Posle vesti da se zbog globalnog zagrevanja otvorio morski prolaz kroz Arktik, koji skraćuje putovanje do Dalekog istoka za više od 5000 km, nemački pomorci objavljuju pobedu u viševekovnoj bitki sa ledom i uzgred, politički korektno, dodaju da je to sjajno jer štedi gorivo i smanjuje emisije CO2. Koliko dugo će brodovi ploviti severom dok se ne uštedi dovoljno CO2 da se prolaz ponovo zamrzne
Početkom meseca planetu je obišla vest na koju se čekalo od 1525. godine, kad je ruski izaslanik u Rimu, književnik i prevodilac Dimitrij Gerasimov, prvi predložio da se do Dalekog istoka putuje kroz arktički polarni krug, morskim putem severno od Sibira. Njegov predlog nije ostvaren u narednih pet vekova, sve do 19. septembra ove godine.
Tada su dva nemačka trgovačka broda uspela da bezbedno stignu u Roterdam, pošto su bez pomoći ledolomaca bezbedno prošla kroz legendarni Severoistočni prolaz. Zahvaljujući globalnom zagrevanju, arktički led se povukao i ova prečica između Atlantika i Pacifika, koja je u Rusiji poznata kao Severni morski put, a koja se u XX veku obično nazivala Severnim prolazom, postala je prohodna za civilni morski saobraćaj.
Budući da je planeta gotovo sferna po obliku, put od zapada na istok i obrnuto sve je kraći što je putanja bliža polu. To je u epohi velikih morskih otkrića, ali i mnogo posle nje, podsticalo brojne istraživače da krenu na sever. Međutim, mada fizički kraće, ovo putovanje je zbog stalnih zastoja moglo da potraje i mnogo, mnogo duže nego „put okolo“, kroz Suecki kanal.
Njegovo savlađivanje je, u dugoj i uzbudljivoj istoriji velikih geografskih otkrića, bilo poslednji izazov pre nego što je čovek postao vrsta koja je osvojila svaki kutak svoje planete. I uzgred je toliko zagadio da se atmosfera počela zagrevati, a Arktik otapati.
KOREJA–ROTERDAM: Tako su, zahvaljujući zagrevanju i otapanju leda, prošlog meseca brodovi nemačke kompanije Beluga Shipping Gmbh, deplasmana 12.700 tona, izveli istorijsko putovanje sa one strane Sibira, što je inače bio prvi neruski trgovački konvoj koji je prošao ovaj put. Natovareni, kako je rečeno, „osetljivim tovarom“ od 3500 tona, među kojima su i delovi za novu rusku fabriku, brodovi „Beluga Fraterniti“ i „Beluga Forsajt“ krenuli su sredinom jula iz Južne Koreje za Roterdam u Holandiji, na put koji je do pre samo nekoliko godina bio na mnogim deonicama okovan ledom.
Beluge
Brodove je za slučaj nevolje pratio ruski nuklearni ledolomac NS „Pedeset godina pobede“, ali im njegove usluge nisu bile potrebne. Kritičan deo njihovog putovanja od Vladivostoka do severne ruske luke Jamburga, oko poluostrva Kamčatke, trajao je 22 dana, od 21. avgusta do 12. septembra, no brodovi nijednom nisu naišli na zatvoren prolaz ili zaleđeno more.
Na osnovu prošlogodišnjih satelitskih snimaka, kompanija Beluga se odlučila na ovaj poduhvat pošto je zaključila da se led Arktika topi i da se otvorio jedan uski prolaz za brodove. Ovaj prozor je, na prošlogodišnjim temperaturama od 20 stepeni, trajao osam nedelja u avgustu i septembru, da bi se ove godine pokazalo da je još veći i još bezbedniji za trgovačke brodove.
„Dvadeset godina ranije, dok sam radio na istoku Arktika, nisam mogao ni da zamislim nešto ovakvo“, rekao je novinarima u Arhangelsku kapetan broda „Beluga Forsajt“, Valerij Durov, nizak, brkati moreplovac starog kova koga novinari opisuju kao pravog morskog vuka. „Nema uopšte leda na većem delu putanje“, kaže on, dodajući da smatra kako će Severnim prolazom uskoro moći da se plovi bez ledolomaca tokom cele godine.
Nuklearni ledolomac Lenjin iz 1959, danas u muzeju
Nisu svi oduševljeni vestima sa Arktika. Naime, naučnici procenjuju da je zbog regularnih promena klime severoistočni prolaz poslednji put bio otvoren pre oko 5000 i 7000 godina. Sada je do te situacije došlo zbog globalnog zagrevanja. Kako je zaključeno u izveštajima Međunarodnog panela za klimatske promene, zbog sagorevanja fosilnih goriva i ispuštanja ugljen-dioskida u atmosferu u poslednjih 140 godina srednja temperatura planete se podigla za više od jednog stepena, u proseku.
Među prvim posledicama su otapanje lednika i smanjivanje pojasa večitog leda Severnog ledenog okeana. To u krajnjoj liniji znači da će se na celoj planeti podići nivo okeana i da će mnoga priobalja biti poplavljena, a mogao bi se poremetiti i salinitet mora, pa i sistem morskih struja.
Prema podacima Svetskog fonda za zaštitu prirode (World Wildlife Fund), led na Arktiku je i do deset puta tanji nego pre dve decenije. Ekolozi su, sa velikom zabrinutošću, pozvali da se nešto preduzme, a ove vesti su stigle i do svetskih lidera koji su se upravo bili sastali na redovnoj godišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, a potom i na samitu G20 u Pitsburgu.
Posle dogovora svetskih lidera nije isključeno da se ove godine zaista, na konferenciji koja je planirana za decembar u Kopenhagenu, usvoji novi klimatski sporazum koji će zameniti Kjoto protokol i pokušati da zaustavi dalje zagrevanje planete i prateće otapanje Arktika. U međuvremenu, moreplovci mogu da iskoriste dobru priliku i da tokom letnjih meseci prekrate put kroz prolaz koji je milenijumima bio zatvoren.
NA TRAGU LEDOLOMACA: Ledenom prečicom između zapada i istoka do sada se plovilo samo uz pomoć ledolomaca, a pre njih je to bilo sasvim nemoguće (vidi okvir). Zabeleženo je da su se u periodu od 1977. do 1919. na putu kroz prolaz okušala čak 122 ruska konvoja, ali da je do istoka prošlo samo 75 njih, ukupno prenoseći bednih 55 tona tereta.
Budući da njihovi brodovi nisu bili dobrodošli u vodama koje su kontrolisale druge svetske sile, Sovjeti su odmah posle Oktobarske revolucije shvatili da je Severni morski put idealno rešenje jer se nalazio potpuno unutar sovjetske teritorije. Kako bi prolaz učinili plovnim, tridesetih godina XX veka Sovjeti su uspostavili redovnu službu ledolomaca koji su omogućavali da Severnim putem plove trgovački i vojni brodovi.
Oto Šmit (1891–1956)
Prvu plovidbu bez zimovanja kroz severoistočni prolaz, odnosno severni morski put, izveo je 1932. sovjetski naučnik Oto Julijevič Šmit, koji će kasnije uspostaviti mrežu luka u severnom prolazu i upravljati službom sovjetskih ledolomaca pod nazivom Glavna uprava za severni pomorski put (Glavsevmorput). Jedan od heroja Sovjetskog Saveza, Šmit je bio poznati matematičar, astronom i geofizičar, postavio je hipotezu o nastanku Sunčevog sistema i vodio više arktičkih ekspedicija. Kroz prolaz, od Arhangelska do Pacifika, plovio je bez zaustavljanja u leto 1932. godine sa kapetanom Vladimirom Voronjinom na ledolomcu „Sibirjakov“, koji će kasnije, tokom Drugog svetskog rata, potopiti Nemci u operaciji Vunderlend.
Tome je prethodila ekspedicija koju je 1932. godine predvodio sovjetski naučnik Oto Šmit koji je kasnije postao šef upravnog tela severnog morskog puta. U narednim decenijama otvorene su mnoge luke na severu, da bi bio uspostavljen značajan saobraćaj sa ledolomcima na nuklearni pogon (vidi okvir). Poslednjih godina, posle raspada SSSR, ovaj put je gotovo zamro, a neke severne luke su postale gradovi duhova.
Brodovi kompanije Beluga su prošli pored tih napuštenih gradova na svom putu. A nekoliko dana nakon Jamburga stigli su i u Arhangelsk, najveću luku severa, gde je trebalo da istovare 44 dela za gradnju ruske fabrike. Uz opise ove luke, zapuštene, blatnjave i sive, čiji su pločnici puni lokvi pomalo nalik na more sa santama leda, zapadni mediji prenose oduševljenje ruskih pomorskih vlasti zbog otvaranja prolaza. Ruski zvaničnici pozivaju trgovačke brodove na međunarodnim linijama da krenu Severnim putem, što bi znatno podstaklo razvoj ruskog severa, a transportnim kompanijama donelo brojne uštede.
Severni morski prolaz skraćuje putovanje do Dalekog istoka za 5500 km – kad se od Koreje do Roterdama putuje kroz Suec potrebno je preploviti 20.300 km, dok je kroz Arktik put dug samo 14.800 kilometara. Tako putovanje traje čak deset dana manje. Posebna pogodnost je da je put mnogo bezbedniji nego kroz Suecki kanal – na njemu nema pirata. Osim ako Eskimi uskoro ne dobiju ideju za novi izvor prihoda.
Mada na tom putu ipak stoje i neke prepreke, poput komplikovane ruske birokratije i povremenih santi leda, nemačka kompanija Beluga, koja je prva probala, kaže da su uštede na tom putu više nego značajne. Po brodu se može uštedeti i do 300.000 dolara. Uzgred, nemački pomorci politički korektno dodaju da se time, zbog štednje goriva, smanjuju i emisije ugljen-dioksida. To znači da će plovidba prolazom sama „raditi“ na njegovom zatvaranju. No, koliko dugo će brodovi ploviti severom dok se ne uštedi dovoljno CO2 da se prolaz ponovo zamrzne?
Severoistočni prolaz
Otkako je ruski izaslanik u Rimu Dimitrij Gerasimov 1525. godine predložio put severno od Sibira kao najkraći do Dalekog istoka, brojni ruski istraživači su okušali sreću sa severoistočnim prolazom, pojedinim kraćim deonicama su tokom vekova uspostavljane i redovne brodske ture, a većina ekspedicija je plovila od ušća jedne od ušća druge sibirske reke. U XVII veku tim putem su se kretali kozaci Fedot Aleksejev i Semjon Dežnjev koji su stigli do Pacifika. Kako bi istražio Sibir, ruski car Petar Veliki pokrenuo je početkom XVIII veka seriju istraživanja koja su poznate kao Velika severna ekspedicija. U tom talasu pohoda na sever i istok, jednu slavnu ekspediciju ka severnom prolazu predvodio je 1725. ruski istraživač Vitus Bering po kome je i moreuz između Azije i Amerike dobio naziv. Čitav niz istraživača izveo je više pohoda u naredna dva veka, ali je prvu celovitu plovidbu kroz severoistočni prolaz tek 1878. izveo finsko-švedski istraživač Nordenskiöld.
Severozapadni prolaz
Za razliku od severoistočnog prolaza, uz Sibir, za koji je bilo jasno da postoji, severozapadni, gde se kroz Arktik prolazi uz obale Grenlanda i Kanade, toliko puta je uzaludno osvajan da se gotovo pretvorio u mitski put, jedan od najvećih pomorskih izazova svih vremena. Taj put pokušavali su da istražuju još Vikinzi, a od vremena kapetana Džejmsa Kuka i Dordža Vankuvera, kad je u XVIII veku britanski admiralitet raspisao nagradu od 20.000 funti za otkriće prolaza, nastala je prava pomama – na desetine, možda i stotine moreplovaca uzaludno je pokušavalo da ga osvoji čitav naredni vek, ali se sve završilo porazima, neuspelim ekspedicijama i, često, tragedijom. Prvi je u tome uspeo tek norveški polarni istraživač Roald Amundsen (1872–1928), slavan pre svega kao prvi čovek koji je stigao na Južni pol 1912. godine. Od Atlantika do Pacifika, Amundsen se probio nešto ranije, u ekspediciji koja je trajala od 1903. do 1906. godine.
Nuklearni ledolomci
Nuklearni ledolomci saobraćaju severoistočnim prolazom pedeset godina. Tokom zime, led u centralnoj zoni Arktika debeo je i do 2,5 metara, ali ni u severoistočnom prolazu nije mnogo tanji, gde dostiže debljinu od 1,2 do 2 metra. Međutim, nuklearni ledolomci uspevaju da ga savladaju tako što se nasukuju na ledenu površinu i pod pritiskom svoje težine je slamaju. Od 1959. godine do danas izgrađeno je deset ovih plovećih čudovišta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
