Iza ruskog umetnika Nikolaja Reriha, čije ćemo se slikarske zaostavštine uskoro lišiti odlukom srpske vlade, u Srbiji će ostati nekoliko prevedenih književnih dela i mit o njemu
Mada je Nikolaj Rerih najpoznatiji kao slikar, srpskom čitaocu nije ostala nepoznata ni njegova spisateljska delatnost. Napisao je tridesetak knjiga eseja, pesama, putopisa, a nekoliko ih je prevedeno i na srpski jezik – najpoznatije su Altaj Himalaji, Agni joga, Nerazrušivo, i Šambala (prevod Milan Vićić, izdavač Logos).
Rerih nije pisac prvog reda, ali je njegovo književno delo zanimljivo posmatrati u kontekstu njegovog likovnog stvaralaštva i političkog i kulturnog aktivizma. Istim temama se bavio i u slikama, i u putopisima, i u poeziji, i u tajnim spisima. Jedna od njegovih fascinacija, verovatno najveća, koja je gradivni blok te slike sveta, bila je Azija. „Bije li srce Azije? Nije li zagušeno peskom?“, pita se Rerih. Organizovao je ekspedicije po Tibetu i Mongoliji (eseji i dnevnički zapisi Nerazrušivo) a poslednje decenije života proveo je u Indiji. Tražio je tajanstveni grad Šambalu, koji se nalazi ispod Himalaja i koji je u tibetanskoj tradiciji smatran centrom sveta, jedinstvom ovozemaljskog i onozemaljskog, i o tome napisao knjigu. Sudeći prema nekim istraživanjima, planirao je ništa manje nego osnivanje nove centralnoazijske države zamišljene kao budistička teokratija. Prema drugima, bio je umešan u obaveštajne aktivnosti.
Bez obzira na opčinjenost Istokom, Rerih ga ne opisuje kao banalnu, dekorativnu Orijent razglednicu, već beleži teške strane života: siromaštvo i prostituciju u indijskim gradovima, korumpirano činovništvo Indije i ništa bolje lame na Tibetu, kupoprodaju dece. Kada govori o Tibetu kao o mestu gde istovremeno vladaju duboko znanje i mrak, Rerih čitaocu ne otkriva dvojstvo te zemlje, koliko mu otkriva dvojstvo svoje slike o njoj. U opisima prirode, jutra, magle, peska, opisima nošnji, osećamo slikara azijskih pejzaža. Kao i na slikama, ti opisi su i simboli. Planine, koje dominiraju njegovim platnima, javljaju se i u prozi kao putokaz ka svetu duha, nagoveštaj drugog sveta. Kako kaže jedna njegova pesma: „Mi ne znamo. Ali oni znaju / Kamenje zna / Zna i / drveće. I pamte / Pamte ko je dao imena gorama / I rekama. Ko je načinio bivše / Gradove / Ko je ime dao / Drevnim zemljama“.
Rerih je bio duboko zainteresovan za starinu. Bavio se arheološkim istraživanjima slovenske prošlosti, što se odrazilo i u njegovim scenografijama za Posvećenje proleća Stravinskog i za opere Rimskog-Korsakova. Upuštao se u teorije o drevnim indijsko-slovenskim vezama, spajao slovensku mitologiju sa indijskim i lamaističkim mitovima, verovao u misiju Slovena da prenesu kulturu sa Istoka na Zapad. Beležio je predanja koja bi čuo u mestima kroz koja je putovao, ali na osnovu njih i sam pisao o bogovima, svetim ljudima, prorocima, o caru Akbaru i Solomonu, o Budi i Džingis Kanu. Legende za njega nisu puki folklorni materijal, već deo tradicije koja čuva drevno znanje, jedinstvenu potku raznih kultura. Zato ga predanje koje čuje u azijskom miljeu podseća na neko o Vikinzima ili na ruski folklor. Priče o podzemnim svetovima ili o svetom kamenu potvrđuju da iza raznih tradicija stoji jedno isto skriveno značenje – odnosno jedna istina i jedna kultura. Legende su sama stvarnost, kaže Rerih. A kada ih daje u svojoj verziji, one postaju neka vrsta poetske proze, poput dela simbolista.
Druga Rerihova fascinacija, koju deli s nizom ruskih savremenika, jeste kosmos. Na primer, on često govori o predanjima o tajanstvenom kamenu, što dobija drugu dimenziju ako znamo da je posedovao odlomak meteorita kom je pripisivao čudesna svojstva, čak ga je poistovećivao s Gralom. Posebno mesto u rerihovskom korpusu imaju spisi učenja nazvanog Agni joga ili živa etika do kog je došao sa svojom suprugom. Zapisali su da je Jelena Rerih putem telepatije uspostavila kontakt sa učiteljem Mahatmom Moriom koji joj je preneo principe Agni joge, bazirane na sintezi velikih svetskih religija u učenje o kosmičkoj energiji, nakon čega je nastalo njihovo istoimeno delo, najbitnije koje se tiče duhovnosti.
Za rerihovce Nikolaj Konstantinovič je učitelj. Za kritičare takav njihov stav je osnivanje kulta (ličnog ili religijskog), zasnovanog na derivatu teozofije. Najtačnije je posmatrati Reriha kao umetničku mitologiju gde granice slikarstva, književnosti, putopisa i okultizma postaju porozne. Čitalac može i da ne poznaje sistem simbola i aluzija koji se provlači kroz njegovo delo, pa da stupi u neobičan imaginativan svet, zbog kog tu mitologiju pamtimo.
Zbog novih radova na Trgu republike i Terazijama, Beograđani će opet morati da se privikavaju i uče nove trase gradskog prevoza. Takođe, dolazi i do privremenog ukidanja i izmeštanja nekih autobuskih stajališta
Kompanija Ringier iz Ciriha raskinula je saradnju sa Ivanom Ivanovićem, čije emisije se više neće emitovati na Blic televiziji. Ivanović poručuje da nikada nije bio slobodniji - upravo u, kako kaže, najneslobodnije vreme
Godinama su ubistva povezana sa duvanskom mafijom ostajala nerazjašnjenja. Jedna za drugom padale su glave kriminalaca umešanih u unosan posao sa cigaretama i onih koji su pokušavali da iz razotkriju. Sada je klupko počelo da se razmotava
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Ideološki pravac “Dark Enlightenment” iliti Mračno prosvetiteljstvo je neoreakcionarni pokret poznat pod skraćenicom NRx, a predstavlja političko-filozofski pravac koji direktno dovodi u pitanje temeljne vrednosti prosvetiteljstva – demokratiju, jednakost, univerzalna ljudska prava. Tekst koji sledi nije za svačije oči
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
