Foto: Milica SrejićSeverna Mitrovica vrvi od pasa lutalica. Kao i u drugim gradovima, ovde ima ljudi koji napuštaju pse ili koji ih truju… ali ovde postoji još nešto – Albanci izbacuju nesretne pse u srpski deo grada, i obratno
U jednom prolazu na zgradi u Severnoj Mitrovici iscrtan je mural psu Simi koji je dobio ime po poznatom keru iz serije „Srećni ljudi“.
Ovaj mitrovački Sima je ubijen jedne noći pre osam godina. Ustreljen iz vatrenog oružja.
To nije jedini mural u gradu. Nažalost. Jer, i drugi murali su posvećeni stradalim psima. Mnogi su otrovani.
Sima je bio miljenik. „Pravi gradski pas“, kaže nam Jelena Ilić, predsednica Udruženja „Šapa“. Obično psi budu kvartovski, jer se drže jedne teritorije – ali Simu su svi znali.
Zapravo, da nije bilo Sime i njegove strašne smrti, ne bi bilo ni „Šape“. Kako Ilić priča, kada je pas ubijen, na poziv veterinarke su se ljudi okupili na ulicama, međusobno se prepoznali kao ljubitelji životinja pa osnovali udruženje.
Ogroman je problem sa napuštenim psima u Severnoj Mitrovici. Ilić kaže da ih je trenutno oko četiri stotine.
Tim problemom se ne bavi niko osim udruženja „Šapa“. Oni rade volonterski, dok građani doniraju novca koliko mogu i hoće.
Zamislili su da se broj pasa lutalica smanji na tridesetak, ali avaj, danas ih je toliko u čoporu samo oko glavnog mosta na Ibru.
„Naša misija je vrlo jednostavna“, priča Ilić za Međuvreme, „da na najhumaniji način, putem sterilizacija, kastracija i udomljavanjem, umanjimo broj napuštenih životinja. Da, vremenom, stignemo do nule.“
„Ne želimo da živa bića žive tako težak život, izbačena, gladna i bolesna“, kaže ona.
Međutim, rad „Šape“ ometaju masovna trovanja i prisilne migracije. „Nama nepoznati ljudi vozilom donesu određeni broj pasa na teritoriju Severne Mitrovice. O tome su nas obaveštavali građani jer se to obično dešava kasno u noć ili rano ujutru“, kaže Ilić.
Niko ovde neće da tvrdi to za medije, ali se svuda šuška… pse dovoze Albanci iz Južne Mitrovice. Ali i obratno, Srbi sa Severa odbačene pse izručuju na Jugu. Tako su i ova nevina stvorenja žrtve međuetničkih trvenja, njima se igra bezdušni ping-pong.
„Pošto pas prati čoveka i ide za hranom, onda izbačeni psi migriraju ka gradu“, nastavlja Ilić. Policiji su mnogo puta prijavljivali, provodili sate u stanici. „Nikada nismo dobili odgovor.“
Zbog toga su nedavno poslali zahtev i Skupštini opštine Severna Mitrovica. „Želimo da objasnimo koji je uzrok“, navodi Ilić.
Ali, nisu svi sugrađani oduševljeni, neki ih i vređaju. „Misle da želimo da u gradu masovno žive napušteni psi. Doživeli smo i pretnje. Zapravo, mi ne želimo ovaj broj napuštenih pasa, ali ne mogu da ne nahranim psa ispred svoje zgrade“, ukazuje Ilić.
Razume se, lutalice znaju da budu opasne i po ljude, a ljudi su ionako nervozni, u svakodnevnom stresu. Ilić razume kivne komšije. „Ne mogu da stignu na vreme na posao, deca nekada ne smeju do škole jer je neko prisilno prethodne noći doneo nove pse.“
„Onda su ti psi u konfliktu sa psima starosedeocima i to izgleda jezivo. Svako se uplaši dok se situacija ne stabilizuje“, dodaje.
Za rešenje ne treba magični štapić, recepti postoje, ali treba volje i rada. Prvo, da se opštinski uredi i proverava da vlasnici čipuju životinje.
Drugo, da se sistematski sprovodi takozvani CNVR metod – uhvatiti, sterilisati, vakcinisati, pustiti u kraj gde je pas i nađen.
Ali, dobro bi bilo da ima prihvatilišta, kaže Ilić, gde bi se psi najpre malo oporavili. I gde bi – sterilisani, privikli na ljude, očešljani i lepi možda dočekali da ih neko usvoji. Umesto da čekaju otrov ili metak, kao Sima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Svako odstupanje od proklamovane politike kvalifikovano je kao protivdržavno i nezakonito delovanje, građani su političku i nacionalnu lojalnost morali da dokazuju glasanjem za vladinu listu, okupljanje nekoliko osoba u privatnom stanu smatrano je nedozvoljenim političkim sastankom, i ostale vrste represija u vreme kralja Aleksandra
Postepeno, slažu se kockice priče o Šarkamenu i rimskom caru Maksiminu Daji. Nedavno je na ovom arheološkom lokalitetu otkriveno raskošno kupatilo napravljeno za uživanje, kakvo trenutno ne postoji na prostoru Rimskog carstva
Pedeset godina jedne od najvećih rok grupa svih vremena zvuči kao razlog za slavlje, ali i kao zgodan trenutak za svođenje računa – da se bez nostalgije premeri razmak između nekadašnje veličine i sadašnjeg trenutka
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
