Rastući kapaciteti solara i vetra omogućili su da svet stigne do bitne tačke za dekarbonizaciju elektromreže: u 2023. godini su obnovljivi izvori prvi put proizveli preko 30 odsto struje, piše portal Klima 101.
Ovo su rezultati novog, petog po redu, godišnjeg izveštaja istraživačkog centra Ember. Ako tu ubrojimo i nuklearne elektrane, obnovljivi izvori su, globalno gledano, dali preko 40 odsto električne energije.
Rezultat je da je karbonski intenzitet proizvodnje struje pao na novi minimum, te da je za 12 odsto niži od maksimuma, zabeleženog 2007. Karbonski intenzitet je inače mera koja oslikava koliko grama ugljen-dioksida je oslobođeno da bi se proizveo jedan kilovat-čas električne energije.
Povrh toga, zahvaljujući rastu solarnih elektrana i vetroparkova, moguće je da smo u sektoru proizvodnje struje prošle godine dostigli vrhunac emisija gasova koji zagrevaju planetu, što je ključna prekretnica u energetskoj tranziciji. Trajni pad fosilnih goriva na globalnom nivou sada je neizbežan, tvrde autori.
„Ali tempo pada emisija zavisi od toga koliko će se brzo nastaviti revolucija obnovljivih izvora”, naglašava Dejv Džouns iz Embera.
Duplo više nove struje od sunca u odnosu na ugalj
Energetsku tranziciju i dalje predvodi solar čija je proizvodnja tokom 2023. porasla za 23 odsto. Solarne elektrane tako su, devetnaestu godinu zaredom, zadržale laskavu poziciju najbrže rastućeg energetskog izvora.
I ne samo to, već je duplo više nove struje poteklo iz sunca u odnosu na ugalj, najviše zagađujuće fosilno gorivo. S obzirom na to da se broj instalacija povećao krajem prošle godine, u 2024. očekuje se još veći skok solara.
Drugu godinu za redom, solar premašuje vetroparkove kao najveći izvor nove struje. U godini za nama, proizvodnja iz vetra se uvećala za 10 odsto.
Najviše obnovljivih izvora gradi Kina koja je u toku 2023. razvila 51 odsto novih solarnih elektrana i 60 odsto vetroparkova na nivou sveta.