Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Prijateljstvo se još od vremena Aristotela smatralo preduslovom za srećan život. Iako spada među najstarije teme u promišljanju ljudske prirode (ili u društvenim naukama uopšte), ono je u psihologiji ipak manje proučavano od drugih odnosa, pre svega rodbinskih i ljubavnih. Profesorke psihologije Mazad Hodžat i En Mojer, obe sa dugogodišnjim iskustvom u istraživačkom i kliničkom radu, uredile su knjigu Psihologija prijateljstva (Clio, prevela Indira Funduk) sa namerom da prijateljstvu posvete pažnju kakvu ono zaslužuje.
One podsećaju da je prijateljstvo istovremeno emocionalno sidro i društveni most, ali i jedan od retkih odnosa u kojima pojedinac može da bira s kim će deliti svoj svet.
Za razliku od porodičnih veza, koje su biološki određene ili zakonski uslovljene, ili partnerskih odnosa, koji često uključuju pravne, ekonomske i društvene obaveze, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi. Bez pravne, institucionalne i društvene prisile da se održi, prijateljstvo opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom. Osim što je manje uslovljeno društvenim konvencijama, prijateljstvo je i manje hijerarhijski odnos nego ovi drugi. Kako Vilijam Rolins ističe u predgovoru knjige, težnja ka jednakosti čini suštinski etički kvalitet prijateljstva. Počev od detinjstva, stvaranje prijatelja je način da se naučimo etičnosti, kao i da razumemo šta znači fer odnos i saradnja.
Ovaj zbornik se sastoji od 17 naučnih radova koji analiziraju različite aspekte takvog odnosa: razvojne, emocionalne, kulturne i tehnološke. Prijateljstvo se u ovim tekstovima pojavljuje kao proces učenja empatije, prilagođavanja, međusobnog razumevanja i emocionalne podrške. Više autora ističe da je teško naći univerzalnu definiciju prijateljstva jer se ono razvija u fluidnijem prostoru nego druge veze i poprima raznolike oblike u zavisnosti od kategorija poput uzrasta, pola, narodnosti, društvene klase, tehnologije i kulture. Ono što je jednom čoveku prijateljstvo, drugom može biti samo poznanstvo. Prijateljstvo postoji samo onoliko koliko ga ljudi sami prepoznaju: ono je istovremeno stabilno i krhko, svakodnevno i neuhvatljivo.
Psihologija prijateljstva spaja akademsku preciznost i esejistički ton. Autori na koncizan a detaljan način analiziraju i pozitivne i negativne strane prijateljstva. Čitaoci će saznati kako prijateljstva nastaju, kako se održavaju u različitim životnim dobima, ali i kako se prekidaju konfliktom ili postepeno blede u tišini, bez velikih reči i rituala. Deo knjige posvećen sukobima otkriva kako prijatelji reaguju na izdaju ili izneverena očekivanja, istražujući zašto taj proces nekad rezultuje praštanjem, a nekad željom za osvetom. Objašnjava se i zašto neki ljudi imaju neutaživu potrebu da se u svemu takmiče sa svojim prijateljima, ali i kako takvo rivalstvo utiče na dinamiku prijateljstva. S druge stane, deo posvećen emocionalnim i kognitivnim dobrobitima prijateljstva ukazuje na to da kvalitet prijateljskih odnosa ima ogroman uticaj na mentalno zdravlje, često čak jači od porodične ili partnerske podrške. Neka istraživanja uključena u knjigu pokazuju da čak i prisustvo jednog bliskog prijatelja može imati efekat sličan terapiji, i da kvalitet prijateljskih odnosa može biti pouzdaniji faktor dugovečnosti od mnogih fizičkih faktora.
Posebno su zanimljiva poglavlja koja se bave specifičnostima prijateljstava između starijih osoba, osoba sa hroničnim bolestima ili onih koji su društveno marginalizovani. Jedno poglavlje čak istražuje emocionalnu povezanost sa kućnim ljubimcima razmatrajući kako ovi odnosi doprinose osećaju bliskosti i podrške, ali i upozoravajući na rizike pripisivanja ljudskih osobina životinjama. Zasebna poglavlja posvećena su i situacijama kada se prijateljstva preklapaju sa još nekim privatnim ili poslovnim odnosom, kao što su prijateljstva sa (bivšim i trenutnim) ljubavnim partnerima, sa kolegama ili sa mentorima.
Knjiga analizira i promene prijateljstva u savremenom digitalnom okruženju. Autori ukazuju na to da su društvene mreže istovremeno proširile krug poznanstava, olakšale održavanje veza i razvodnile značenje reči prijatelj. Tehnologija se ne predstavlja kao čarobni štapić za rešenje problema, niti se lamentira nad otuđenošću savremenog čoveka – ona je sredstvo koje samo po sebi nije ni dobro ni loše, ali način na koji ga koristimo duboko utiče na naš osećaj pripadnosti, bliskosti i društvene ispunjenosti.
Odluka autora da ne nude jednoznačne zaključke već da pruže čitaocu mogućnost da sam sagleda složenost fenomena, govori o ozbiljnosti i poštovanju prema temi. Prijateljstvo, kako ovaj zbornik pokazuje, nije jednoznačan odnos, već suptilna i višeslojna veza koja se stalno transformiše i u kojoj se ogledaju poverenje, uzajamnost i sloboda izbora.
Iako je Psihologija prijateljstva namenjena pre svega psiholozima, ona je stilski prijemčiva i svim laicima koji žele da saznaju nešto više o jednom od najosnovnijih i najrazvijenijih ljudskih odnosa.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Govoreći o dešavanjima u Partizanu i atmosferi u domaćoj košarci, Nebojša Čović je izjavio da je dolazak Željka Obradovića u crno-bele bio politički podržan, uz upozorenje na posledice takvog spoja sporta i vlasti
Danas će u Vašingtonu biti održan žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. koje će se igrati u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Najavljen je spektakl u najboljem američkom duhu
Rukometašice Srbije na korak su od uspeha koji se čeka još od 2013. godine kada je naša reprezentacija igrala finale Svetskog prvenstva. Za narednu fazu i četvrtfinale potreban im je samo bod u meču sa Crnom Gorom
Ako vam veza tokom video-poziva „secka“ i „preskače“, sagovornici će vam manje verovati i lošije misliti o vama. A možda i ostanete na robiji, pokazuje jedno istraživanje iz SAD
Partizan je u Areni igrao protiv Bajerna. Ali rezultat je dobrim delom utakmice malo koga zanimao. Na smenu su se orili podrška Željku Obradoviću i pogrde na račun Aleksandra Vučića i Ostoje Mijailovića. I zdušno se "pumpalo". Na kraju je u veoma čudnoj utakmici Partizan pobedio rezultatom 92:85
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
