U naše doba, često se pogrešno misli kako u svetu u kome se prirodna staništa smanjuju ne postoji nijedna životinjska vrsta koja bi se još mogla otkriti. Međutim, prava priča o zoologiji pokazuje nešto drugo. Holandski zoolog Mark von Ruzmalen, koji istražuje oblast Rio Aripuana u amazonskim prašumama, do sada je otkrio i opisao dvanaest vrsta koje u nauci ranije nisu bile poznate, a trenutno traga za još oko trideset potencijalno novih vrsta. Ruzmalen se u svojim istraživanjima oslanjao na metodologiju kriptozoologije, kao jedan od njenih pristalica.
Pojam kriptozoologija bukvalno znači „nauka o skrivenim životinjama“ i predstavlja granu tradicionalne zoologije koju je pedesetih godina XX veka osnovao belgijski zoolog Bernard Heuvelmans. Kriptozoologija je posvećena izučavanju takozvanih misterioznih životinja čije postojanje je zasnovano samo na legendama, svedočenju očevidaca i drugim slučajno otkrivenim, posrednim dokazima koji se ne mogu smatrati dovoljno verodostojnim (pramenje kose, pera, ostaci izmeta i krvi, tragovi na tlu, šteta naneta okruženju ili drugim stvorenjima, fotografije i tonski zapisi).
Zadatak kriptozoologije je da istraži sve moguće informacije, a da zatim odredi koji slučajevi su samo legenda, a koji zahtevaju dalju terensku istragu. Ključni zadatak je da se naučno legitimiše postojanje vrste koja do sada nije poznata akademskoj zajednici. Oko skrivenih životinja se obično plete veliki broj mitova i legendi, pa je važan zadatak kriptozoologije demistifikacija, kako bi se pomoglo da se popis planetarne faune učini celovitim koliko je god to moguće.
Jedan od aspekata kriptozoologije je analiza drevnih mitova, kao u slučaju pokušaja objašnjenja porekla legende o grifonu. Prema danas raširenim legendama, Grifon je takozvana kompozitna zver, stvorenje sa glavom lava i krilima orla. Međutim, ova ikonografska predstava grifona se proširila tek od 1646. dok je za ljude Antike grifon bio samo zver sa četiri noge i kljunom. Prema najstarijim izvorima, grifoni su potekli sa planine Altaj u Mongoliji. Plinije Stariji piše da grifoni kopaju zlato kako bi sebi napravili gnezda, a istoričar Eliano iz drugog veka nove ere piše kako grifoni čuvaju zlato i brane svoje potomke od kopača zlatne rude. Ispostavlja se da su planine Altaj čuvene po nalazištima zlata još od antičkog doba, tako da se u tome možda može naći osnov za nastanak legendi o grifonu. Da bude još zanimljivije, paleontolog Roj Endrjus je 1920. našao u pustinji Gobi fosile protoceratopsa, dinosaurusa iz pozne krede, kojim bi se mogao objasniti nastanak mita: prisustvo velikog skeleta i jaja izumrle životinje, drevnim kopačima zlata je moglo sugerisati da je takva životinja čuvala rudnik.
Drugi važan aspekt kriptozoologije je analiza posrednih tragova koji mogu zaista dovesti do novih vrsta. Ornitolog Džejms Čapin je 1913. godine učestvovao u ekspediciji u Zairu, u džungli Ituri, gde je sakupljao primerke ptica, kada je odlučio da sakupi i pera koja su urođenici nosili kao ukras na svojim glavama. Čapin je sa lakoćom prepoznao sva pera iz ovih „šešira“, osim jednog koje nikada nije video u literaturi. Od urođenika je saznao da ono pripada ptici mbulu, ali nije uspeo da vidi nijednu jedinku te vrste. Tek nakon 23 godine, Čapin je u Tervuerenu u Belgiji, u Muzeju Konga, primetio dva preparirana pauna koje su, u lošem stanju, bile odložene i predviđene za bacanje. Nakon što ih je pogledao, primetio je da mužjak ima ista pera kao ono koje je video dve decenije ranije. Prema oznaci, ptice su bile uvezene iz Azije i pripadale su vrsti plavog pauna (Pavo cristians). Pošto su sve poznate vrste pauna bile poreklom iz Azije, Čapin je posumnjao da je i pero iz ukrasne maske zairskih domorodaca bilo uvezeno. Međutim, nakon što je kontaktirao veći broj svetskih ornitologa i sakupio dopise iz Zaira, Čapin je zaključio da mbulu zaista postoji u pojedinim delovima prašume Ituri. Novi dokazi su pokazali da je reč o novoj vrsti, afričkom paunu koga je Čapin nazvao Afropavo congensis.
(Autor je italijanski popularizator nauke)
