_MAR64471797_resize
Zbog nedostatka padavina i visokih temperatura, čak 85 odsto reka je na biološkom minimumu, a pojedine su već potpuno presušile, upozoravaju iz RHMZ-a
Odsustvo padavina i visoke temperature neminovno utiču na pada vodostaja u Srbiji.
Trenutno je čak 85 odsto reka u zemlji na biološkom minimumu, a neke su već u potpunosti presušile, rekla je za RTS Jelena Jerinić, šefica Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
„Male reke u pojedinim krajevima već su presušile. Neke će tek presušiti, kao što je slučaj sa Jesenicom, a neke beleže novi istorijski minimum, poput Velike Morave kod Varvarina“, navodi Jerinićeva.
Velike reke stabilne, ali kritične za plovidbu
Prema rečima Jelene Jerinić, vodostaji velikih reka u Srbiji su trenutno u granicama prihvatljivog i pored dugotrajnih sušnih perioda.
„Kada je reč o većim rekama, možemo biti relativno zadovoljni s obzirom na sve okolnosti. Vodostaji su u domenu srednje niskih do srednjih vrednosti, izuzev Velike Morave, koja je već nekoliko meseci na niskom nivou. Ono što je važno — plovidba nigde nije obustavljena“, istakla je Jerinićeva.
Pojedini delovi vodotokova i dalje su opasni za rečni saobraćaj, posebno za manja plovila.
„Kritična je Morava zbog malih plovila koja njom plove, kao i Sava uzvodno od Beograda, gde su plovidbeni nivoi izuzetno niski“, naglasila je Jerinićeva.
Ona je objasnila da stabilnost vodostaja velikih reka u velikoj meri zavisi od dotoka iz inostranstva, odnosno od padavina u Evropi.
„Zahvaljujući padavinama na izvorištima velikih reka, trenutna situacija je relativno povoljna. Nigde nije obustavljena plovidba“, dodala je ona.
Vodostaj utiče na termoelektrane
Hidrološka situacija u Srbiji direktno utiče i na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, posebno u letnjim mesecima koje karakteriše visoka potrošnja.
„Hidroelektrana Đerdap imala je korist od porasta vodostaja Dunava tokom prethodnih meseci, pa je trenutni protok oko 3.500 kubika u sekundi, što omogućava stabilnu proizvodnju struje“, navela je Jelena Jerinić iz RHMZ-a.
Ona je, međutim, upozorila da „za razliku od Đerdapa, hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku imaju problema, jer je vodostaj na Savi veoma nizak“.
Ne očekuju se veće padavine
Iz RHMZ-a su naveli da se, iako je najavljena promena vremena, u narednim danima ne očekuju značajnije padavine, pa ne bi trebalo da dođe ni do porasta vodostaja.
„Potreban nam je jak ciklon sa velikom količinom padavina — najmanje od 100 do 200 litara po metru kvadratnom, i to u kontinuitetu od nekoliko dana. Tek tada bi se mogli napuniti zemljišni rezervoari i pokrenuti oživljavanje slivova“, objasnila je Jerinićeva.
Sve hidrološke službe nalaze se na terenu i sprovode kontinuirano praćenje stanja na rekama, naglašavaju iz Zavoda.
„U ovakvim situacijama aktiviramo pojačan nadzor. Praćenje vodostaja traje 24 sata dnevno, a sve informacije se redovno razmenjuju između službi“, zaključila je Jerinićeva za RTS.
Vodostaji „u minusu“
Na zvaničnom sajtu RHMZ-a može se videti da su vodostaji pojedinih reka „u minusu“. To ne znači da su presušile, već da se nalaze ispod nulte kote, odnosno tačke od koje se meri nivo vode.
Vodostaj Save kod Šapca trenutno je -70cm. Do ponedeljka se očekuje dodatni pad, pa će nivo vode biti -81cm.
Brojna mala rečna ostrva na Savi vidljiva su i nakon još kraćih perioda bez padavina.
Ona se formiraju upravo zbog niskog vodostaja. Za kupače ova pojava može biti vrlo atraktivna, ali užitak može da pokvari otpad koji neretko pluta Savom.
„U minusu“ je i Drina kod Badovinaca, kao i njena pritoka Jadar, kod Lešnice i Zavlake. Ribolovcima iz ovog kraja nizak nivo vode otežava pecanje.
Problem je i nedostatak ribe u pojedinim delovima korita. Zbog suše i niskog vodostaja nova količina nije uspela da dopliva do popularnih mesta i prirodnih bazena koje su ribolovci iscrpeli.
„U minusu“ su i vodostaji Južne, Zapadne i Velike Morave na više lokacija. Ispod nule je i nivo vode na reci Lim kod Priboja, Belom Timoku kod Zaječara, Starom Begeju kod Hetina i na mnogim drugim rekama.
Izvor: RTS / Vreme
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Priča o učešću naših umetnika na bijenalima u Sao Paulu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Galeriji “Rajko Mamuzić” priča je i o državi koja je umela da izabere umetnost koja će u svetu ostaviti najbolji utisak o njoj i koja je izuzetno cenila kulturu
“ovo nisu poruke. ovo nije penkalo. ovo je noć bez sna; bez-san-a noć; beograd bez sna; realnost – bez – bez – bez”. Ovo je jedno od pisama Margite Stefanović koja su, uz fotografije Srđana Vejvode, objavljena u knjizi MAGI:JA
Druge polovine 19. veka Srbe je zadesila podela na one koji su “protiv” i na one koji su “za” alkohol. Ovi drugi su preporučivali prvima da se lepo u kafani posvađaju kao sav pijani svet i očas posla reše svoje nesporazume, a ne da se povlače po sudu i novinama
Iz inicijative „Košutnjak ostaje“ upozoravaju da je primećeno divlje gradilište gde niče, kako nezvanično saznaju, nelegalna perionica za automobile
Jelena Karleuša održaće 15. avgusta koncert u Loznici. Iz udruženja „Ne damo Jadar“ pozivaju na kontra-žurku na Lagatoru i predlažu da se honorar namenjen pevačici da u humanitarne svrhe
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Aleksandar Vučić se domoljubno lupa u nedra i narodu obećava hleb za tri dinara. To ukazuje da bi izbora moglo biti uskoro i da je režim u panici
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
