Svaki peti stanovnik Limasola danas je Rus, mačke su “svete životinje”, kao malo gde na Mediteranu pravoslavne, katoličke i anglikanske crkve stoje pored džamija i sinagoga, a Britanci još uvek drže svoje vojne baze, za svaki slučaj
Demetrios je došao u Beograd na mesto ambasadora Kipra 2020, usred pandemije koronavirusa. Kada je odlazio prošlog leta, ostao je upamćen kao jedan od najaktivnijih u diplomatskom koru srpske prestonice.
Javio sam mu se po sletanju na Kipar i evo nas dan kasnije, pijemo pivo u bašti našeg hotela u Limasolu. Priča mi o izazovima sa kojima se njegova zemlja susreće, pre svega zbog velikog broja migranata koji na Kipar stižu brodovima iz Libana i Sirije ili pak pređu liniju razdvajanja sa Severnim Kiprom nakon što su tamo stigli iz Turske.
Sutradan sam rešio da istražim grad i okolinu, naravno, na biciklu. Ako ste u Limasolu, najjednostavniji i najjeftiniji način je da pokupite jedan od bicikala koji se nalaze obično pored stajališta gradskog autobusa, skinete aplikaciju “nextbike”, uplatite onlajn 10 evra za vožnju, skenirate QR kod na odabranom dvotočkašu i ukucate četvorocifreni kod za otključavanje točka. Posle toga vam samo ostaje da okrećete pedale uz oprez u saobraćaju, jer se na Kipru, kao i u većini bivših britanskih kolonija, ali i nekim zemljama koje to nikada nisu bile (Japan, Tajland, Surinam, Indonezija…) – vozi levom stranom. U većem delu grada postoje veoma dobro obeležene i održavane biciklističke staze pa je vožnja pravo uživanje.
Srednjovekovna Tvrđava Limasol u centru grada, u današnjem obliku nastala je 1590. za vreme turske vladavine. Arheološka istraživanja potvrđuju da se na ovom mestu nalazila ranohrišćanska bazilika iz perioda 4–7. veka i vizantijski spomenik iz 10. veka. Od tada su je rušili i ponovo podizali krstaši, Mleci i Turci. Podrum tvrđave korišten je kao zatvor sve do 1950.
Prema legendi, Ričard Lavljeg Srca ovde se 1191. oženio Berengarijom od Navare i krunisao je tada kao kraljicu Engleske. Posle toga je otišao u krstaški rat i njih dvoje se nikada više nisu sreli.
Tvrđava je uz pomoć EU potpuno obnovljena i veoma dobro održavana a ulaz je besplatan. Sa ravnog krova pruža se odličan pogled na centar grada, crkve i džamiju sa jedne i luku i marinu za jahte sa druge strane. Vodotoranj iz 1931. sjajan je primer industrijske baštine u centru Limasola. Nalog za njegovo podizanje dao je tadašnji gradonačelnik Kristodoulos Hadjipavlou, a radove je izvela britanska kompanija “Williamson–Pegkelei” po ceni od tadašnjih 9 000 funti sterlinga. Vodotoranj ima kapacitet 500 kubnih metara, visok je 40 metara, a posuda za vodu je sačinjena od čeličnog lima debelog 8 mm, sa prečnikom od 9 metara. Bio je u funkciji do 1947. kada je Limasol dobio vodovod. U njegovoj okolini nalazi se veliki broj kuća sa očuvanom mediteranskom arhitekturom sa početka 20. veka.
“Sve će biti dobro” glasi slogan radija na ruskom jeziku koji emituje svoj program na Kipru. U Limasolu, gradu od 240.000 stanovnika, danas je čak 50.000 Rusa, svaki peti. Počeli su da dolaze početkom raspada SSSR-a krajem osamdesetih, ali se njihov broj posebno uvećao nakon 2014. i posebno posle 2022. i ruske agresije na Ukrajinu. U predgrađu Limasola 2019. otvorena je ruska pravoslavna Crkva Svetog Nikolaja.
Pored te ruske, u gradu se nalazi veliki broj hramova grčke pravoslavne crkve kao i nekoliko rimokatoličkih i anglikanskih bogomolja, te dve džamije i jedna sinagoga. U predgrađu Ipsonas nalazi se i Crkva Svetog Save koja pripada SPC. Ovakva verska raznolikost, koja je pre samo jednog veka krasila ceo Mediteran, danas je, pored Kipra, prisutna samo u španskim eksklavama Seuta i Melilja na tlu Maroka, kao i donekle u Libanu (ali bez sinagoga). Ostatak Mediterana postao je u proteklih sto godina, nažalost, uglavnom verski i etnički isključiv i “čist”.
Najpoznatija od crkva u gradu svakako je Katedrala Agia Napa, koja je sagrađena 1910. na mestu srušene stare crkve. Ideja o gradnji velikog pravoslavnog hrama pojavila se par godina nakon što su 1878. posle Berlinskog kongresa Britanci od Turaka preuzeli kontrolu nad Kiprom. Međutim, tek 1891. iz Atine je stiglo dugo očekivano arhitektonsko rešenje katedrale, koja je otvorena dve decenije kasnije.
Plaža Lady’s Mile nalazi se na britanskoj prekomorskoj teritoriji Akrotiri. Oblasti Akrotiti (pored Limasola) i Dekelija (na istoku ostrva, pored Aja Nape), koje uključuju baze i okolno zemljište, ostale su pod britanskom kontrolom nakon sporazuma o nezavisnosti 1960. koju su odobrile i potpisale Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka, Turska i predstavnici grčke i turske kiparske zajednice, čime je odobrena nezavisnost Krunske kolonije Kipra. Blizina Sueckog kanala i Bliskog istoka uslovila je potrebu Britanaca da 1878. na Berlinskom kongresu traže Kipar, a iz istog razloga su 1960. zadržali ove dve teritorije na ostrvu.
Oko 14.000 stanovnika živi u bazama. Oko 7.000 Kiprana radi u bazama ili se bavi poljoprivredom na toj teritoriji. Britanski vojnici i njihove porodice čine ostatak stanovništva.
U julu će biti obeležena i 50. godišnjica turske invazije na severni deo ostrva posle koje je Kipar do danas ostao podeljen. Turska je osnovala Tursku Republiku Severni Kipar, koju je priznala samo Ankara. Ovo nije uticalo na status baza zato što Britanija nije bila umešana u sukob, a grčki Kiprani sa severa su imali dopuštenje prelaska preko baze Dekelija, gde su dobijali humanitarnu pomoć. Turska vojska se nije usudila da napadne baze u strahu od rata sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Četiri godine posle nezavisnosti 1960, britanska vlada je plaćala iznajmljivanje baza Republici Kipar. Posle sukoba 1963/64. plaćanje rente je stalo, pod izgovorom da nisu obe strane na Kipru imale doprinos od tog novca. Kiparska vlada i dalje traži novac od 1964. pa do danas, a procenjuje se da za taj period zaostala plaćanja vrede čak do milijardu evra.
U julu 2001. izbili su protesti domaćih Kiprana u bazama zbog britanskih planova da naprave radio-odašiljač na toj teritoriji, pod izgovorom da se poboljšaju veze sa drugim britanskim bazama po svetu. Domaće stanovništvo je tvrdilo da postoji opasnost po njihovo zdravlje, kao i negativni uticaj na prirodu u okolini. Britanska vlada je odbacila te tvrdnje.
Velika Britanija nije iskazala nameru da preda ove dve baze, ali je ponudila da preda 45 kvadratnih milja (oko 97 km2) zemlje ako se usvoji plan Kofija Anana za ponovno ujedinjenje Kipra. Danas se na teritorijama nalazi oko 3.000 vojnika Ujedinjenog Kraljevstva, administratora tih teritorija službeno postavlja britanski monarh, na preporuku Ministarstva odbrane. Administrator ima izvršnu i zakonodavnu vlast kao guverner u preko-okeanskim teritorijama. Administrator imenuje glavnog oficira, koji je zadužen za svakodnevnu civilnu vlast. Baze imaju svoje zakone, različite od UK i Kipra. Sastoje se od zakona kolonije Kipar od pre avgusta 1960. uz različite amandmane pa su zakoni u Akrotiriju i Deleliji u velikoj meri slični zakonima Kipra. Sud na teritoriji služi samo za zakonske prekršaje civila počinjenih unutar Akrotirija i Dekelije; za vojnike postoji vojni sud.
Akrotiri i Dekelija pokrivaju 3 odsto površine ostrva Kipar, a to je 254 km2 (Akrotiri 123 km2, a Dekelija 131 km2). U privatnom posedu britanskog ili kiparskog stanovništva nalazi se 60 odsto zemlje, dok 40 odsto pripada Ministarstvu odbrane ili se svrstava u kraljevske posede. Akrotiri je okružen zemljom koju kontroliše Kipar, a Dekelija se graniči i sa teritorijom koja je pod kontrolom UN kao i sa nepriznatom turskom Republikom Severni Kipar.
Limasol bi se svakako mogao priključiti spisku “mačijih prestonica”, rame uz rame sa Kotorom, Istanbulom i drugim gradovima u kojima su mačke “svete životinje” i možete ih videti mažene i pažene na svakom koraku. U našem hotelu, svakog jutra kada bih išao na plažu, veselo me je dočekivalo brojno pleme poput onog iz mjuzikla Mačke, pa bih uvek zastao da ih pomazim i odzviždim im numeru Memory iz tog čuvenog brodvejskog šoua.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Da li bi režim, stanu li protesti građana, imao snage da uzvrati, da izvede uspešnu "kontrarevoluciju"? Da pokrene teror, poput onog u Belorusiji? Logika pada kaže da ne bi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio je novog premijera. Prof. dr Đuro Macut biće, međutim, predsednik Vlade, baš koliko je prof. dr Zoran Radojičić bio gradonačelnik Beograda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
