao gradski menadžer sastao s rukovodstvom OFK Beograda, predvođenog predsednikom uprave Drakčetom Dimitrijevićem.
Vesić je tada, ponosno stavljajući na znanje da je Omadinski stadion uknjižen u vlasništvo grada, najavio njegovu skoru privatizaciju koja će biti spas od daljeg devastiranja.
„Stadion svakog dana propada. Postao je nebezbedan i za gledaoce i za fudbalere. Na žalost, i ruglo grada. Uknjižbom su stvoreni preduslovi za procenu vrednosti stadiona. Prodaja će zatim biti oglašena na tenderu. Jasno je da stadion ne može da menja namenu. Mora da ostane mesto za sportska takmičenja. Ali, prodajom će se omogućiti da bude rekonstruisan i uređen. Nadam se da za OFK Beograd dolaze bolji dani i da će se klub vratiti na mesto koje mu u srpskom fudbalu i pripada“, rekao je tada Vesić.
Čukarički u Leskovcu
Prošle godine, nakon što je izborio učešće u Evropi, FK Čukarički sa Banovog Brda je dobio zabranu UEFA da igra evropske mečeve na svom stadionu, pa je odlučeno da domaćin bude na novosagrađenom terenu u Leskovcu.
Taj stadion ima kapacitet od 8.136 mesta, što je taman iznad crte prihvatljivosti od strane UEFA, čiji su zvaničnici dali dozvolu za igranje evropskih utakmica na ovom stadionu.
Poslednja utakmica koju je Čukarički tamo odigrao je protiv italijanske Fiorentine u Ligi nacija, izgubio je 1:0, i ispao iz daljeg takmičenja.
Stadioni – Vučićeva opsesija
Đorđe Pavićević je u autorskom tekstu u „Vremenu“ krajem prošle godine konstatovao da su stadioni, posle gradova na vodi, fabrika i auto-puteva, postali nova opsesija predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Tek što je opet najavio početak gradnje nacionalnog fudbalskog stadiona, evo ga i atletski, sve sa bazenima i drugim sadržajima. Od fudbalskih stadiona tri jeftinija, niželigaška su gotova i skoro gotova, u Leskovcu, Zaječaru i Loznici, tri nešto skuplja su u pripremi, u Zrenjaninu, Pančevu i Kragujevcu, a onaj monumentalni, nacionalni stadion u Surčinu samo što nije počeo da se gradi. Planirano ih je devet“, podsetio je Pavićević.
Na ovim stadionima će, kazao je predsednik, umesto huligana i dilera, sedeti porodice sa decom i gledati sport uz piće i grickalice, a u međuvremenu će strani menadžeri organizovati različite događaje, takmičenja, koncerte, festivale, mitinge i sve što bi ove skupe projekte koji zahtevaju jednako skupo održavanje učinilo isplativim.
„Nije pitanje da li su nam stadioni potrebni, nego za šta su nam potrebni, kakvi stadioni, koliki i po kojoj ceni. Da li su potrebni za razvoj sporta ili samo vrhunskog sporta, da li su nam potrebni kao lokalni društveni prostori ili kao skupi i teško isplativi komercijalni objekti skloni propadanju u koje je potrebno stalno upumpavati novac? Argument da ako podignemo infrastrukturu, to će podići i kvalitet, brojni primeri pokazuju, ne stoji. Do nekog poboljšanja ovakva politika je dovela u Poljskoj, ali nakon Evropskog prvenstva. Nešto malo i u Mađarskoj, ali nesrazmerno uloženom novcu“, napisao je Pavićević.
